Umetnici i droga - postoji li neka tajna veza? (FOTO)

Pretpostavlja se da je čovek koristio drogu još u paleolitskom dobu, ali ona je najverovatnije počela da ima svoju društvenu svrhu u doba razvoja mitsko-religijskih običaja.

Preporučujemo

Poznato je da se još na pećinskim crtežima vide dokazi da su ljudi u to vreme koristili stimulanse, kao i da su znali za maske. Stoga se pretpostavlja da je čovek tada upotrebljavao drogu kao pomoćno sredstvo autosugestiji, ili sugestiji vrača kako bi brže pao u stanje ekstaze i veze sa svetim duhovima.

Dostizanje ekstaze se prvo postizalo kolektivnim plesom. Međutim, kako se svest razvijala čoveku je bilo sve teže da eliminiše kontrolu i da padne u zanos i trans, pa su pomoćna sredstva vremenom bila sve potrebnija.

Vladislav Panić u svojoj knjizi "Psihologija i umetnost" kaže da je to "odlaženje u trans" u početku bilo dozvoljeno samo izabranima, duševnim bolesnicima koji su shvatani kao nekakvi posebni "božji ljudi", ali i raznim vračevima i prvosveštenicima koji su za to koristili veštačka sredstva, odnosno droge na koje su jedino oni imali pravo.

Na taj način su te opasne supstance postale "privilegija", ali su dobile i na ceni. I danas uživaoci droga često poseduju deo te primitivne svesti - da su oni nekakvi izabranici, navodi Panić.

Naučnici i psiholozi kažu da se droga upotrebljava kao spoljašnje stimulativno sredstvo i to onda kada nedostaje unutrašnje, a ako se tome doda duh modernog vremena ne čudi činjenica da se droge upotrebljavaju tamo gde su potrebne unutrašnja inspiracija i talenat, a to je upravo u stvaralaštvu.

Panić navodi da droga jeste veštački stimulator i da ne može zameniti talenat, ali da ponekada može podstaknuti nesvesne sadržaje i talentovanom čoveku dati meterijal od kojeg on stvara umetničko delo.

Na primer, Gi de Mopasan je pisao umetnička dela pod uticajem droga.

U poslednje vreme naučnici istražuju percepcije i vizuelne slike osoba koje su pod dejstvom droge u momentu pre halucinacija i utvrđeno je da se tada linije iskrivljuju, pojavljuju se neravnine, a svaka boja se izdvaja kao posebna celina.

Kod tih slika interesantno je da svaka osoba objektivizuje one slike koje su u skladu sa tendencijom, ukusom i ličnim osobinama. Ta činjenica se slaže sa zaključkom da droga može imati stimulativno dejstvo na nesvesno i da talentovani ljudi tako imaju materijal za stvaranje.

- U tome i jeste njena privlačna moć, uključujući i alkohol, čemu pojedini stvaraoci i pribegavaju - navodi Panić.

Mediji su često puni tekstova i fotografija umetnika iz različitih grana umetnosti koji koriste neke od droga ili alkohol, a poznato je da je mnogo njih i umrlo zbog konzumacije opojnih sredstava.

Poznati Kurt Kobejn, Ejmi Vajnhaus, Merlin Monro, Filip Simor Hofman, Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Vitni Hjuston, En Nikol Smit, River Feniks, Džek Keruak, Ričard Barton, Bili Holidej i mnogi drugi su preminuli od prekomerne količine droge ili alkohola.

Poznate ličnosti su neprestano meta medija kada su i opojna sredstva u pitanju, a ranije je bilo objavljeno i istraživanje američkog umetnika Brajana Luisa Sandersa koji je svakodnevno pod uticajem različite droge crtao autoportrete nakon čega je iznosio zaključke.

Tako je na primer iskustvo puno boje Sanders doživeo konzumirajući hašiš, što je predstavio šarenim spiralama oko svoje glave. Crtež koji prikazuje umetnika pod dejstvom halucinogenih pečuraka pun je sitnih detalja, a umetnik je predstavljen razrogačenih očiju i veoma uzbuđen.

Nedavno je i organizacija koja pruža pomoć i podršku zavisnicima "Project Know" napravila istraživanje na temu droge i stvaralašta, ali u kontekstu koja droga se najviše pominje u rokenrolu.

Proučavanjem tekstova 15.000 pesma, došli su do zaključka da je reč o alkoholu iza kojeg slede trava i kokain.

Međutim, poznate ličnosti su uvek na meti javnosti i njihov način života je manje-više poznat. To ne znači da opijate i droge koriste samo umetnici i stvaraoci, već da je to kod njih lako uočljivo, a zna se da su klinike za odvikavanje pune ljudi koji pokušavaju da se oslobode te loše navike.

(Telegraf.rs / Tanjug)