SVE O POSLOVIMA NA BRODU: Kako da se zaposlite, koliko možete da zaradite i šta nikako ne smete da radite!

Više od 1.000 ljudi iz naše zemlje trenutno plovi morima i okenaima radeći na prekookenaskim brodovima najrazličitije poslove - od higijeničara, preko konobara i kuvara pa sve do animatora, recepcionara i fizioterapeuta.

Preporučujemo

Za ovakve poslove ranijih godina odlučivali su se mahom studenti, ali je u poslednje vreme primetan i priliv starijih od "studentskih 26 godina".  Razlog je više nego očigledan - za jedan mesec rada na prekookenaskom brodu može se zaraditi i do tri puta veća plata nego što bi se zaradilo na istim poslovima u Srbiji.

Za svakog ko je rešio da se oproba u radu na okeanu, prvo pitanje je kako doći do posla na brodu. Tri su moguće varijante. Prva varijanta je da aplicirate preko sajta kompanije za koju želite da radite, ali je to ujedno i najkomplikovanija varijanta. U slučaju da dobijete mogućnost za razgovor za posao on se u najboljem slučaju odvija preko skajpa.

Druga varijanataje da aplicirate preko zvaničnih agencija kompanije. Dve najveće agencijie u Evropi su u Sautemptonu i u Napulju preko kojih i odlazi najveći broj ljudi. Poslednja i najčešća varijanata jeste da se javite nekoj od subagencija koih e na prostorima bivše Jugoslavije.

Pre odlaska na brod treba da uložite određenu sumu novca, ne veću od 1000 evra. Ta suma je potrebna za američlku vizu, potvrda o lekarskom pregledu i deo koji ide agentu, odnosno agenciji.

Prekookenaski brodovi najčešće imaju oko 1.000 članova posade koja treba da bude na usluzi nekoliko hiljada putnika. Na brodu se zapošljavaju svi - od čistača i čistačica, preko medicinskog osoblja do kapetana. Priliku za napredovanje ima svako, ali je cena visoka - mnogo rada, a malo spavanja.

Osnovni uslovi koji se traže od kandidata za posao su sledeći: da imaju između 21 i 26 (ili 35 godina, u zavisnosti od pozicije), znanje engleskog jezika, znanje još jednog jezika, i najčešće se traži diploma škole ili kursa.

Jovana M. (24) jedna je od devojaka koja je svoju sreću (zaradu) pokušala da nađe upravo radeći kao konobarica na brodu San princes. Kao dvadesetdvogodišnja studentkinja želela je da proputuje ceo svet, a brod je zamišljala kao idelanu priliku za to.

- Prvih deset dana sam samo plakala i pitala se šta mi je to trebalo u životu. Nikada nidam toliko radila, a za šest meseci smršala sam osam kilograma. Od umora često nisam mogla da spavam. Posao konobara ima radno vreme, ali kao da ga nema - na usluzi ste dok ima gostiju - priča Jovana.

- Najteže mi je padalo to što se traži stroga disciplina. Tamo je sve organitzovano - kada se radi, kada se spava, kada se održava higijena. Previše su stroga pravila - priča svoje iskustvo ova mlada devojka i dodaje da "i pored svih problema, na brodu može baš lepo da se zaradi".

Ivan Leštanin, pravni zastupnik "Sejf-kruza”, jedne od svega nekoliko agencija u Srbiji koje posreduju u zapošljavanju naših ljudi na kruzerima kaže da se samo ovoj agenciji dnevno javi oko 150 ljudi koji žele da se zaposle na brodu. "Od tih 150 ljudi, maksimalo njih 10 do 15 ima odgovarajući CV i ima priliku da učestvuje u trci za ovaj posao", napominje Leštanin.

- Veliko je interesovanje, ima puno posla, ali su i ljudi nerealni. Javljaju nam se kandidati koji su stariji od 50 godina, i ne znaju ni reč engleskog jezika - napominje Leštanin i dodaje:

"Svi koji veruju da je rad na brodu turističlko obilaženje sveta moraju da se otrezne. Tamo se jako puni radi, i kao u vojsci je. Mi ljude koje šaljemo i te kako dobro pripremimo na sve što ih očekuje tamo".

Leštanin napominje da Srbe sa brodova vraćaju najčešće iz dva razloga - konzumiranja alkohola i nepoštovanja autoriteta.

Ukoliko su vredni, ne prave probleme, slušaju i spremni su da rade i prekovremeno (i te kako često se dešava da radni dan traje i po 13, 14 sati) mladi na ovaj način mogu i te kkao dobro da zarade. Leštanin napominje i da su počettne plate najčešće između 800 i 1.000 evra mesečno, ali i da se svakim narednim ugovorom može doći do većih cifara.

Prethodnih dana moglo se čitati i o tome kako je Srbima i Bosancima zabranjen pristup nekim brodovima zbog toga što su lesto tužili kompaniju i na taj način dobijali ogrmne odštete.

(Milica Batinić)