MOĆNA SIMBOLIKA: Da li znate čija se statua nalazi na vrhu američkog Kapitol hila? (FOTO)

Na vrhu Kapitol hila, odnosno brda Kapitol, nalazi se zgrada Kongresa Sjedinjenih Država, zakonodavne grane američke federalne vlade, koja je sagrađena 1800. godine, ali od tada mnogo puta proširivana i dograđivana, posebno nakon požara koji su podmetnuli Britanci tokom rata 1812. godine, kada su spalili i Belu kuću i dobar deo Vašingtona.

Preporučujemo

Svoj konačni oblik ovo zdanje je dobilo sredinom 19. veka, između 1855. i 1866. godine, kada je konstruisan i njegov najprepoznatljiviji simbol - kupola.

Kupola inače nije sagrađena od kamena već od livenog gvožđa, samo što je pažljivo ofarbana kako bi izgledalo da je od istog materijala kao i ostatak zgrade. Šta više, postoje dve kupole, jedna u drugoj, i ukupno teže preko šest miliona kilograma. Inače, ovo je druga kupola; prvobitna je bila drugačija i bila je obložena zelenim bakrom.

Čak i pre nego što je završena, 1863. godine na sam njen vrh postavljena je Statua Slobode, koja je poznata i kao Naoružana Sloboda ili jednostavno Sloboda, i koja se prvobitno zvala Sloboda pobedonosna u ratu i miru. U pitanju je bronzana statua izrađena od strane Tomasa Kraforda koja prikazuje žensku alegorijsku figuru sa vojnim šlemom, ukoričenim mačem u desnoj ruci, te lovorovim vencem i štitom na kome je američki grb u levoj.

Visoka je šest metara i teška 6.800 kilograma. Vrh njene perjanice se nalazi na 88 metara iznad istočnog platoa Kapitola, a preko levog ramena, može se slobodno reći cinično, nosi prebačeno ćebe u stilu američkih Indijanaca ispod koga se nalazi hiton osiguran brošem na kome je ugravirano "U.S.". Pogled joj je usmeren ka glavnom ulazu koje je na istoku i samim tim prema izlazećem Suncu.

Postolje na kome se nalazi dekorisano je snopovima (koji će kasnije postati zloglasni zbog fašizma iako inače imaju jako dobru poruku: jedan prut je jednostavno slomiti, ali gomilu pruća uvezanih nemoguće; ovo je čak i Branko Kockica u jednoj epizodi objašnjavao deci, pričajući o tome zašto je bitno da se Jugosloveni drže skupa) i vencima.

Zanimljivo u vezi sa njom je to što je izlivena u Rimu, a u Ameriku dopremljena na malim brodovima, spakovana u šest različitih kutija. Kasnije su delovi doliveni i spojedini.

Pošto još jedna jako zanimljiva stvar, moćne simbolike. Naime, Kapitol je angažovao izvesnog Klarka Milsa koji je držao livnicu na obodu Vašingtona. Dok su statuu sklapali, nadstojnik koji je bio zadužen za rad na tome počeo je da štrajkuje; umesto da mu da veću platu, Mils je posao prepustio Filipu Rajdu, jednom od svojih robova, te je rob rukovodio daljim livenjem i konačnim sklapanjem Statue Slobode.

Abraham Linkoln je 16. aprila 1862. godine potpisao zakon koji je zabranio robovski rad u Distriktu Kolumbija (Vašington), pa je tako Filip Rajd završetak radova na Statui Slobode doživeo kao - slobodan čovek.

(H. K.)