Srbija je bila četnička, a Vojvodina partizanska

Bivši predsednik Izvršnog veća Vojvodine Živan Marelj izjavio je večeras u Novom Sadu da je Srbija u Drugom svetskom ratu bila uglavnom četnička i da su u njoj bila samo tri partizanska odreda, dok u Vojvodini četnika uopšte nije bilo.

Preporučujemo

Marelj je na tribini o novijoj istoriji Vojvodine, rekao da je ona posle Drugog svetskog rata ušla u sastav Srbije posle velikih i žestokih rasprava koje je vodila delegacija koju je tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil poslao na razgovore s maršalom Titom. Dodao je da je Vojvodina ušla u sastav Srbije jer je to bio jedini način da Tito zadrži u sastavu Jugoslavije i "užu Srbiju".

- Pošto je britanska delegacija došla sa spiskovima oficira i vojnika koji su bili pod kontrolom (kraljevske) vlade u Londonu i delom Draže Mihailovića, bilo je jasno da u Srbiji praktično nije bilo partizana, sem tri odreda. Na predlog Moše Pijade, Vojvodina je ušla u sastav Srbije jer nije imala četnika pre rata. S tim se rešio odnos s pritiskom Velike Britanije, koja je tvrdila da Jugoslaviji ne treba Srbija, jer je bila četnička - kazao je Marelj.

Dodao je da je vojvođansko rukovodstvo iz Drugog svetskog rata izašlo s celom geografskom teritorijom Srema, uključujući i Županju, Vukovar i drugo.

Pošto su "Hrvati dobili Baranju i čitav deo Srema, tek je tada (Vojvodina) ušla u sastav Srbije", rekao je Marelj.

Živan Marelj je bio predsednik Izvršnog veća Vojvodine od 1982. do 1986. godine. Ispričao je da se tada moglo naslutiti da će Jugoslavija kliziti ka raspadu po nacionalnim šavovima, što je naročito postalo jasno kada je Slobodan Milošević počeo da sprovodi "staljinističke čistke". On je ocenio da se vojvođansko pitanje u svojoj suštini ne može rešavati bez Evropske unije.

- Vojvodina ima specifičnu istoriju i karakteristike evropske regije. Ona će samo kroz EU moći da se ostvari - kazao je Marelj.

Drugi bivši predsednik Izvršnog veća Vojvodine, iz perioda od 1986. do 1989. godine, Jon Srbovan rekao je da je pokrajinsko rukovodstvo bilo "zatečeno" organizacijom mitinga protiv njih i nacionalističkom "jogurt" revolucijom 1988. godine, kojom je ugušena vojvođanska autonomija.

Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio je na tribini da je Miloševićevim ustavnim pučem iz 1988. godine, kada je ugušena autonomija Vojvodine, "otvorena Pandorina kutija zla koja ni do dan-danas nije zatvorena".

Bivši predsednik Izvršnog veća Vojvodine iz perioda od 2000. do 2004. godine Đorđe Đukić rekao je da je period od 1974. do 1988. godine bilo "zlatno doba Vojvodine" jer je ona tada uživala punu autonomiju. On je ispričao da je 2000. godine u Izvršnom veću Vojvodine zatekao potpuno rasulo i potpuno uništenu instituciju koja praktično ništa nije radila.

Povod za večerašnji razgovor bio je izlazak iz štampe knjige Dragana Gmizića "Zemlja, nafta i ljudi" - zbirke intervjua s ključnim akterima ekonomskog i privrednog razvoja Vojvodine od 1974. do 1988. godine.

U knjizi "Zemlja, nafta i ljudi" autor je razgovarao sa Nikolom Kmezićem, Živanom Mareljom, Jonom Srbovanom, Andrašom Mora, Zdravkom Mutinom, Žarkom Ćosićem, Isidorom Sekickim, Sinišom Koricom, Boškom Petrovom, Markom Vojnovićem, Simom Matićem, Milošom Vučkovićem i Vojislavom Šegrtom.

Knjiga sadrži i tekst Branke Dragović Savić "Postoji li 'ili' između političke i ekonomske autonomije", kao i pogovor Dimitrija Boarova.

(Telegraf.rs / Beta)