DRAGI TATA I MAMA, POZDRAV POSLEDNJI PUT: Potresna poruka dečaka koji je pre 75 godina streljan u Šumaricama (FOTO)

Pre nego što su ga izveli pred streljački vod, sedamnaestogodišnji gimnazijalac Ljubiša Jovanović napisao je ocu i majci poruku koja će zauvek ostati urezana u sećanje Srba, Jugoslovena, svih žrtava nacizma i fašizma:

Preporučujemo

"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša".

UMRLA JE MUČENIČKOM SMRĆU ČETA ĐAKA U JEDNOM DANU: Evo kako su Nemci STRELJALI srpsku decu! (VIDEO) (FOTO)

Njegov otac, međutim, poruku nikad nije pročitao. I on je, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan je istog dana kad i sin.

Mali Ljubiša Jovanović bio je jedan od oko 7.000 ljudi iz Kragujevca i okoline koji su krajem oktobra 1941. glavom platili smrt 10 nemačkih vojnika, ubijenih nešto ranije u sukobima u okolini Gornjeg Milanovca. O obeležavanju ovog, jednog od najvećih zločina u Drugom svetskom ratu, možete čitati ovde.

Foto: Wikipedia

U Spomen-parku "Kragujevački oktobar" čuvaju se i druge, potresne poruke ljudi koje su pobili nacisti. Ovo su neke od njih.

"Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža", napisao je svojoj Ružici majstor Božidar Milinković.

"Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je", poručio je svojoj porodici radnik Lazar Petrović.

"Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi", napisao je Nikola Simić, inženjer, streljan zajedno sa svojim sinom Aleksandrom Simićem.

"Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu", bila je poslednja poruka Aleksandra, gimnazijalca od 18 godina.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

NEDIĆEVCI BIRALI KO ĆE DA BUDE STRELJAN U KRAGUJEVCU: Da li ovaj čovek treba da bude rehabilitovan?!

Jednu od najpotresnijih poruka napisao je isto gimnazijalac, Pavle Ivanović. On je pisao ocu, ne znajući da je i on zatvoren i da će umreti od nacističkog metka, isto kao i on. Ovo je napisao Pavle svom tati: "Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi."

"Lebac sutra nemojte poslati", napisao je knjigovođa Jakov Medina svojoj porodici. U poslednjem času svog života, znajući u kakvom siromaštvu i bedi žive, brinuo je o tome da ne protraće uludo 1941. tako dragoceni hleb na nekoga kome više ništa nikad neće biti potrebno.

(Telegraf.rs)