PLAKAĆETE SA NJOM: Vesna je prešla u islam zbog ljubavi, ali čekala su je najstrašnija iskušenja!

Rođena je u Kraljevu, a nekada se zvala Vesna. Ostavljena od rođene majke i oca odmah nakon rođenja, pola svog životnog veka provela je u Centru za socijalni rad i hraniteljskim porodicama.

Preporučujemo

U emisiji "Sve za ljubav" ispričala je svoju životnu priču Hatidža Lilić, majka troje dece, koju život nikada nije štedeo.

Dok su još bile male, sestru i Vesnu roditelji su ostavili u Centar za socijalni rad koji ih je prosledio hraniteljskoj porodici. Nakon što je njihova "nova mama" ostala u drugom stanju, dve male, ničije i potpuno nezaštićene devojčice opet su završiile u rukama službenika pomenutog centra. Potom im je pronađena nova hraniteljska porodica, u kojoj su bile ugnjetavane, mučene, pshički i fizički, izgladnjivane. Terane su da rade po ceo dan.

Ipak, najveću traumu Vesna, odnosno Hatidža nosi iz treće hraniteljske porodice.

- Pokušavali su da nas zlostavljaju. Noćima su dolazili muškarci u našu sobu... Budile smo se i vrištale, vrištale - priča suznih očiju ova žena.

Svakodnevno je bila tučena, i to najčešće od sina direktorke za Centra za socijalni rad.

Nakon što je izašla iz hraniteljskih porodica, našla se na ulici. Sestra, koja je bila starija od nje, udala se i dalje nije želela da joj pruža nikakvu pomoć.

Vesnu je sudbina nakon toga odvela u Plav u Crnoj Gori. Bila je usamljena, a svoju tugu lečila je knjigama. Tako joj je do ruku dopao i Kuran. Čitala je, upijala, i u Alahu našla svoju utehu. Od tada nosi burku, koja joj otkriva samo oči. Od tada se zove Hatidža.

Nedugo potom, udala se za jednog čoveka, čija ju je majka maltretirala. Rodila je sina, a suprug je otišao u zatvor. Iz te kuće bila je "prognana", izbačena na ulicu. Kasnije, kada je njen suprug izašao iz zatvora, dobio je starateljstvo nad detetom.

Njenoj priči ovde nije kraj. Udala se još jednom, i dobila dve devojčice. Sa suprugom se preselila u Novi Pazar. Sve je napokon ličilo na idilu, a onda je on napustio. Zapalio je u Sarajevo, a majku sa dvoje dece ostavio samu.

Hatidža je danas ponosna građanka ovog grada u Srbiji. Srećna je što je upoznala ljude koji su joj se našli u naztežim trenucima. Ipak, pro svakom pričanju svoje životne priče, oči se natapaju suzama koje ne vidite kada padnu jer su oči jedini deo tela koji joj nije prekriven.

(Telegraf.rs)