MOBING: Kome se obratiti u slučaju nasilja na radnom mestu?!

Najveći broj žrtava nasilja, prema podacima Viktimološkog društva Srbije, trpeo je različite oblike zlostavljanja na radnom mestu i ovaj broj je u porastu u odnosu na prethodne godine. Od 194 prijave, pred sudskim postupkom nalazi se samo devet, a najčešći razlog malom broju procesuiranih slučajeva mobinga je nedovoljno saznanja o tome koji oblici ponašanja spadaju u mobing, kao i nedostatak kadrova u oblasti pravosuđa koji su obučeni za rad na ovim slučajevima.

Prema rečima Vere Kondić, predsednice udruženja "No mobing", najveći broj prijavljenih mobera je muškog pola, dok je strah od autoriteta, baziranog samo na autoritetu funkcije razlog zbog koga se žrtve teško odlučuju na pokretanje sudskog postupka.

U razgovoru za Telegraf, Kondićeva govori o najčešćim oblicima mobinga u Srbiji.

1. Sprečavanje napredovanja u radnoj organizaciji 

- Iznenadno premeštanje na nižu radnu poziciju, uzrokovano nekim događajem, najčešće sukobom sa pretpostavljenim. Dešava se da iako je do tog momenta osoba napredovala, bez objašnjenja bude prebačena na niže radno mesto i izložena lošijim uslovima rada - navodi Kondićeva.

2. Osveta u slučaju blagonaklonosti prema bivšem šefu

- Česta pojava je da novo postavljeni šef želi da sa mesta svojih najbližih saradnika skloni sve one koji su podržavali njegovog prethodnika. Kvalifikovani stručnjaci se smenjuju i degradiraju, ukoliko ne postoji mogućnost da budu i otpušteni.

3. Otpuštanje radnika sa zdravstvenim problemima 

- Pod obrazloženjem da je kompaniji potreban zdrav radnik, događa se da radnici koji imaju duže odsustvo usled bolesti budu otpušteni, ignorisani po pitanju radnih zadataka ili opet pretrpani obavezama po povratku sa bolovanja.

4. Psihološka tortura i ponižavanje zaposlenih 

- U Srbiji vlada mišljenje da šefovi u kompanijama zbog odgovornosti koju poseduju imaju pravo da budu nervozni, viču, kritikuju pa čak i fizički kažnjavaju zaposlene. Konstruktivna kritika je uvek poželjna i u cilju opšteg dobra - kaže Kondićeva i dodaje da kada radnik postane meta za bacanje predmeta ili papira i žrtva uvreda o nesposobnosti, lenjosti i nezainteresovanosti, a za to ne postoji objektivan razlog onda je reč o mobingu i treba ga prijaviti.

5. Seksualno uznemiravanje

- Mnogi smatraju da je seksualno uznemiravanje jedini vid mobinga, kao i da su moberi po pravilu muškarci - navodi Kondićeva. Naprotiv, skoro smo imali slučaj da je muškarac, zaposlen u banci, nakon što se oženio bio izložen užasnoj torturi. Njegovo venčanje je bilo okidač za još veće maltretiranje, i tek onda  je ponašanje koje je do tada smatrao ljubaznim identifikovao kao mobing.

KOME SE OBRATITI U SLUČAJU MOBINGA? 

Najčešći oblik mobinga je vertikalni i predstavlja situaciju gde nadređeni mobizira podređenog ili grupu radnika, a u manjem broju slučajeva reč je o horizontalnom obliku, koji se dešava između zaposlenih na jednakoj hijerarhijskoj lestvici. Bitna karakteristika je i da mobing podrazumeva kontinuitet - objašnjava Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije.

U slučaju da je vaš mober pretpostavljeni potrebno je da prikupljate dokaze, što znači da zapisujete uvrede, situacije u kojim ste bili poniženi i ukoliko je moguće izjave svedoka. Sledeći korak bio bi odlazak u Viktimološko društvo Srbije ili neku od nevladinih organizacije gde će vas informisati o svim pravima i zavisnosti od slučaja uputiti na Inspekciju rada, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili Zaštitniku građana.

Ukoliko Vaš slučaj nije u nadležnosti navedenih institucija, ostaje vam da angažujete advokata o svom trošku.

Kada je reč o mobingu između zaposlenih istog ranga, najčešće se organizuje "posredovanje", bilo da je posrednik zaposlen u kompaniji, ili lice angažovano spolja, samo za tu priliku. Ovi slučajevi se najčešće završavaju sporazumom.

(Lj. V.)