ISTORIJA SE PONAVLJA: Kako je ubistvo crnog dečaka pre 60 godina promenilo Ameriku (FOTO)

Emet Luis Til, rođen 25. jula 1941. godine, odrastao je u Čikagu, u državi Ilinois, u kojoj nije postojala segregacija, razdvojenost između belaca i crnaca, kakva je postojala u Misisipiju, državi u kojoj mu je živela rodbina, kod kojih je otišao 1955. u posetu, da provede letnji raspust u gradu Maniju.

Tamo, pokazivao je slike iz rasno mešovitog odeljenja oduševljenim rođacima i njihovim drugovima, i hvalio se kako ima belu devojku.

Sve bi ipak bilo u savršenom redu da je svoje priče zadržao za taj krug ljudi u kome se i kretao. Ali, nakon što se pohvalio da je već imao odnos sa belkinjom, novostečeni prijatelji su iščikali da priđe 21-godišnjoj prodavačici Karolin Brajant. Ovo se pokazalo kao kobna greška.

Ne zna se tačno šta je Til uradio tog 21. avgusta, i da li je bilo šta osim priče uradio. Ona je na sudu tvrdila da ju je uhvatio za struk, da je tražio da dogovore sastanak, drugi su to negirali, neki su svedočili da je zviždao kada je izlazio, ali se ne zna da li je zviždao njoj ili je zviždao ljudima preko puta.

Zna se međutim da je Roj Brajant, Karolinin muž, počeo sa svojim polubratom J. V. Milamom da traži crnog mladića koji se drznuo da mu "napadne" suprugu čim se vratio sa puta i saznao šta se desilo.

Našao ga je 28. avgusta, između 2 i 3 ujutru. U kuću Emetovog ujaka upali su naoružani i sa baterijskom lampom i tražili da ih "odvede do crnčuge koji je pričao". Na pitanje da li je to bio on, Til je rekao "da". Ujna je ponudila novac da odustanu i da ostave dečaka na miru, ali oni nisu reagovali.

Emeta su stavili u prtljažnik i odvezli ga na jednu plantažu u blizini. Tukli su ga i mučili čitave noći u Milamovoj kolibi, ali nisu uspeli da mu slome duh. On ih je psovao i nije molio za svoj život, drao se da je u svemu jednak sa njima, nazivao ih je kopilanima, ponovio da je već spavao sa belom ženom, zbog čega su jednostavno odlučili da ga ubiju, iako po svemu sudeći to nisu planirali na početku. Pucali su mu u glavu. 14-godišnjem detetu.

Leš su stavili u prtljažnik i prvo se odvezli do Brajantove radnje. Nekoliko ljudi je primetilo krv koja curi iz kola, na šta je Roj rekao da je ubio jelena. Starijem crncu koji je tu takođe bio ipak je pokazao telo i rekao "ovo se događa pametnim crnčugama".

Vozili su se do izolovanog mesta na reci Talahači, vezali ga za ventilator i bacili u reku. Tri dana kasnije njegovo izdeformisano telo je isplivalo na površinu.

Čitava Amerika se digla na noge u osudi ovog zločina, a fotografije leša su prenerazile svakog normalnog čoveka, kako na Jugu tako i na Severu. Vest je obišla svet.

Međutim, pošto se štampa na Severu okomila vrlo brzo na sam sistem segregacije, proradio je južnjački inat i sve je otišlo dođavola. Mediji u Misisipiju su počeli da tvrde da leš uopšte nije Tilov, da je Til negde sakriven, da je sve nameštaljka, i tako dalje. (Uzgred budi rečeno, skorašnja DNK analiza je nepobitno potvrdila da leš zaista pripada Emetu Tilu.)

Čak su se skupljale i pare za njihovu odbranu, a činjenica da je Emetov otac kao marinac osuđen na smrt vešanjem tokom Drugog svetskog rata zbog silovanja nekoliko Italijanki je maksimalno izrabljivana. Pričalo se o genetskoj predodređenosti ovog nesrećnog dečaka, kome je navodno u krvi da bude siledžija.

Na suđenju - koje je ostalo upamćeno po tome što je Emetov ujak Mouz Rajt ustao i postao prvi crnac u istoriji američkog pravosuđa koji je na sudu uperio prst u belca i svedočio protiv njega - u porotu su stavili najtvrdokornije brđane iz okruga Talahači koji su optužene Roja i Milama oslobodili.

Novi preokret se dogodio kada su Brajant i Milam za časopis "Luk" sve priznali. Nije moglo da im se za istu stvar ponovo sudi, ali se javno mnenje i na Jugu potpuno okrenulo protiv njih.

Nikada više nisu uspeli da nađu mir; Brajant kasnije nije dozvoljavao da ga se slika jer "ova nova generacija je drugačija i ne želim da se brinem o metku u mračnoj noći". Umro je raka, baš kao i njegov polubrat Milam. "Emet Til je mrtav, ne znam zašto ne može da ostane mrtav", rekao je pre smrti o duhu nedužnog dečaka koji ga je proganjao do kraja.

Tilovo ubistvo je imalo najveći uticaj na donošenje Zakona o građanskim pravima dve godine kasnije, koji je dozvolio američkom ministarstvu pravde da interveniše u lokalnim poslovima kada su ugrožena ljudska prava.

Pored toga, podiglo je čitavu zemlju na noge, dalo je novi razlog postojanju crnog pokreta, dalo mu je podstrek, mobilizovalo ga je i na koncu dovelo do rušenja rasne segregacije i čitavog tog sistema.

Da li će se slično desiti i sada, sa nepravdom u Fergusonu?

(J. G.)