VLADAR IZ SENKE: Moć je u rukama Berlina, a ne Brisela!

Evropski analitičari ocenjuju da najveću moć u EU nemaju Brisel, Pariz ili London, već Berlin, što je potvrdila i kriza u evrozoni.

Preporučujemo

- Pre pada Berlinskog zida, Nemačka je bila neka vrsta granice Evrope. Sada je u centru Evrope, u geografskom, ekonomskom i političkom smislu - rekla je za AFP Karel Lanu, direktorka Centra za studije evropske politike, sa sedištem u Briselu. Berlin je, prema njenim rečima, mesto gde se donose odluke.

- Tokom finansijske krize, videli smo da najvažnije mesto nije Brisel, već Berlin - rekla je Lanu.

Francuska agencija navodi da je ujedinjena Nemačka, 25 godina posle pada Berlinskog zida, postala neosporni ekonomski gigant EU i da je, kao takva, više puta bila u prilici da spasava evrozonu od kolapsa, pomažući najteže pogođenim državama. Hans Kundnani, iz Evropskog saveta za spoljne odnose, sa sedištem u Berlinu, smatra da ponovo treba razmotriti rezultate pada Berlinskog zida.

- Od početka evrokrize i debate o nemačkoj moći koja je usledila, posledice pada Berlinskog zida pre 25 godina deluju sasvim drugačije nego što se to činilo na 20. godišnjicu, 2009. godine - rekao je on.

Analitičari objašnjavaju da nemačka snaga potiče od ekonomskog uspeha te zemlje, koja je dugo vremena tokom 20. veka smatrana za evropskog "bolesnika". Lanu veruje da je sadašnja dominacija Berlina "verovatno privremena" zbog dugoročnih problema s kojima se Nemačka suočava, posebno u vidu niske stope prirodnog priraštaja i smanjenja broja stanovnika.

Ona je primetila i da tradicionalna evropska privredna lokomotiva - Francuska i Nemačka zajedno - sada posrće zbog ekonomske slabosti Francuske, koja je suočena sa stagnacijom privrednog rasta i visokom nezaposlenošću. Ima i onih koji kritikuju Berlin zbog toga što, uprkos ulozi dominantnog igrača na evropskoj sceni, ne pokazuje spremnost da stane na čelo kontintenta zbog svoje ratoborne istorije.

Među njima je i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, koji je izjavio da najveću opasnost ne predstavlja nemačka agresija, već nemačka pasivnost.

- Nemačka ne sme da dominira Evropom, ali ne sme ni da pokaže manjak snage za predvođenje reformi - rekao je Šikorski.

Kada je reč o spoljnoj politici, Nemačku van Evrope smatraju najvažnijim akterom, dok u EU vlada utisak da nije spremna da aktivno igra ulogu.

- Veliki problem danas je to što je Nemačka izuzetno uzdržana prema sveobuhvatnom angažovanju na svetskoj sceni, a to sprečava i Evropu da deluje - smatra Lanu.

Konstance Štelcenmiler, iz Brukings instituta u Vašingtonu, ocenjuje, međutim, da je Berlin sve aktivniji i podseća na nedavne odluke Nemačke povodom ukrajinske i sirijske krize.

- Da mi je neko rekao pre pola godine da će Nemačka uvesti treći stepen sankcija Rusima i isporučivati oružje Kurdima, odgovorila bih da je to nezamislivo - rekla je Štelcenmiler.

(Telegraf.rs / Tanjug)