KRPLJENJE BUDŽETA I CIPELA: Kragujevački obućar pred kolapsom od posla

Kada bi neko danas odneo cipele na popravku kod kragujevačkog obućara Zvonka Božovića, u Ulici Karađorđevoj, popravka bi bila gotova tek za dve nedelje. Čuvenog gradskog obućara mušterija jedva može da vidi sa vrata od kesa sa obućom koje još nije stigao ni da otvori, a ne da počne da ih radi.

Preporučujemo

Komšije iz ulice kažu da obućara često viđaju kako stoji na pragu lokala, duboko uzdiše i hukće, hvata se za glavu - ne postiže! On sam kaže da mu dođe da zaključa radnju na koji dan, popravi sve doneto, a onda nastavi dalje regularno.

Police u radnji krckaju pod teretom obuće. Pod klupom na drugom zidu kesa do kese, kesa na kesi. U svakom uglu desetine pari cipela, patika, čizama, ali i papuča. Pult prekriven, samo čudo drži sve te cipele da se ne raspu po skučenoj radnji od 10 kvadratnih metara.

Zvonko Božović nije previše raspoložen za razgovor sa novinarima, strepi da bi ga dodatna reklama dotukla, a mušterije pregazile.

- Zvonko, treba da ti donesem neke cipele da mi popraviš, kada će biti gotove - proviruje na vratima komšinica koja radi u lokalu pored.

- Za desetak dana - odvraća obućar uz lagani osmeh i tek na trenutak podigavši pogled sa mašine za šivenje na kojoj pokušava u život da vrati patike koje su grdne muke na petama nanele svom vlasniku.

- Zvonko, ozbiljo te pitam - smeška se sada komšinica ubeđena da je u pitanju čudni majstorski smisao za humor.

- Ozbiljno ti kažem - odvraća Zvonko Božović ne dižući ponovo pogled od mašine.

Onda ustaje, lepi na štikle ženskih čizama fleknice, ostavlja ih da se suše. Za to vreme vraća se za mašinu.

- Malo je do krize, malo je do godišnjeg doba. Jesen je vreme kada se ljudi sete da su one lanjske cipele znale da bude vlažne kad- kad. Kada već ponesu cipele, reše da srede i čizme i eto gužve. Što se tiče besparice, vidim je i po broju patika na popravci. Ranije ih nije bilo ovoliko. Kada se pocepaju, mladi su ih ranije nosili na manje bitna mesta, ali sada ih popravljaju. Nema se za nove. Sve je više lepljenja, ušivanja, krpljenja. Tako je sa budžetom, tako i sa cipelema - jasan je obućar.

Dok nove mušterije nagrću, neke stare obućar ne može da nađe ni za lek. Cipele doneli, pa ih zaboravili. Popravka nije plaćena unapred. Božović robu ne sme da rasproda ili pokloni, ima i onih koji se vrate za dve godine.

- Neki zakasne "samo" par meseci, neki dve godine. Neki donesu čizme u jesen, pa ih se sete tek sledeće zime, dođu i kažu "jao, ja sam ostavila jedne sa krznom". Imam šest i po pari (?) papuča koje je mušterija ostavila proletos i još po njih nije došla. Više od 200 pari obuće sam popravio i čekam mušterije da dođu po njih i naravno - najzad mi plate. Nedavno sam iz radnje pune dve torbe cipela odneo kući, nemam ih gde, a vlasnika nema godinama - jada se obućar.

Obućarska radnja Božovića postoji od 1963. godine, a Zvonkov deda bio je opančar. On je saobraćajni tehničar po obrazovanju, ali po opredeljenju je obućar i to već 30 godina.

Kompletna popravka muških cipela, pete i pendžetiranje košta 800 dinara, samo pete ili samo pendžetiranje po 400. Kompletna popravka ženskih cipela- fleknice i pendžetiranje staje 600, ženske fleknice od 250 do 350, promena rajsfešlusa 300 do 350 dinara. Razna krpljenja treba platiti 200 dinara po mestu, ušivanja 100, lepljenja 200.

(M. Raca)