Kako je oficir carske Rusije našao utočište u selu pored Zaječara! (FOTO)

Nakon Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. godine, Srbija je bila preplavljena izbeglicama, koje su bile najbrojnije u Timočkoj krajini.

Preporučujemo

Ovo je priča o jednom od njih - Porfiriju Mihailoviču Borisenku rođenom 1867. godine na Severnom Kavkazu.

On je 34 godine bio ruski carski oficir. Oktobarska revolucija zatekla ga je u činu pukovnika. Četvorica njegovih sinova bili su pitomci ruske carske vojne akademije, a revolucija mu je odnela celokupno potomstvo. Sva četvorica sinova stradala su u obračunima dve zaraćene strane, a Borisenko je morao da napusti Rusiju.

Porfirije je preko Istambula dospeo u Srbiju, zajedno sa suprugom Marijom i odredom kozaka kojim je komandovao, a mir je pronašao u manastiru Sv. Apostola Petra i Pavla u selu Grlištu kod Zaječara, dok su njegovi kozaci završili u Majdanpeku.

U toku puta iz Rusije u Srbiju, upoznao je mladića Sergeja Kovaljeva, koji je u revoluciji ostao bez roditelja i cele porodice te ga je posinio.

Porfirij Mihailovič Borisenko rukopoložen je za sveštenika 1923. godine. Do odlaska u penziju službovao je i sa porodicom živeo u mamastiru Sv. Apostola Petra i Pavla u Grlištu. Umro je 1943. godine i po sopstvenoj želji sahranjen u manastirskoj porti. Kraj njega počiva i njegova supruga Marija.

Borisenko je ceo svoj život u Srbiji posvetio manastiru i Grlištu. Za vreme njegovog službovanja manastir je cvetao. Tako je bilo sve do njegove smrti 1943. godine, kada je, prema kazivanju starijih meštana Grlišta, umro jer nije mogao da podnese nemačku okupaciju Srbije i to što su Nemci napali njegovu voljenu Rusiju.

Sergej Kovaljev oženio se čehinjom i nastanio u Boru. Njegovi potomci danas žive u Boru i Crnoj Gori. I danas često osvane cveće na grobu ovog velikog čoveka.

(Telegraf.rs / RTV Best)