Evo šta će vam se desiti ako prostirete veš u sumrak!

Običaji, baš kao i verovanja i sujeverje dolaze iz tradicije. U srpskoj ih, razume se, ne manjka. Rekli bismo da ih možda ima i više nego što treba.

Preporučujemo

Uz napomenu da ne pokušavamo ni da ih raskrinkamo niti da vas ubedimo da odista deluju, donosimo vam tumačenja stručnjaka o tome odakle potiču. To da li ćete u njih verovati, ili ne - vaša je stvar.

Nakon pisanja Telegrafa o tome odakle potiče verovanje da se onaj ko sedi za stolom na ćošku neće udati ili oženiti, serijal o sujeverju nastavljamo tumačenjem verovanja prema kojem ne valja u sumrak prostirati veš napolju, jer se oko njega okupljaju zle vile.

Ne sumnjamo da ste se sa ovim verovanjem, ako nigde, a ono u nekom od sela barem jednom u životu sreli.

Stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu od kada datira ovo verovanje. Prvi zapisi o njemu, baš kao i o drugim običajima, verovanjima i sujeverju nesumnjivo stižu od Vuka Stefanovića Karadžića i Veselina Čajkanovića, dakle iz 19 veka.

- Kod ovog verovanja najvažnije je da je vezano za sumrak, tačnije noć, posebno opasno vreme u tradicionalnom modelu kulture - počinje priču za Telegraf dr Vesna Marjanović, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu nastavljajući:

- Dakle, noć je u narodnom verovanju definisana kao mitski, demonski prostor kojim vladaju zle sile koje mogu čoveku da naude. Pritom je važno istaći gradaciju u poretku "opasnih" dana, tačnije noći. Naime, prema tradiciji, posebno su opasni nekršteni dani u periodu od Božića do Bogojavljenja, zatim takozvana "bela nedelja", poslednja mrsna nedelja (pred veliki post), Todorova subota... U Vojvodini je na primer rasprostranjeno mišljenje prema kojem oni koji na Todorovu subotu ostanu napolju budu ujutru pronađeni onesvešćeni u nekom jarku, čak sa tragovima kopita na glavi... Tokom pomenutih perioda, dakle, delovanje zlih sila po narodnom verovanju je najjače - objašnjava Marjanovićeva dodajući da stoga ne čudi što je verovanje o kojem pričamo smešteno baš u ovo doba.

Dakle, za razliku od dana koji simbolički predstavlja ovozemaljski život, noć je vreme vladavine demonskih sila, doba kada "vile vode kolo" i mogu da naude ljudima. Po tradicionalnom verovanju naročito su "opasne" noći tokom zime, jer se demonskoj prirodi noći pridružuje opšta zamrlost prirode, koja se simbolički vezuje za život.

Jednostavno objašnjeno, prostiranjem veša u sumrak kada se okupljaju zle sile, a vile i veštice "kolo vode" verovalo se da će se nešto od svog tog zla i čini "uvući" u veš i tako preneti na one koji ga obuku. Otud primera radi, "stiže" i verovanje prema kojem veš deteta ne sme da zanoći napolju prvih 40 dana nakon njegovog rođenja.

Ne znamo da li se nešto loše nekome odista dogodilo dok je prostirao veš u sumrak, tek ostavljamo vam izbor da u ovakva i slična sujeverja verujete, probate da im se suprotstavite ili ih jednostavno ignorišete.

(Katarina Vuković)