DOBIO SAM SIDU, A DOKTORI NE ZNAJU KAKO: Potresna ispovest mladića na samrti!

"Evo, već je dvanaesta godina kako živim sa sidom, i osećam da polako gubim borbu. Takođe, već je dvanaesta godina kako se osećam sam, odbačen i izopšten, i kako je jedini lik kojime razume lik koji vidim u ogledalu. A i on odustaje polako. Ono što je možda i najbitnije, dvanaesta je godina kako nisam dobio konkretan odgovor za sve ovo što mi se dešava, i dvanaesta godina kako postavljam jedno te isto pitanje  - KAKO?"

Preporučujemo

Ovako počinje svoju ispovest M. N, oboleli od HIV-a, kome do dan danas doktori nisu rekli kako je tačno zaražen ovim smrtonosnim virusom. On priča kako je prihvatio vesti i kako je njegovo okruženje reagovalo na to da je bolestan, između ostalih i porodica i kolege na poslu.

- Prvo sam odbijao da verujem, iako i je izričito rečeno da je HIV u pitanju. Znate, uvek postoji onaj tračak nade koji ti šapuće da su možda ipak pogrešili, i da možda ipak nije to to. Kada sam konačno skupio dovoljno vazduha da udahnem duboko i da priznam sebi da sam bolestan, prvo sam rekao porodici. I iskreno, voleo bih da sam tu mogao da stanem, ali mi je savest ipak rekla da moram da budem odgovoran.

- Onda su na red došle bivše partnerke, sve. Ne moram da vam pričam koje su reakcije bile na vest. Zatim najbliži prijatelji, i na kraju kolege na poslu. Radim kao pedagog, u stvari, RADIO sam kao pedagog, bio sam učitelj deci do 4. razreda osnovne škole.

- Zaista sam mesecima vraćao film pokušavajući da shvatim kako sam se zarazio. Da li je to bio pirsing, tetovaža, neki nezaštićen odnos ili nešto možda četvrto? Nikada nisam živeo promiskuitetno, uvek sam vodio računa o svom zdravlju, i osim nekih mladalačkih kaprica zaista nisam imao mnogo prilika da se zarazim ovim virusom.

- Porodica je uz mene, i sada mogu da kažem da su tu. Ali umorni su, nekad mi se čini umorniji od mene. Bilo je početnog optimizma i vere da će se stvari poboljšati, ali se godinama izgubio i izbledeo, baš kao i moj odraz u ogledalu. Prijatelji su isto uz mene, ali danas se svako bavi svojim životima, i ja nemam pravo da ih krivim. Zahvalan sam im na svemu do sada, na svakom slovu podrške i svakom osmehu koji mi je upućen bio, čak možda i kad nikome nije bilo do smeha.

- Začudo, ono što me je najviše povredilo za sve ove godine moje bolesti su reakcije kolega i ljudi koje poznajem površno, i koji mene poznaju isto tako, ili me ne pozanju uopšte. Rekao sam vam već da radim kao učitelj i obožavam rad sa decom, oni su me u prvim trenucima bolesti i izvukla. Voleo sam da provodim vreme sa njim u učionici, to je bila doza lepe i pozitivne energije koja mi je bila potrebna. Međutim, kako sam kolegama i direktoru škole rekao da sam bolestan od HIV- a, tako su stvari počele da se menjaju.

- Prvo mi je bio smanjen fond časova, zatim sam dva puta poslat na bolovanje i prinudni odmor, da bi posle godinu i po dana dobio otkaz u školi pod izgovorom da nije upisano dovoljno dece da bi se ispunio moj fond časova. Kasnije sam saznao da su se roditelji žalili što ja bolestan držim časove njihovoj deci, i da su sazivani razgovori sa direktorom škole gde je vršen pritisak da ja ne predajem više njihovoj deci. Ili, bilo kojoj drugoj deci, kad smo već kod toga.

- Pogledi puni sažaljenja koje dobijam od poznanika koji znaju sa čime se nosim, to jest od čega bolujem me više povređuju i razbesne nego što mi znače. Osude ljudi koji nisu hodali u mojim cipelama itekako umeju da zabole. Nikome ne želim da doživi ovo što sam doživeo ja, ali nekad bih voleo da samo mogu da osete kako je kad osetiš nečiji osuđujući pogled na potiljku.

- I zato vam kažem, osećam se da sam na kraju puta. Gubim bitku, koju od starta nisam ni mogao da dobijem, ali sam dao sve od sebe da na bojištu budem uvek podignute glave i da odem dostojanstveno. Iako sam se trudio da budem sve vreme u svom oklopu i zaštićen od svega, nisam uspeo, bolest je radila svoje, a ljudi su radili svoje. Osude, priče, pogledi i sve ono što sam osetio su me itekako zaboleli. Teško je....

Koji su vaši stavovi kad je u pitanju kontakt s ljudima koji su oboleli od side? Da li bi pustili da bude učitelj vašem detetu, ili da bude vaš zubar, frizer ili lekar?

Možete pročitati i -  DOBAR DAN, JA IMAM SIDU: Pogledajte kako su Beograđani reagovali na ovo (FOTO) (VIDEO), da vidite kako Beograđani reaguju na ljude obolele od virusa HIV-a.

(Telegraf.rs)