ŠOKANTNA ISPOVEST: Korejac rođen u konc-logoru pa pobegao nakon 23 godine (FOTO)

Šin In Gun rođen je u ogranku korejskog logora "Kamp 14“, u kojem su bili smešteni politički neprijatelji Severne Koreje. Gun svoja prva sećanja zasniva na logoru, izvršenjima i teškom fizičkom radu. Za drugi dom od logora nije znao a u isti je dospeo sa svojom majkom koja je u periodu kada je stigla u logor bila trudna sa njegovim starijim bratom.

Logor je 1981. godine, kada je Šin postao njegov "član" brojio 154.000 ljudi koji su bili prinuđeni na težak fiziki rad i to samo zato jer ih je vlada Koreje okarakterisala kao političke neprijatelje. Kamp 15 i 18 su tada primali direktna naređenja Kim Džong Ila i Kim Il Suna.

Šinov "Kamp 14" je brojao oko 15 000 zatvorenika i oformljen je 1959. godine. Zajedno sa majkom Jang Hej Gung imao je najbolje uslove kakvi su u logoru mogli da postoje. Imali su svoju sobu a kuhinju su delili sa još četiri porodice. Obroci su im bili identični svaki dan a s obzirom da je Šin bio stalno gladan često bi pojeo i večeru svoje majke zbog koje ga je ona često tukla.

Gung nikada nije pričala o prošlosti kao ni o razlogu zbog kojeg su ona i porodica dospeli u logor. 1974. u logoru rođen je Šinov stariji brat Šin He Geun, a nekoliko godina nakon Šin, koji se rodio iz nameštenog braka. Naime, ako su logoraši bili dobrog vladanja, stražari bi im našli bračnog druga kojeg su smeli da viđaju jednom godišnje. Tako je "nastao" junak naše priče.

Šin je zajedno sa ostalim dečacima išao u školu u okviru logora gde su učili o korejskom režimu. Učili su ih da je krađa veliki greh pa su tako mnogu decu koja bi ukrala nešto od hrane odmah, pred učenicima, streljali.

Nakon tri godine provedene u logoru, Šin je zbog "dobrog vladanja u školi“ dobio slobodan dan. Rečeno mu je da ide kući na večeru. Kada je ušao u kuću dobio je klasični obrok, kukuruznu kašu i otišao je u krevet. Kasnije tokom noći, Šin je video majku kako starijem bratu sprema rižu za koju je pretpostavio da su je ukrali. Bio je besan i razočaran. Takođe, čuo je da se spremaju da beže i odlučio je da ih izda. U slučaju neuspelog bega, bila bi pogubljena cela porodica a on taj rizik nije mogao da prihvati.

Morao je nekome da kaže, pa se poverio svom drugu iz razreda, Hong Sun Jou.

– Moram da ti kažem nešto ali želim nešto i za uzvrat, moji majka i brat hoće da beže, hoću da ih izdam ali za uzvrat tražim mnogo više hrane i da mi daju višu poziciju u školi, rekao je Šin i ovim iskazom obezbedio sebi svedoka.

Odmah ujutru, stražari su došli po Šina i bacili ga u ćeliju koja nije imala prozore. Saopštili su mu da su njegova majka i brat pokušali da pobegnu i pitali su ga da li on zna nešto o tome. Nakon neuspelog bega, njegova majka je obešena a brat pogubljen. Šin je nedelju dana ćutao i za to vreme su ga maltretirali, skidali nagog i konopcima vezivali kako bi progovorio.

Osmi dan im je rekao da ih je on prijavio i kako je uradio odličan posao. Stražari mu nisu verovali, Šin je zatražio da pitaju i Hong Sun Joa kome se poverio. Nakon uvaženog i potvrđenog iskaza, Šina su prebacili u "Kamp 50" u bolnicu gde je upoznao "Ujaka“, doktora koji mu je sanirao rane i takoreći mu omogućio da preživi. Nakon izlaska iz bolnice, Šin je premešten kod oca koji je bio smešten u dosta udaljenom kampu u logoru i kojeg godinama nije video.

U toku strašnog zatočeništva, Šin je saznao i istinu o svom boravku u logoru. Čitava porodica je ispaštala zbog očeve greške iz rata.

Nakon nekoliko godina, kada je napunio 20, stražari su ga odveli na obližnju farmu u sklopu logora. Smatrao je da je ovo život koji mu je dodeljen i da bolje ne postoji. Tako je mislio sve do 2003. godine kada je upoznao pridošlog logoraša Parka iz Pjongjanga.

– Ja sam iz Pjongjanga rekao je logoraš, odakle si ti - upitao je Šina.

- Ja sam odavde, ovde sam rođen, ne znam za to da postoji neko drugo mesto - odgovorio mu je poprilično zbunjen Šin.

Nakon jednogodišnjeg prijateljstva sa Parkom, 2004. godine počeli su zajedno da planiraju beg iz logora. Plan je bio izuzetno optimističan, pobeći će i otići u Pjongjang kod Parkove rodbine koja će ih kriti neko vreme. Beg su izveli krajem 2004. pred Novu godinu tako što su se provukli ispod električne žice pored koje su mesecima kopali rov. Nakon izlaska, prešli su zaleđenu reku a njihov beg je bio prvi koji je ostvaren u istoriji logora.

Posle bega, Šin je imao pune  23 godine, nije znao nikoga u Severnoj Koreji i bio je bez igde ikoga. Nakon dve godine došao je do Južne Koreje a dve godine posle i do Kalifornije, gde je postao Ambasador za ljudska prava.

Njegovo ime sada je Šing Don Guk. Njegovo zdravstveno stanje je odlično, jedino podsećanje na logor je odsečen srednji prst na desnoj ruci i naravno uspomene sažete u knjizi "Kamp 14“ koju je nakon Šinove ispovesti objavila Blen Harden.

(Isidora Danić)