MILION ŽENA ČEKA PREGLED: Zašto se od 53 donirana mamografa koristi samo 19?

Možda zvuči neverovatno, ali više od deset miliona evra su donatori uložili u 53 mamografa za prevremeno otkrivanje raka dojke, ali se samo 19 njih koristi, jer Srbija nema dovoljno radiologa!

Preporučujemo

Uz sve probleme, domovi zdravlja nemaju ni dovoljno kapaciteta da pregledaju planiranih milion žena, prenosi cins.rs.

Srbija je dobila donacije od Japana i Evropske unije 2011. i 2012. godine, da sprovede program skrininga raka dojke radi otkrivanja ove bolesti na vreme. Međutim, stotine hiljada žena još ne može da pristupi programu.

Prema podacima Kancelarije za skrining, rak dojke je najčešća maligna bolest žena u Srbiji: svake godine oko 4.000 žena oboli, a njih 1.600 umre. Jedna od osam žena može očekivati da će tokom života oboleti od ove bolesti. Rak dojke se može javiti i kod muškaraca, ali oni čine između jedan i dva posto ukupno obolelih.

Ljiljana Lazić, koordinator za rano otkrivanje raka dojke Kancelarije za skrining, kaže da je Srbija u evropskom proseku što se tiče rizika od oboljevanja od raka dojke, ali da je stopa smrtnosti kod nas mnogo veća od prosečne, jer se bolest otkriva u kasnoj fazi.

Ne samo da se kasnilo sa instaliranjem doniranih mamografa, već se pokazalo da nema ko da radi na njima. Svaki skrining pregled zahteva dva specijalno obučena radiologa, dok postojeća 92 ne stižu da rade skrining od dnevnih hitnih intervencija.

Kad je prihvatilo donaciju, Ministarstvo zdravlja nije dobro procenilo ni kapacitete domova zdravlja da prihvate veliki broj novih pacijenata sa kojima ranije nisu radili, žale se iz uprava zdravstvenih ustanova.

Zaposleni u domovima zdravlja očekuju da probleme reši Kancelarija za skrining raka dojke, koja odgovara Ministarstvu zdravlja. U Kancelariji se slažu da može da se radi bolje, ali je proces tek na početku i da treba vremena da se stvari uhodaju.

Po rečima Zorana Rakočevića, bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kada se tumor otkrije u ranoj fazi uspešnost izlečenja je oko 97 posto.

Ideja je bila da se što više zdravstvenih centara opremi uređajima, što bi omogućilo da se pregleda veliki broj žena koje spadaju u rizičnu grupu. Preporuka za žene mlađe od 50 godina, koje nisu uključene u skrining, je samopregled i redovno posećivanje ginekologa.

Ni Kancelarija za skrining, a ni domovi zdravlja sa kojima su novinari CINS-a razgovarali nisu zadovoljni odazivom žena na skrining, koji za dve godine po planu treba da bude 75 procenata pozvanih ispitanica, a trenutno je na oko 33.

Uprkos činjenici da trenutno jedna trećina žena koje obole od raka dojke umre u roku od godinu dana jer je bolest prekasno otkrivena, u domovima zdravlja kažu da se žene često plaše „šta će im naći ''.

Zbog adaptacije prostora, nabavljanja potrebnih dozvola za zračenje i edukacije kadra, donirani mamografi su počeli da se koriste tek krajem 2012. godine.

Iako je osnivanje Kancelarija za skrining, koja je trebala da pruži podršku domovima zdravlja i rukovodi programom, bilo planirano za 2009. godinu, ona je počela sa radom tek u avgustu 2013. godine.

Dok je Kancelarija čekala na osnivanje, već su svi mamografi bili raspoređeni po domovima zdravlja i bolnicama, a prve slabosti u implementaciji postale su očigledne. Budžeti domova zdravlja nisu predviđali troškove skrininga, a radiolozi su još uvek prolazili kroz proces edukacije i pokazalo se da ih nema dovoljno.

Zdravstvenom sistemu Srbije, pored anasteziologa i patologa, najviše nedostaju radiolozi. Malo lekara se opredeljuje za to zanimanje zbog straha od zračenja, a posebnih pogodnosti nema. Mnogi takođe idu u inostranstvo u potrazi za boljom zaradom.

Nedostatak radiologa glavni je razlog zašto neki domovi zdravlja uopšte ne sprovode skrining, ili ga sprovode samo delimično.

Prema rečima doktorke Aleksandre Jarić sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kada su mamografi stigli u Srbiji nije bilo niti jednog radiologa koji bi znao da radi skrining. Kriterijumi propisuju da je potrebno da bar dva posebno edukovana i nezavisna radiologa daju svoje mišljenje o jednom nalazu. Ukoliko se mišljenja ne slažu, neophodan je i supervizor.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" trenutno u Srbiji ima 646 radiologa, od čega su samo 92 obučena da rade skrining. Supervizori su dodatno obučeni radiolozi i njih ima ukupno 16 u Srbiji.

Prema podacima dobijenim od Lekarske komore Srbije, dve trećine radiologa starije je od 50 godina.

-  Za teritoriju cele Srbije kada bi kompletno skrining bio uveden treba između 150 i 200 radiologa koje bi u toku celog radnog vremena i cele godine radili samo skrining mamografiju -  objašnjava dr Ljiljana Lazić, koordinator za rano otkrivanje raka dojke Kancelarije za skrining.

Prema njenim rečima trenutno u Srbiji ne postoji ni jedan radiolog kome je samo mamografija posao.

Mnogi domovi zdravlja koji su dobili donaciju uopšte ne rade skrining, jer imaju samo jednog edukovanog radiologa.

Goran Dželadinović, direktor bolnice u Aleksincu kaže da imaju samo jednog radiologa koji je tek pre mesec dana završio specijalizaciju i da koriste mamograf za dijagnostiku, a ne za skrining.

Dom zdravlja Stari grad u Beogradu je jedna od 19 ustanova uključenih u skrining.

- Mi nismo u mogućnosti da radimo mamografiju kontinuirano, nego samo kada nam rade radiolog i tehničar koji su obučeni za to, pod uslovom da druga ekipa radi redovna osnovna snimanja -kaže doktorka Vesna Pavlović.

U nekim slučajevima, kao što su bolnice u Pirotu i Gornjem Milanovcu, došlo je do neslaganja sa Ministarstvom zdravlja i Kancelarijom za skrining oko procene da li na lokalu postoji dovoljno kadrova da se skrining sprovede.

Ljiljana Lazić iz Kancelarije za skrining kaže da to što neko misli da je spreman ne znači da je stvarno spreman i da oni koji imaju kadar i opremu a nemaju treće čitanje ipak ne ispunjavaju uslove skrininga.

Iz Ministarstva zdravlja nisu pristali na intervju iako im ga je CINS tražio u nekoliko navrata, već su slali samo pismene odgovore. U jednom od odgovora navode da nedostatak kadra planiraju da reše upućivanjem na specijalizaciju, dodatnom edukacijom i preraspodelom radnog vremena radiologa, ne precizirajući kada će se to desiti, ni na koji način će biti učinjeno.

Zoran Rakočević, bivši direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, smatra da nije samo reč o nedostatku kadra, već i o slaboj organizaciji i manjku novca. On veruje da Kancelarija za skrining mora da sve koordinira.

Sagovornici CINS-a navode da je zbog nepostojanja jedinstvene baze podataka pacijenata i zajedničkog informacionog sistema teško pratiti koliko je žena pregledano i da li je počelo lečenje. Snimci se često fizički nose od jedne do druge institucije, umesto da se razmena obavlja kroz ovaj sistem.

- U 21. veku organizovani skrining bez informacionog sistema - to je stvarno jako teško -  kaže doktorka Aleksandra Jarić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

- Doktori su preopterećeni, rade mimo radnog vremena, kad stignu, to je sve stihijski. Pacijenti se mešaju sa ispitanicama iz skrininga, nemate metodološki razdvojene službe - kažu u Institutu.

Zoran Rakočević objašnjava da uvođenje skrininga jeste trošak za zdravstveni sistem ali se dugoročno više isplati jer su troškovi lečenja raka otkrivenog u ranoj fazi značajno manji nego u poodmaklom stadijumu a i sam oporavak je lakši.

- Ulaganje u skrining je najbolja i najjeftinija investicija u zdravstvo - zaključuje on.

(Telegraf.rs / cins.rs)