DA LI JE KINA NAJMOĆNIJA NA SVETU? Dok se Ameri i Rusi svađaju, azijski džin to koristi! (VIDEO)

Septembra ove godine Kineska nacionalna naftnogasna korporacija (CNPC) dala je odobrenje da se počne sa izgradnjom kineskog dela gasovoga "Snaga Sibira", koji će biti završen 2018. godine.

Preporučujemo

Ovim će početi da se eksploatiše gasni ugovor vredan 400 milijardi dolara, koji su Moskva i Peking nedavno potpisali na period od 30 godina, a koji predviđa stabilnu isporuku od 38 milijardi kubnih metara ovog ruskog energenta godišnje čime će Kina zadržati svoj tempo rasta.

Tu je, naravno, i sporazum o saradnji velikih ruskih i kineskih banaka. Jasno vam je ko je stariji partner u ovoj priči, mada se Rusi nadaju da će za pet do deset godina dve zemlje postati toliko bliske da će uslediti i vojni savez.

Na inicijativu Pekinga, 21 zemlja Azije potpisala je memorandum o osnivanju nove međunarodne banke koju Vašington smatra nepotrebnim i potencijalno opasnim konkurentom postojećim institucijama kao što je Svetska banka (SB), Međunarodni monetarni fond i Azijska razvojna banka, koje su de fakto pod njegovom kontrolom.

Nova banka finansiraće izgradnju puteva, pruga, elektrana i telekomunikacione mreže radi jačanja ekonomija u regionu. Ne treba zaboraviti ni to, da u Kini već sada operiše globalno najveći sistem brzih pruga, kao i to da se u njoj koristi više cementa nego u svim ostalim zemljama sveta zajedno (verovatno je dosta ugrađeno u gradove duhova u kojima niko ne živi).

Već sada, kada se saberu ukupan uvoz i izvoz, Kina na godišnjem nivou trguje više od Amerike, koju je 2010. godine pretekla po potrošnji energije i postala po tome prva na svetu. Prošle godine, Peking je Vašingtonu prodao robu u vrednosti od 440 milijardi dolara, dok je u obrnutom smeru otišlo "samo" 121 milijarda, što ne treba da čudi s obzirom da je Kina postala i vodeći proizvođač dobara na svetu.

Već su najveće tržište automobila i najveći proizvođač i uvoznik zlata, već sada proizvode jedanaest puta više čelika nego SAD, već sada kontrolišu 90 odsto svetskih zaliha retkih elemenata, već su sada najveći proizvođač solarne energije, proizvode dvostruko više pamuka nego Amerika i tri puta više uglja.

Kina ima više rezervi stranih valuta nego bilo koja druga država na planeti, a pošto je najveći američki kreditor i pošto drži najviše američkog javnog duga od svih stranih ulagača, već igra bitnu ulogu u finansijskoj politici Vašingtona.

Astronomske svote novca koje Kina ulaže širom sveta, na svim meridijanima (najviše ipak u SAD, Australiju, Kanadu i Brazil) idu u korak sa novom pozicijom koju ova zemlja ima. Nema dela zemaljskog šara gde se ne nalaze investirani juani. Čak i kod nas. Spisak svetski poznatih kompanija koje su danas u njihovom vlasništvu povećava se iz dana u dan, a u svakoj su državi pokupovali sve što je vredno. Od giganata kao što je IBM preko američkih simbola kao što je njujorški hotel Valdord-Astorija do "sitnih" kompanija kao što su italijanski Mis Siksti i Ćeruti. Na ovom linku možete da pratite kineske investicije širom sveta.

Kinezi su pritom razasuti svuda po planeti gde trguju robom iz svoje zemlje, čime se dodatno upumpava novac u kinesku ekonomiju.

Skoro četiri godine nakon što su predsednik SAD Barak Obama i tadašnji predsednik Kine Hu Đintao potpisali trgovinski sporazum vredan 45 milijardi dolara, sklopljen je i dogovor Obame sa novim kineskim predsednikom Sji Đinpingom, dogovor koji predviđa smanjenje emisije štetnih gasova u narednih dvadeset godina. Ovo je samo još jedan u nizu događaja koji pokazuju rastući značaj, moć i ugled koji Peking uživa u svetu.

- Kao dve najveće svetske ekonomije, dva najveća energetska potrošača i emitera štetnih gasova, imamo posebnu obavezu da predvodimo globalni napor protiv klimatskih promena - rekao je Đinping.

Kina ne plaši pozicije koju je stekla proteklih decenija, i verovatno je samo pitanje vremena kada će i na drugim poljima globalnog delovanja početi da se ponaša istom logikom.

Recimo, što se tiče vojnih intervencija. Već smo se bavili činjenicom da je njihova vojska verovatno nepobediva, a nedavno je i kineska vojska sama odlučila da napravi presedan i da prikaže svoj nevidljivi avion javnosti, koji je zapadne vojne stručnjake prilično zabrinuo.

Sve u svemu, ako se ovako nastavi, kineska ekonomija će 2030. imati udeo globalnog BDP od 28 odsto, a deset godina docnije on će biti tri puta veći od američkog. Zanimljivo, Amerikanci nisu ni blizu optimistični po pitanju njihove budućnosti i budućnosti njihove nacije, dok je 75 odsto Kineza srećno što živi u Kini i veruje da je njihova država na pravom putu. Taj psihološki efekat je izuzetno važan.

Međutim. Postoji međutim. Imati najmoćniju ekonomiju sveta, a možda i najmoćniju vojsku ne znači momentalno biti i svetska sila broj jedan, pošto se ta pozicija gradi na mnogo načina. NATO će i dalje biti najmoćniji savez, a ekonomije zemalja njegovih članica kada se udruže bez premca (kao što je Evropska unija već sada ubedljivo najmoćnija ekonomija sveta kada se sagleda zajedno).

Pored toga, uprkos tome što se Kina razvija brže nego što se ijedna svetska sila do sada u istoriji razvijala, nije još uvek otišla dalje od njih. Predviđanje je jako opasno. Kina se može suočiti sa političkim previranjima kakvo smo mogli da vidimo ove godine u Hong Kongu, pošto nova generacija mladih, odrasla na zapadnoj kulturi i internetu, neće mirno sedeti skrštenih ruku kao što su to radili njihovi roditelji, već će tražiti demokratizaciju.

Tu je i pad broja radno sposobne populacije usled politike jednog deteta koje je na snazi već nekoliko decenija. Tu je široko rasprostranjena degradacija životne sredine. Tu je endemska korupcija. Tu je veliki jaz između bogatih i siromašnih.

Kineski uspon može da stvori novog gospodara planete, a može i da se pretvori u najveću bombu u istoriji sveta.

(J. G.)