ANĐELI, POČIVAJTE U MIRU: Sahranjene sestrice stradale u požaru, majka se onesvestila, otac grcao u bolu!

Rođene sestre, dvogodišnja Mirjana i godinu dana starija Dragica Bosiljkanović, koje su u ponedeljak nastradale u požaru koji je zahvatio kuću u kojoj su spavale u planini iznad majdanpečkog sela Mosna, sahranjene su u sredu na seoskom groblju. Majka stradalih devojčica Ksenija, koja se u utorak porodila i na svet donela zdravog dečaka, nije na večni počinak ispratila svoje devojčice. Na sahranu nije ni stigla - iako su joj lekari dozvolili da prisustvuje pogrebu, ona se na pragu porodilišta onesvestila!

Preporučujemo

Živojin Bosiljkanović, skamenjen od bola, gutao je suze. Svoje mezimice, Mirjanu i Dragicu, sahranio je u jednom kovčegu. Bile su, kaže, zajedno u životu, „pa neka zajedno i večno počivaju“. Na groblju u Mosni od devojčica su se, pored oca, oprostili i njihovi brat Dragiša, sestra Dušanka, deda Miroslav i baka Krina.

- Tata, da li i dalje spavaju? - pitao je Dragiša oca Živojina.

Grleći ga čvrsto, kratko je izustio:

- Spavaju, sine. Poljubi sanduk i poželi im zadnje lepe snove - kroz suze je govorio Živojin.

Baka Krina i deda Miroslav nisu mogli da zaustave suze. Nebo nad Mosnom parali su njihovi krici. Krina se neprestano, gledajući čas u sanduk, čas u nebo, udarala rukama u prsa.

- Zašto, bože, nisi uzeo mene? - naricala je Krina. - Izgoreše mi anđeli, kuku meni doveka.

Tužna povorka u kojoj su bile i mnogobrojne komšije, prethodno je krenula od kuće Bosiljkanovića i zastajala je na svakoj raskrsnici. Na raskrsnicama je sanduk kađen, a rodbina i prijatelji su oplakivali pokojnice. Mnogi su se, međutim, raspitivali i za Kseniju. Živojin priča da je njegova supruga sada dobro, pošto se u sredu ujutru onesvestila, kada je krenula na sahranu.

- Ponovo su je hospitalizovali. Nešto kasnije, Ksenija me je pozvala i zamolila me da snimim sahranu. Rekla mi je da, kada već ne može da sahrani decu, hoće kada izađe iz bolnice da vidi kako je protekla sahrana - govori Živojin.

Po lokalnom običaju, rodbina i prijatelji su, nad kovčegom devojčica, na kraju zapalili sveće koje su namenjivali svojim mrtvima. Nakon toga, devojčice su spuštene u raku. Vrisak se prolomi nad selom još jače. A onda je iznenada sve utihnulo. Na groblju u Mosni ostala je samo sveža humka, zalivena suzama.

(Telegraf.rs / Novosti)