DA LI NAM DOLAZI SUDNJI DAN? U Srbiji će leta biti paklena, a voda će nositi sve pred sobom!

U Srbiji je porast srednje godišnje temperature viši od srednjeg globalnog porasta, pa je ona zajedno sa regionom Jugoistočne Evrope jedan od ugroženijih delova sveta od globalnog otopljenja, zaključak je Međuvladinog panela za klimatske promene.

Preporučujemo

Poslednji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene potvrđuje da je za promenu klime odgovoran čovek, a najveći uticaj klimatskih promena osetiće stanovnici jugoistočne Evrope, pa i Srbija koja značajno zaostaje za Evropom kada je reč o zakonskoj regulativi o tom pitanju.

Kako je navedeno u izveštaju, neke od promena u globalnom sistemu, koje su dovedene u direktnu vezu sa porastom ugljen-dioksida, jesu povećanje srednjeg nivoa mora i ubrzano topljenje severne ledene ploče.

Povećanje koncentracije ugljendioksida posledica je sagorevanja fosilnih goriva u poslednjih 150 godina što direktno utiče na povećanje temperature.

- Osnovne činjenice vezane za promenu klime nisu izmenjene, niti je promenjena teorijska osnova celog problema koja postoji još od 1976. godine - rekao je docent Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević i dodao da je pozitivno promenjen prag poverenja u podatke i da je od tada sprovedeno znatno više merenja.

Kada je reč o Srbiji i jugoistočnoj Evropi, brojni izveštaji i analize ocenjuju da je to region koji je najranjiviji i koji može pretrpeti vrlo ozbiljne promene za razliku od drugih.

- Trenutno je u Srbiji porast srednje godišnje temperature viši od srednjeg porasta globalne, što će reći da Srbija brže putuje ka budućoj klimi od ostatka sveta - naveo je Đurđević i naglasio da će na kraju 21. veka u Srbiji srednja temperatura biti povećana za četiri stepena, a možda i više.

Postoje velike šanse, ukazao je, da ćemo se u budućem periodu više susretati sa kratkim, ali obilnijim padavinama poput onih iz maja ove godine, ali isto tako i sa ekstremnim sušama.

Još jedna od opasnosti, kaže, su toplotni udari u letnjem periodu poput onih iz 2007. godine kada je smrtnost porasla za 78 odsto kod osoba starijih od 65 godina u roku od dve nedelje koliko je trajao tropski talas.

Đurđević je upozorio ne bi trebalo zanemariti etički aspekt klimatskih promena jer trošimo resurse koje ne plaćamo prirodi i zato imamo odgovornost ka budućim generacijama da im ostavimo resurse kakve smo mi imali.

(Telegraf.rs / Tanjug)