ZA OBUKU RADNIKA POTROŠENI MILIONI: A Zastavini inženjeri nadniče i čiste svinjce! (FOTO)

Od 890 radnika fabrike "Zastava automobili", koji su januara 2011. godine ostali bez posla nakon dolaska Fijata, i krenuli na obuke kako bi se kasnije lakše zaposlili, 95 odsto njih danas ne radi.

Preporučujemo

Tako bar tvrde u "Udruženju bivših radnika "Zastava automobili" koji su ostali bez posla". Danas inženjeri beru jabuke i šljive pod nadnicu i skupljaju staro gvožđe, neki preživljavaju od socijalne pomoći, a neki se hrane u narodnoj kuhinji. Svi oni završili su po bar dve obuke.

Decembra 2010. godine Vlada Srbije usvojila je socijalni program prema kome radnici treba da pohađaju obuke 24 meseca da bi se stručno osposobili za pronalaženje drugog posla. Te dve godine dobijali su naknadu, oko 20.000 dinara. Napravljen je katalog od oko 40 obuka i Zastavini viškovi počeli su da se obrazuju prvog marta 2011.

U "Udruženju bivših radnika "Zastava automobili" koji su ostali bez posla", danas kažu da je najveći uspeh obuka to što je neko lepo zaradio na njima. Dragan Adamović, potpredsednik udruženja ima spisak 650 radnika i svih njihovih obuka.

- Metalostrugar sa trećim stepenom učio engleski, računare i za kuvara. Engleski je izgleda svako morao da uči, i oni koji ni srpski nisu govorili kako valja. Učili su ga nekvalifikovani radnici, kao da će im to koristiti kada budu metlali po zgradama i čistili nečiju kanalizaciju. Informatiku su učili i polukvalifikovani bravari i preseri. Metaloglodač i autolakirer su obučavani za cvećara, kaže je Adamović.

On dodaje da ipak nije bila svaka obuka nelogična i nepotrebna. Ekonomisti, diplomirani i tehničari, išli su na obuke za knjigovodstvo i informatičke obuke.

Država je tokom 2011. i 2012. godine potrošila ogromne svote novca za obuke. O tim sumama govori se u izveštaju nezavisnog revizora koji je kontrolisao finansijske izveštaje fabrike "Grupa Zastava vozila". U delu izveštaja, pod naslovom "poslovne aktivnosti i finansijsku rezultat" za 2011. godinu navodi se:

- Odobrena su sredstva u iznosu od 81.500.000 dinara na ime obuke radnika, navedeno je i izveštaju revizora, samo za 2011. godinu.

Pitanje efikasnosti obuka malo ko je postavljao, kao ni da li one rezultiraju zapošljavanjem ili služe samo za održavanju socijalnog mira.

Živka Vulović, diplomirani mašinski inženjer bez posla živi od socijalne pomoći. Školuje dva studenta koji imaju proseke više od devet!

- Završila sam osnovni kurs za računare i osnovni i srednju kurs engleskog. Pozvali su me na razgovor za mesto tehničkog direktora firme "Autosaobraćaj", koja je i tada bila na domak propasti, a sada se raspala. Desetak nas je došlo, ali nam je rečeno da ostavimo radne biografije i da idemo kući, kaže Živka Vulović.

U Udruženju kažu da su neki Zastavini visokoškolci danas na ivici egzistencije. Mašinski inženjer D. S. izdržava se tako što bere voće pod nadnicu, čisti svinjce, radi kao čuvar. Tri žene, inženjer informatike, mašinski inženjer i pravnica zajedno nadniče po okolnim selima.

Onda nije ni čudo što polukvalifikovani preser Dragan Lukić (52) iz sela Vinjište nikada od 2011. nije imao posao. Živi sa dve nezaposlene sestre sa osam razreda škole, koje su na birou po 30 godina i majkom penzionerkom kojoj je 79 leta. Svi se izdržavaju od penzije ove starice, 13.000 dinara mesečno. Na pitanje kako uspevaju Dragan kaže:

- Ako danas večeram, sutra ne mogu da doručkujem, to bi mi već bio luksuz. Ujutru lekove pijem na prazan stomak. Nemamo prava na socijalnu pomoć jer imamo parče zemlje uz samu kuću. Od kada sam izgubio posao, oboleo sam na nervnoj bazi. Pohađao sam obuku za engleski jezik i za autodijagnostiku. Đavo da nosi taj engleski! Autodijanostika je dobra, samo da nema par stotina momaka upola mlađih od mene, koji "kidaju" za to radno mesto, očajan je Lukić.

Prema podacima udruženja, od 650 radnika sa spiska, njih 70 živi od socijalne pomoći.

(M. Raca)