Tri decenije od smrti Indire Gandi (FOTO) (VIDEO)

Danas se navršavaju tri decenije od tragične smrti Indire Gandi, dugogodišnje predsednice vlade Indije i jedne od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih, koja je ubijena u atentatu 31. oktobra 1984.

Preporučujemo

U početku je opisivana kao "nema lutka", a kasnije je proglašena za najvećeg indijskog premijera i "ženu milenijuma", a Indira se za kormilom indijske vlade nalazila, s prekidima, više od 11 godina, sve do tragične smrti u atentatu, a pod njenim vođstvom je Indija nesumnjivo bila neprikosnoveni regionalni lider.

Indira Gandi, rođena 1917. godine, bila je jedino dete Džavaharlala Nehrua, prvog premijera nezavisne Indije i školovala se na Oksfordu i na Univerzitetu Vivsa-Barati u Zapadnom Bengalu.

Nacionalnom pokretu za oslobođenje Indije priključila se još 1938. godine, a udala se četiri godine kasnije za pravnika, takođe političara i poslanika Ferozea Gandija, inače zoroastrijanca i izdanka drevne zajednice poreklom iz Irana, nekadašnja Persija, koja je u Indiju izbegla kada je islam u prevladao u toj državi.

Zbog političke aktivnosti, mladi bračni par Indira i Feroze Gandi osuđeni su na 13 meseci zatvora od strane britanskih kolonijalnih vlasti tokom Drugog svetskog rata, a kada je njen otac 1947. godine izabran za prvog premijera, ona je postala prva domaćica, lični savetnik i njegov pratilac na službenim putovanjima.

Nakon očeve smrti 1964. godine, postala je ministar informisanja i portparol premijera, a od 1966. godine obavljala je nepotpuni mandat premijera u kojem je izvesno vreme bila i šef diplomatije.

- Prošla je nekoliko faza, od levičarskog populizma s kraja šezdesetih godina, koji je kulminirao s politikom garbi hatoa" (iskorenjivanja siromaštva), do faze kada je proglasila vanredno stanje - ocenio je pre nekoliko godina politički analitičar Praful Bidvai.

Kao ubeđeni socijalista, Indira je ukinula tradicionalne privilegije, pre svega one koje su uživale maharadže, a koje je ona smatrala anahronom pojavom.

Posle reizbora 1971. godine, međutim, zaprepastila je svet proglasivši vanredno stanje. Tada je, po njenim rečima, stavljena "tačka na demokratiju", protivnici su zatvarani, a štampa ućutkana.

Godine 1977., pogrešno je procenila svoju popularnost, raspisala izbore i izgubila. Tri godine kasnije, ona je ponovo izabrana, ali je ovog puta bila manje autoritarna.

Kada je pokrenula "zelenu revoluciju" (1967-1978) Indira je uspela da siromašnu Indiju preobrati u zemlju koja može sama da pokrije potrebe u hrani.

Ekonomisti priznaju da je spasila poljoprivredu, ali ukazuju i da je nacionalizovala banke, povećala kontrolu nad uvozom, podigla carinske barijere te da je, po tom tumačenju, zatvorenom ekonomskom politikom kočila razvoj.

Pod vođstvom Indire Gandi, Indija je nesumnjivo bila neprikosnoveni regionalni lider. Između ostalog, u tom periodu ova država je realizovala atomski program i prva nuklerna proba izvedena je 1974. godine, a ona je naglasila da se ovaj program razvija isključivo u miroljubive svrhe.

Britanski Bi Bi Si ju je 1999. godine u međunarodnoj anketi proglasio za ženu milenijuma, a u Indiji ji je 2001. godine dobila titulu najvećeg indijskog premijera.

Ona je takođe bila i jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih, gde je nasledila specifičnu poziciju koju je imao njen otac.

Dvojica Sika, pripadnici garde predsednice vlade, ubili su Indiru Gandi 31. oktobra 1984. godine. To je bila odmazda za brutalan upad u Zlatni hram u Amricaru, svetom gradu naroda Sika u Pendžabu, gde se bio utvrdio vođa tamošnjih secesionista.

Njen sin Radživ Gandi koji je je bio na vlasti pet godina, doživeo je njenu sudbinu. On je 1999. godine ubijen u samoubilačkom atentatu jednog tamilskog fanatika.

Njegova supruga Sonja Gandi (67), koju mnogi smatraju najuticajnijom političkom figurom u Indiji, iako je izabrana za premijera odbila je tu funkciju, zadržavši poslanički mandat i lidersku poziciju u vladajućoj Kongresnoj partiji.

Porodičnu tradiciju nastavlja sada Radživov i Sonjin sin Raul.

(Telegraf.rs / Tanjug)