KRV NIJE VODA: Nakon jednog veka Rus pronašao grob svog dede u Zaječaru! (FOTO)

U poslednje vreme sve češće se čuju pozivi "majci Rusiji" da pomogne Srbiji i srpskom narodu. Bilo je trenutaka u istoriji kada je Srbija bila majka ruskom narodu, čije je pripadnike, zbog revolucije u Rusiji, nesebično svila pod svoje skute. Ovo je još jedna od mnoštva priča iz tog perioda.

Preporučujemo

Priča počinje davne 1918. godine, kada je doktor Viktor Vasiljevič Milidejev, posle Oktobarske revolucije, kao pripadnik poražene strane, morao da napusti Rusiju. Zajedno sa brojnim emigrantima Viktor Milidejev je preko Turske dospeo u Srbiju i skrasio se u Zaječaru, prenosi TV Best.

Doktror Viktor Vasiljevič Milidejev rođen je u Ćemnikovu 1879. godine. Bio je lekar u Sarovu, da bi ga 1915. godine car imenovao za načelnika sanitarnog voza. Dospevši u Zaječar kao emigrant, Viktor se oženio Ruskinjom koja se zvala Ljubov Potapovna i izrodio dve kćeri: Kseniju i Ekatarinu. Kao učeni čovek toga vremena, u Zaječaru se brzo snašao – radio je kao profesor zaječarske Gimnazije od 1923 – 27. godine. Posle toga postaje lekar u Vojnoj bolnici u Zaječaru. Umro je u 57. godini 10. januara 1936. godine, (28. decembra 1935. po starom kalendaru), u 4.30 popodne. Sahranjen je na zaječarskom groblju. U braku sa suprugom Ljubov proveo je 12 godina.

Zaplet ove priče zasniva se na činjenici da je Milidejev i u Rusiji imao ženu i troje dece. Oni su ostali u Rusiji i nikada se više nisu videli. Za epilog, dostojan romana slavnih ruskih klasika, zaslužan je potomak doktora Viktora Milidejeva, doktor medicinskih nauka i tadašnji ministar zdravlja Rzjanske oblasti u Rusiji Aleksandar Vladimirovič Smirnov.

Slovenska krv Aleksandrova proključala je posle gotovo čitavog veka i on je rešio da pronađe svoga pradedu, o kome je imao samo oskudnu priču svoje bake.

Aleksandar Smirnov 2007. godine letovao je sa porodicom u Crnoj Gori i Srbiji, preko jedne beogradske agencije. Za pomoć oko pronalaženja svog pretka obratio se mejlom vlasniku agencije. Ovaj se, da bi učinio svom klijentu, obratio za pomoć ljudima u Zaječaru i vekovna tajna dr Milidejeva je ubrzo otkrivena. Na zaječarskom groblju pronađen je njegov grob i priča je počela da se odmotava.

Aleksandar Smirnov, saznavši da je pronađen grob njegovog pradede, iz Herceg Novog, gde se trenutno nalazio, privatnim avionom sleteo je u Niš, i ubrzo se obreo u Zaječaru. Porodica Aleksandra Smirnova bila je vidno uzbuđena kada im je u Gradskoj upravi grada Zaječara uručen izvod iz Matične knjige umrlih za njihovog pretka.

Posle uvida u knjigu umrlih, kada su saznali da je njihov predak umro 1936. godine, (a ne kao što su mislili 1927.), porodica Smirnov krenula je u šetnju zaječarskim ulicama do groblja, da bi se prvi put poklonili senima svog pretka.

Poseta grobu  Viktora Milidejeva, za porodicu Smirnov, a posebno za Aleksandra Smirnova, bio je prepun emocija. Posle gotovo čitavog veka, neko od ruskih potomaka doktora Milidejeva, došao je u priliku da položi cveće na njegov grob.

Dr Viktor Milidejev umro je 10. januara 1936. godine u Banovskoj bolnici u Zaječaru od raka i crvenog vetra (Erysipelas). Sahranjen je dan kasnije u 11 časova na groblju u Zaječaru. Da je važio za vrlo uglednog i poštovanog čoveka svoga vremena, govori i činjenica da mu je opelo držao doktor Emilijan Piperković, tadašnji Episkop Timočki. U knjizi umrlih stoji da je bio pravoslavni Rus i da se pre smrti ispovedio i pričestio.

Ali ovde nije kraj priči. Aleksandar Smirnov poželeo je da plati grobno mesto svog pradede za naredni period. Kada je u upravi groblja ustanovljen tačan broj parcele na kojoj je sahranjen dr Viktor Milidejev, došlo se do veoma uzbudljivog otkrića: grobno mesto je bilo plaćeno do 2015. godine. Uplatu je izvršila Ekatarina Vasilijić iz Bora – ćerka Viktora Vasiljeviča Milidejeva, rođena oko 1920. godine.

Aleksandar Smirnov odmah se zaputio put Bora, na adresu iz uplatnica za grobno mesto. Tamo je upoznao i svoje rođake u Srbiji, dve Ekatarinine kćeri - Jasminku Branković i Radmilu Bogdanović. Teško je rečima opisati taj osećaj kada im je Aleksandar zakucao na vrata. Nenajavljen.

Ova izuzetna priča je dokaz da ni daljina, niti vreme, ne mogu raskinuti krvne veze. Makar se sve dešavalo na način kao iz ove priče. I makar sve trajalo čitav vek.

(Telegraf.rs / TV Best)