ZAGRLJAJ OCA: Ovako je Srđan Đurić govorio o očinstvu

Poznati novinar, nekadašnji šef Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije, osnivač PR agencije Olaf&McAteer, Srđan Đurić iznenada je preminuo u 45. godini. Srđana Đurića ćemo pamtiti i kao autora zbirke priča "Helikopter mog ćaleta". Prenosimo izvode iz teksta "Očevi i oci" (2.10.2014. Nedeljnik br.142) u kom Srđan Đurić govori o očinstvu.

Preporučujemo

Za osnivača PR agencije Olaf&McAteer Srđana Đurića, autora zbirke priča "Helikopter mog ćaleta", ta srpska teška umotvorina "otac kolac" ipak predstavlja nešto drugo, "primer istančanog osećaja za humor naših predaka, koji su sami drevni očevi smislili i pokušavali, doduše na manje duhovit način, da svoju ulogu stuba zamene ulogom koca, kao oslonca i onoga ko drži ognjište stabilnim".

- Distanciranost postoji i u najrazvijenijim društvima i nikako nije ekskluzivni plod podneblja ili komunizma, ma koliko se gadio svega što je komunizam doneo našem narodu i što posledice višedecenijskog urušavanja svih vrednosti, čini se, tek sada osećamo u punoj meri. Odgovorni smo za sebe i svoje postupke u onoj meri u kojoj nam to odredi ono što, između ostalog, prepoznamo kao dobro i ponesemo iz doma. To je pojedinačna odgovornost svakog od nas i nasleđe koje preuzimamo od onih zahvaljujući kojima postojimo - tvrdio je on.

Pišući o odnosu sa svojim detetom i sećajući se svog oca, na neki način se obratio svim očevima, istinito zaključivši da tate nemaju nimalo lak zadatak, posebno zbog toga što najčešće prvi ''odlaze".

Na svetu je previše udovica i previše dečaka i devojčica koji nisu imali još jednu šansu sa ocem.

O tome da li su muškarci svesni da, ako "propuste voz", neće dobiti novu šansu da se približe deci, Srđan Đurić, koji je o tome pisao u "Helikopteru mog ćaleta" kaže - Zagrljaj oca, u jednoj priči, nazvao sam "najbezbednijim azilom koji ću ikada imati". Želim da verujem da će se i moje ćerke tako sećati mojih zagrljaja. Starija ćerka uskoro puni osam godina. Već sada žalim za svakim odbijanjem da je ponesem kada smo šetali jer sam "bio umoran ili sam pronalazio neke druge izgovore".

On je rekao da tih šetnji u tatinom naručju više nema i da veruje da će iz toga najviše da profitira mlađa jer ne propušta nijedan njen zahtev da je podigne, ponese i  da se priljubi uz njen mekani obraz.

- Verujem da svako ima svoju priču i svoju istinu. I verujem da neću biti kao moj otac, kao što ni on nije bio isti kao njegov otac, da ću biti drugačiji kao i da će one koje nose moje ime biti drugačije od mene. Ako svako u tom nizu bude makar malo bolji od onoga ko prethodi, verujem da ima nade za Srbiju, govorio je tada on.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)