BIZARNI I OKRUTNI SRPSKI OBIČAJI: Muškarci su ženama za neverstvo sekli nos!

Na našim prostorima postojala su narodna shvatanja iz običajnog prava koja su ušla i u zakonske propise. U krajevima koji su duže bili pod turskom okupacijom ovi običaji su se zadržali duže.

Preporučujemo

Osnovna karakteristika narodnih pravnih običaja je potpuna javnost i kolektivno rešavanje, i u krivičnim i građansko-upravnim sporovima. Odluke i presude je, pored starešine društvene zajednice, donosio i narod na javnim skupovima.

Jedan od oblika utvrđivanja krivice je božji sud ili vađenje mazije. Osumničeni je morao javno da vadi usijano gvožđe iz vrele vode. Ukoliko se on ne opeče mnogo ili mu rane brzo zarastu, sumnja na njega opada, ali u protivnom, sledila je kazna. Mazija je podrazumevala kotao i usijano gvožđe, a poznat je slučaj kada je Karađorđe osudio Milutina Grašanina da vadi maziju ubog zapaljenog sena.

Takođe, posebno zanimljiv deo u narodnom običajnom pravu su "prokletije", poznate i kao temije i metanje anateme. Kada krivac za neko delo nije mogao jasno da se utvrdi, onda je osumnjičeni proklinjan na javnom skupu, jer se verovalo da će da stići kletva. Svaki učesnik skupa je uzimao kamen, a zatim ga je bacao na gomilu, izričući određenu kletvu. Te grupe kamena su se nazivale "proklete gomile" i služile su kao javna opomena. U nekim slučajevima, osumnjičeni je tajno vraćao ukardenu stvar, zbog straha od kletve.

Poznat je slučaj iz vremena kneza Miloša kada su u jednom selu u Srbiji ukradene svinje. Kako lopovi nisu pronađeni, knez Miloš je naredio skup stanovništva na kome je bačena anatema na počinioca.

Ponekad nije bilo dovoljno da se otkrije samo krivac, pa je u starim zakonskim odredbama postojala i kolektivna odgovornost. Ova odredba vuče korene iz doba turske okupacije, a primenjivana je i za vreme Karađorđa i kneza Miloša. Ukoliko neko načini štetu nečijem imanju, stanovništvo tog naselja je bilo dužno da je nadoknadi.

Same kazne su bile različite - od opomene do oduzimanja imovine, pa čak i života. Posebno okrutne kazne trpele su žene koje su uhvaćene u krađi ili neverstvu - ona su dobijale batine, a takođe su im i odsecali kosu, pa čak i uvo ili nos! Posebno bizarno je što je muž imao pravo da sam odseče ženi nos ukoliko se otkrije da mu je neverna ili da je ukrala nešto.

Kazna koja je preuzeta iz austrijske vojske je takozvana "mrtva šiba", odnosno kažnjavanje udaranjem šibom po leđima. Osoba koja je osuđena na ovu kaznu morala je da prođe između redova vojnika ili civila, a oni su ga udarali šibom, a neretko i kundakom puške. Ukoliko bi osuđeni nekim slučajem ostao živ, oslobađao se svake dalje kazne. Međutim, u većini slučajeva, osuđenici su padali mrtvi nakon "mrtve šibe".

Još jedna okrutna kazna je kamenovanje. Selo je kažnjavalo krivca za teško krivično delo tako što ga je do smrti kamenovalo. Ovaj običaj je veoma star, a takođe je bio prisutan i u Crnoj Gori, za vreme vladike Petra I, koji je ovu kaznu ozakonio Zakonikom. Kamenovanje je vršeno javno, a svi prisutni su bacali kamen na krivca.

(Telegraf.rs)