HITLEROVI TAJKUNI: Nacistički brendovi koji su preživeli do danas!

Velike i slavne nemačke kompanije koje vladaju današnjim tržištima decenijama su brižno skrivale svoju neslavnu ulogu u doba nacizma. No, mračna prošlost saradnje s Hitlerom polako izlazi na videlo.

Preporučujemo

Međutim, tek retki razmišljaju o tome ili uopšte znaju da su te kompanije samo neke od onih koje su  poslovale s nacističkim režimom, mnoge i tokom rata, kada su čak kao radnu snagu koristile ratne zarobljenike i prisilne radnike iz okupiranih zemalja. Bez potpore vlasnika pojedinih navedenih kompanija, Adolf Hitler možda nikad ne bi ni bio na vlasti.

Među industrijalcima iz Nemačke koji su ostavili najdublji trag u nacističkom režimu jedan od najuticajnijih bio je Ferdinand Porše. Sastao se s Hitlerom 1934. kako bi dogovorili detalje razvoja "narodnog automobila", Folksvagena, za koji je nemački Firer tražio da bude aerodinamičan, kao Buba...

Tako je pre Drugog svetskog rata rođen danas kultni automobil, a tokom rata, kada se Porše prebacio na dizajniranje i proizvodnju tenkova i dugih vojnih vozila, smatra se da su četiri od pet radnika koji su radili u njegovim fabrikama u Štutgartu i Volsburgu bili prisilni radnici. Ferdinand je navodno imao direktnu liniju prema Hajnrihu Himleru, kad god bi mu zatrebalo još radne snage iz logora.

Direktnu vezu s koncentracionim i logorima smrti imala je još jedna kompanija - osiguravajući gigant Alianc. Budući da je šef Alianca Kurt Šmit bio Hitlerov ministar ekonomije, dobili su praktično monopol na osiguranje u državi, a to je išlo tako daleko da su osiguravali sve zgrade i zaposlene u Aušvicu.

Nakon Kristalne noći 1938. godine, velikog koordiniranog pogroma Židova širom Rajha, premije za uništenu židovsku imovinu Alianc je isplatio Trećem Rajhu. Štaviše, Alianc je osiguravao imovinu oduzetu Židovima koji su bili slati u logore, ali nakon rata odbijao je da isplati polise životnog osiguranja za one koji se iz logora nikada nisu vratili. Razlog? Krajnje ciničan i groteskan: nepostojanje smrtovnice, kao da su ih SS-ovci izdavali na ulazu u plinske komore.

Ti isti SS-ovci na sebi su nosili crne uniforme koje je dizajnirao član nacističke stranke, stanoviti Hugo Bos, još tamo 30-ih, samo osam godina nakon što je osnovao kompaniju. Osim zastrašujućih crnih uniformi Šutcstafela, osmislio je i uniforme za Hitlerovu mladež te SA, a posao je išao tako dobro da su i njemu bili  potrebni prisilni radnici iz Poljske i Francuske. Čizme za vojsku je pak proizvodio Adolf Dasler, koji će kasnije osnovati - Adidas.

Nisu mnogi, ali zato jesu Gunter i Herbert Kvandt, otac i sin na čelu fabrike Bajeriš Motor Werk, poznatije kao BMW. Štaviše, bili su posebno bliski s Hitlerom, a Gunther je neko vreme bio u braku s Magdom Gubels. Njihovi potomci i danas su vlasnici BMW-a, a od ove godine su i zvanično najbogatiji Nemci, čije se bogatstvo procenjuje na 31 milijardu dolara.

BMW je priznao da je koristio i do 30 hiljada prisilnih radnika tokom rata (iako im neki istoričari pripisuju 50 hiljada), koji su izrađivali motore za Luftvafeove avione, zatim motocikle za kopnenu vojsku i Vafen SS, kao i municiju, baterije, oružje. Porodica je imala udela i u proizvođaču baterija VARTA, te Damler Bencu, proizvođaču Mercedesa, u kojima se najčešće vozila nacistička elita.

Najveći profit od nacista ostvarivao je ogromni konglomerat pod imenom IG Farben, nakon General Motorsa, U.S. Stela i Standard Oil iz Nju Džersija,svojevremeno četvrta najveća fabrika na svetu. Među ostalim, proizvodili su Ciklon B, plin korišćen za masovna ubistva u logorima.

Jedna od filijala (među kojima su bili i BASF te Agfa) bio je i današnji farmaceutski div Bajer, koji se prvo pročuo time što je sintetizirao lek protiv kašlja Heroin, ali je pravu slavu stekao lekom nazvanim Aspirin. Sintetisao ga je zaposleni po imenu Artur Ajhengrun, ali pošto je bio Židov, Bajer je kao tvorca Aspirina uvek isticao njegovog podređenog, Feliksa Hofmana. Naravno, i Bajer i ostatak IG Farbena veoma je koristio prisilne radnike, baš kao i Simens.

U fabrikama sagrađenim u blizini Aušvica i Buhenvalda izrađivali su skoro sve zamislivo za nemački ratni stroj. Stotine hiljada prisilnih radnika radilo je na delovima za železničku, komunikacijsku i energetsku infrastrukturu Trećeg Rajha. Upravo je Simens proizvodio plinske komore za logore istrebljenja.

Velika gužva nastala je 2001. kada je fabrika pokušala da zaštiti ime Ciklon, želeći da prodaju proizvode poput usisivača. Zbog Simensove povezanosti s holokaustom, to podsećanje na Ciklon B nije dobro odjeknulo u javnosti, pa su odustaJutarnjili.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji list)