DA LI SU SAMO PREDRASUDE? Pančevci su loši vozači, a od Piroćanaca niko nikada nije video ni cvonjka!

Koliko puta vam se desilo da kada neko sporo vozi, ili ne daje žmigavac, pomislite - Ovo mora da je Pančevac. Oni su loši vozači! A, kada se pomenu Piroćanci, niste jedini koji će da kažu ili pomisle - Oni su škrtice, od njih niko nikada nije video ni cvonjka!

Preporučujemo

Isto važi i za Crnogorce koje prati mišljenje da su lenji, Bosance da su glupi, Beograđane da su nadmeni, a Novosađane da su usporeni. Upravo ovakvim predrasudama časte se mnogi građani Srbije i okolnih zemalja.

Ovi stereotipi nastali su pre nekog adekvatnog saznanja, i iako nisu pristojne, ovakve etikete prilepljenje su ljudima, označavaju ih iako možda nisu istinite. A zašto se to dešava?

Psihoterapeut Zoran Milivojević za Best portal kaže da je nastajanje stereotipa posledica jedne vrste učenja, i da je tipično da neko ima određeno ikustvo sa jednom osobom koja pripada nekoj grupi, a zatim slično iskustvo sa drugom osobom koja pripada istoj grupi, ili ima neku drugu zajedničku osobinu sa prvom.

Na osnovu toga, prema Milivojevićevim rečima taj neko “nauči” da su ljudi koji pripadaju tom skupu takvi i takvi, i ubuduće kada se susreće sa tim ljudima on primenjuje “znanje” koje je stekao.

- Ovakav način učenja je primitivan, karatkerističan za malu decu i ljude koji nemaju disciplinu u razmišljanju. U njemu je ugrađena logička greška preteranog uopštavanja.

To znači da se određena karakteristika neopravdano pripisuje svi članovima date grupe ili svim onima koji dele neku drugu osobin.

Ovo je pogrešno zbog toga što nisu svi takvi ili nije ni većina, tako da dati zaključak koji je kristalizovan u stereotipu nije tačan, ne odgovara stvarnosti.

I zato su takva mišljenja pogrešna i nepravedna", kaže za Best portal Milivojević, i dodaje da neko ko je zaključio nešto o drugima, sa autoritetom svedoka to svoje znanje prenosi članovima svoje grupe, na primer svojoj deci, tako da to “znanje” sada postaje kolektivno znanje jedne grupe o nekoj drugoj grupi ili klasi.

Milivojević kaže da se stereotipi često nazivaju i predrasudama, i da to znači da neko nešto zna pre nego što je prosudio ili rasudio.

Prema rečima sociologa Andreja Kubičeka, stereotipi su kruta, pojednostavljena i generalizovana ubeđenja o pripadnicima neke grupe: etničke, verske, profesionalne, regionalne, a kada ih kao oblik mišljenja prate emocije i volja za delovanjem, onda se radi o predrasudama.

Postoje različita tumačenja nastanka stereotipa, od toga da pripadnici određenih grupa zaista poseduju određena svojstva koja se generalizuju, do toga da stereotipi i predrasude zapravo više govore o onima koji ih neguju, to jest o njihovim stremljenjima i eventualnim frustracijama.

Stereotipi mogu biti i neutralni ili pak pozitivni, ali se o njima najčešće govori kao o negativnom vrednovanju određene grupe - kaže Andrej Kubiček.

On dodaje da kada su u pitanju stereotipi poput onih da su Crnogorci lenji, Pancevci loši vozači, Bosanci glupi, i da li se radi o bezazlenoj ili zlokobnoj pojavi najbolje se može prosuditi ako se pogleda veza predrasude i društvenog položaja određene grupe.

-Teško da bi iko mogao da tvrdi da je položaj Pančevaca lošiji zbog toga što ih neko smatra lošim vozačima, ili Vojvođana zbog stereotipne ravnodušnosti, Crnogoraca zbog tobožnje lenjosti ili Bosanaca zbog uverenja o njihovoj gluposti.

Upravo to i jesu pravi stereotipi koji ne sadrže emotivne i delatne sastojke, i koje čak i oni koji ih neguju uzimaju sa rezervom ili kroz šalu.

Stereotipe prema Romima, Albancima, muslimanima i homoseksualcima prate i vrlo negativna osećanja kao i neprijateljsko ponašanje, bilo da se radi o izbegavanju, verbalnim uvredama ili fizičkom nasilju.

U tim slučajevima stereotipi nisu šala, već uzrok velike patnje onih prema kojima su usmereni - kaže Kubiček.

(Telegraf.rs / Tv Best)