SVE O TRILATERALNOJ KOMISIJI: Da li su ovi ljudi dobrotvori ili tajni vladari sveta? (VIDEO)

Obični ljudi obožavaju teorije zavera. One ih hrane i objašnjavaju im pojave i tokove u svetu koji je sve teže i teže razumeti, svetu koji se menja dramatičnom brzinom koju često ne mogu da uvide ni ljudi koji tu brzinu kontrolišu.

Da nema skrivenih ciljeva, da nema nečeg ispod površine koja se pruža javnosti na uvid, zašto bi se bilo ko uopšte i bavio bilo čime? Nešto mora da postoji. Ništa se ne dešava slučajno. Ništa se ne dešava tek tako.

Takođe, ljudi vole tajnovite stvari i ljudi vole da igraju šah. Ne postoji ništa tajnije od igre šaha u kojoj je čitava planeta tabla, a pravim igračima ne znamo ni imena. Oni koji misle da su prokljuvili šta se skriva iza kulisa, nadaju se da neće izgledati kao budale, da će shvatiti kako svet funkcioniše i da će moći da objasne sebi i drugima svoju nesreću. Jer, uvek je neko drugi kriv, nikada mi.

Zbog svega ovoga jedna od najpopularnijih teorija zavere vezana je za Trilateralnu komisiju, čije čak i samo ime povodljivom uhu zvuči pomalo zlo i đavolski.

Zvanično, a moramo da počnemo od zvanične priče, ne znajući gde ćemo završiti, u pitanju je privatna organizacija, nevladina i nepartijska diskusiona grupa osnovana 1973. godine od strane privatnih građana Japana, Evrope i Severne Amerike kako bi se što više produbila saradnja između najrazvijenijih zemalja sveta od kojih svaka ima svoje odgovornosti u širem međunarodnom sistemu.

"Rastuća međuzavisnost" između svetskih ekonomija koja je, citiramo njih same, "impresionirala osnivače Trilateralne komisije ranih '70-ih produbila se u globalizaciju". Usled ekonomske i finansijske krize koja potresa svet poslednjih godina oni smatraju da se stvorila čak snažnija potreba za njihovim mišljenjem i liderstvom.

Osnovana od strane Dejvida Rokfelera (ovo nije nikakva tajna), ima više od 390 članova, podeljenih u tri regionalne grupe. Sada dolazimo do momenta koji će možda razočarati one koji su u prethodnim pasusima videli dokaz da se radi o svetskoj vladi koja ima za cilj da obezbedi prevlast zapadne bankarske i korporativne elite.

2009. godine Japanska grupa se pretvorila u Pacifičko-azijsku grupu nakon što je primila Kineze, Indijce, Južnokorejance, Australijance, Novozelanđane i tako dalje, dok je u Severnoameričku grupu ušao Meksiko. Evropska grupa se proširivala zajedno sa Evropskom unijom, kako onom formalnom tako i onom neformalnom, imajući u vidu da i mi imamo svoje predstavnike u ovoj organizaciji.

Da bi neko postao član TK mora dobiti zvaničnu pozivnicu, ali mora biti iz "odobrene" zemlje. Na ovoj adresi možete preuzeti .PDF fajl u kome se nalazi celokupan njen sastav. U njemu nećete naći ni jednog Rokfelera, i ni jednog Rotšilda, tako da ako verujete u to da je ovo tajna svetska vlada - nećete biti srećni. Moraćete tajnu vladu planete da tražite na nekom drugom mestu.

Postoji, međutim, na ovom spisku jedan čovek koji radi u firmi "Rockfeller Financial" kao izvršni direktor; u pitanju je Rojben Džeferi III. Postoji takođe nekoliko ljudi koji rade u kompanijama koje u svom imenu imaju ime Rotšild. U pitanju su Alfonso Kortina koji je potpredsednik u firmi "Rothschild Europe", Najdžel Higins kao izvršni direktor u firmi "Rothschild Group" iz Londona te Panagis Vurlumis koji je viši savetnik čuvene investicione banke "N. M. Rothschild & Sons".

Zbignjev Bžežinski, čovek koji je povezivan sa mnogim teorijama zavere, bio je jedan od ključnih ljudi koji su organizovali Trilateralnu komisiju; to međutim samo po sebi ne dokazuje ništa pošto ni njegova umešanost u bezbrojne teorije zavere nije dokazana. Zanimljivo, bili su tu i Alan Grinspan i Pol Volker, koji su kasnije postali šefovi Federalnih rezervi, kao i Džordž Buš Stariji, kasnije predsednik SAD. Klinton je bio treći član komisije koji je bio izabran za šefa Bele kuće, u samo 20 godina; prvi je bio Džimi Karter.

Ne može se reći koliko bogatstvo kontroliše TK; to može da bude svo bogatstvo sveta, a može i da ne bude ništa, u zavisnosti kako celu ovu organizaciju posmatrate. Pritom, ne zaboravite, na listi ima i mnogo ljudi koji nisu bankari i preduzetnici; ima tu i novinskih urednika i profesora sa prestižnih svetskih univerziteta.

Sada dolazimo do javnosti najzanimljivije stvari: za šta se terete. Desničari ih terete za plan da se unište nacionalni suvereniteti sa ciljem stvaranja svetske države i uniformnih centara moći vezanih za politička, monetarna, intelektualna i religijska pitanja. Pojedini američki kongresmeni su ih teretili za pokušaj preuzimanja američke vlade upravo sa ovim ciljem. Za njih, oni su tvorci Evropske unije i eura kao monete, a "među-zavisnost" je samo eufemizam za svetsku vladu.

Levičari imaju slične optužbe, ali prirodno u drugačijem obliku. Noam Čomski, u tekstu na ovoj adresi kao i na video klipu priloženom ispod, tvrdi da su u pitanju liberalni internacionalisti koji su prvobitno popunili redove administracije američkog predsednika Džimija Kartera, koji imaju za cilj da dovedu do "umerenosti" u demokratiji, odnosno da ljude bace u pasivnost i poslušnost kako ne bi previše zauzdavali državnu moć.

Poseban akcenat po njemu stavili su oni na indoktrinaciju mladih, pošto je mladež previše slobodna u svojim inicijativama, brigama, stavovima, mislima i govoru.

Postoje citati u kojima Dejvid Rokfeler iznosi tvrdnje da je svetu potrebna jedinstvena vlada, kao i oni o tome da je demokratija na neki način prevaziđena, ali pošto je njihovu autentičnost nemoguće potvrditi, ovo ostaje na nivou spekulacije.

On sam je to eksplicitno negirao 2007. godine u jednom intervjuu, dodavši: "Mi trebamo vlade sveta koje rade zajedno i sarađuju. Ali, ne mogu da zamislim da postoji mogućnost, čak nisam siguran ni da je to poželjno, da postoji jedna vlada izabrana od strane svih ljudi sveta. [...] Mislim da je najbolja šansa za mir i prosperitet u svetu šira kooperacija među nacijama, do čega će doći ako i naše vlade i obični ljudi budu više putovali i upoznavali jedni druge".

Šta bi mogao da bude zaključak priče o Trilateralnoj komisiji? U pitanju je definitivno moćna i uticajna grupa, ali posmatrati zato njihove savete i zaključke kao nešto više od saveta i zaključaka i gledati ih kao naređanja svetskim vladama koje se moraju slediti i poštovati - predstavlja skok u dokazivanju par ekselans. Niko ne može nikoga da spreči da veruje u šta god želi, ali može se barem dati savet. I u ovom i u svakom drugom slučaju tvrdite isključivo ono što možete sami neposredno da dokažete. Sumnjajte u sve, pa tako i u nevinost i u krivicu Trilateralne komisije. Ne budite ničije ovce. Razmišljajte svojom glavom.

(V. V.)