SRPSKI ISTORIČARI LAŽU: Evo kako Albanci dokazuju da je Miloš Obilić bio njihov vitez!

Na nedavno završenom Sajmu knjiga među izdanjima koja su privukla veliku pažnju našlo se i po mnogo čemu kontroverzno štivo "Kosovska bitka u albanskom epu" sociološkinje, novinarke i političke analitičarke Ane di Leljo, koje je pravu senzaciju napravilo pre četiri godine kada je objavljeno.

Preporučujemo

U ovoj pre svega stručnoj literaturi, uz navođenje obilja izvora, autorka objašnjava ne samo kako je sudeći po albanskim istoričarima, intelektualcima, učiteljima, piscima, ali i najstarijim žiteljima Kosova i Metohije izgledao Kosovski boj, već i zašto pojedine albanske strukture smatraju Miloša Obilića, ili kako ga Albanci nazivaju Miloša (negde i Mileša) Kopilića - albanskim junakom.

Prema Aninim navodima zanimanje za albansko poreklo Miloša Kopilića karakteristično je uglavnom za Kosovo. Klasična izdanja albanskih udžbenika istorije u Tirani iz vremena Envera Hodže i standardni priručnici na Kosovu iz 70-ih godina pominju ubicu sultana samo kao srpskog ratnika.

S druge strane u današnjim kosovskim udžbenicima koje je odobrilo Ministarstvo prosvete, prema Aninim navodima Obilić je predstavljen kao Miloš Kopilić, junak albanskog porekla rođen  u selu Kopiliću. Inače, u udžbenicima iz istorije za osnovnu i srednju školu koje je odobrilo kosovsko Ministarstvo prosvete tekstovi za deveti i deseti razred (jezičke gimnazije) posebno pominju selo Kopilić, a u udžbeniku za četvrti razred osnovne, albansko poreklo Kopilića.

Kopilić je u udžbenicima postao albanski junak otkad je prema rečima autorke ove knjige, Miloševićev režim zabranio albanski jezik u kosovskim školama i pošto je u januaru 1992. uspostavljen paralelni albanski  sistem školovanja.

Kopilićeva popularnost među Albancima prvi put je prema knjizi "Kosovska bitka u albanskom epu" pomenuta u zapisima Veselina Čajkanovića vezanim za vreme Balkanskih ratova (1912-1913). Kao srpski vojnik Čajkanović je u Elbasanu čuo da neki meštani tvrde da su direktni potomci tog srednjovekovnog ratnika.

Po tim izvorima, Kopilić je rođen u okolini Ohrida, i bio je sin pravoslavnog sveštenika iz porodice Blošmi. Kasnije se preselio u Drenicu i postao je "kapedan" Vuka Brankovića. Srpski kralj Aleksandar je navodno poslao pismo Hajdar-begu Blošmiju s pozivom da dođe u Beograd i primi počast u ime "kosovskog junaka".

Poziv je odlučno i učtivo odbijen. Ova verzija priče o Kopiliću pojavila se u kosovskim novinama "Bujku" 1995. godine na vrhuncu tenzija između albanskog stanovništva i srpske države.

Između dva svetska rata albanski antropolog Ljef Nosi sakupio je pesme o bici na Kosovu i dokaze da je sećanje na Miloša Kopilića ostalo živo pre svega u Drenici. U međusobnim zadevicama ili na seoskim skupovima ljudi su se hvalili da potiču iz Kopilića ili vode poreklo direktno od Miloša: "Moj predak je bio čovek koji je ubio sultana Murada i tako smo iskalili svoj bes".

Stanovnici tog kraja još uvek se ovako predstavljaju: "Ja sam iz Kopilića gde je rođen čovek koji je ubio sultana". Iskazi starih ljudi - "Miloš Kopilić je odavde (iz Drenice)" i "Lazar je bio Srbin, a Miloš Kopilić je naš" - takođe potvrđuju Kopilićevu lokalnu pripadnost.

- Kad sam nedavno posetila zaselak Gornji Kopilić, lokalni istoričar Ibrahim Čitaku mi je pokazao bunar (Milošev bunar), malo belo kamenje razbacano po polju (Miloševu crkvu) i veće kamenje na brdu sa izbledelim oznakama koje su podsećale na krst (hrišćanske nadgrobne spomenike). Čitaku mi je objasnio da svi meštani veruju da su to istorijski tragovi života Miloša Kopilića i dokazi o hrišćanskoj prošlosti tog kraja - piše Ana di Leljo dodajući kako je Čitakuu izvesni Dželadin Ismailji iz Gornjeg Kopilića, koji je imao više od 90 godina i dugo bio najstariji čovek iz tog kraja dao dokaze o poreklu Miloša ili Mileša Kopilića.

Naime, po Ismailjiju, "vekovima se govorilo, a govori se i sada" da je obližnje vrelo Mileše - podzemno vrelo duboko osam metara i bogato vodom cele godine - dobilo ime po Milešu Kopiliću.

Sudeći po autorkinim navodima i popularni nastavnik istorije Tahir Beriša širio je isto predanje. Beriša je našao Milošev grob na groblju sela Rezale u blizini škole. Po pričanju tog Beriše osmanlijska vojska je nakon bitke opkolila selo Kopilić i masakrirala mnoge seljane, među njima i celu Miloševu porodicu... Poštedeli su samo sakatu devojku kako bi pokazali "moć sultana".

- Lokalno predanje je stvorilo trajno ali zamagljeno sećanje. Pošto je Kosovo pripojeno Srbiji, i dok je kasnije bilo pod jugoslovenskom vladavinom, ime Kopilić nije se prenosilo izvan tradicionalnih zajednica. Pošto su radili u okviru obrazovnog sistema koji je ili potpuno zabranjivao ili potiskivao školovanje na albanskom jeziku, nastavnici nisu mogli da predaju nacionalnu istoriju zasnovanu na usmenom predanju - piše Ana di Leljo.

Ona ističe i da je po lokalnim istoričarima, Drenica bila centar Dardanije, zemlje naseljene Ilirima, tačnije precima Albanaca iz rimskog vremena. Istoričari, naime tvrde da su u Drenici oduvek živeli Albanci i samo Albanci: od pamtiveka, preko srednjeg veka i osmanlijske dominacije, do vremena kako kažu "srpske i jugoslovenske okupacije".

- U Drenici je albanska nacija proizvela herojsku lozu boraca za slobodu, na čijem početku stoji Miloš Kopilić (1389), a zatim slede Ahmet Delija i Bejta Galica koji su se pobunili protiv Osmanlija i srpske vlasti, odmetnik Azem Galica i njegova životna saputnica Šota koji su se borili protiv srpske kraljevine - navodi autorka knjige "Kosovska bitka u albanskom epu" navodeći kako nedavno objavljene knjige u kojima se Kopilić koristi kao označitelj albanskog herojskog identiteta takođe treba posmatrati u ovom kontekstu.

Takva je, prema di Leljinim rečima između ostalog i knjiga posvećena Salji Derviš Derviši rodom iz Gornjeg Kopilića. Ova žena od 65 godina ubijena je u martu 1998. dok je prema navodima i z ove knjige "branila svoju kuću od napada srpskih snaga". Salja je upamćena i kao neko ko je dobro poznavao i drugima prenosio lokalne junačke priče, među kojima su joj naročito bile omiljene one o Milošu Kopiliću.

- U svojim savetima mladim nevestama ona je srednjovekovnog junaka predstavljala kao nekog na koga treba da se ugledaju njihovi budući sinovi. Ona im je govorila o "Mileševom konju koji se zvao Šaran, crkvi na mestu gde se Mileš rodio, vrelu s kojeg je njegova porodica pila vodu...Govorila je da je legendu o Milešu čula od svog oca. On joj je pričao kako je Mileš ubio sultana sabljom i kako je sa svojom glavom pod miškom otišao u Drenicu. A Mileš Kopilić je imao albansku krv i nije Srbin kao što srpska istorija iz Beograda laže - navodi se između ostalog u knjizi "Kosovska bitka u albanskom epu".

(Katarina Vuković)