POSLEDNJA ISPOVEST VERICE BARAĆ: Kako sam se borila protiv raka!

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, preminula je danas u 57. godini života, nakon tri duge i iscrpljujuće borbe protiv malignih tumora. Na čelu Saveta provela je skoro 10 godina, tokom kojih je vodila jednako napornu borbu protiv najmalignije bolesti našeg društva - korupcije.

Boreći se da dobije potomstvo, Baraćeva pre 16 godina nije primetila da se u njenom telu formira opaka bolest, koja ju je tada umalo koštala života.

- Bila sam tada mlada žena, na pragu četrdesete, s još uvek velikom željom da rodim i nadom da ću konačno, posle višegodišnjeg lečenja od steriliteta i primanja hormonske terapije, uspeti da zatrudnim vantelesnom oplodnjom. Ginekolog koji me je lečio nije pridavao mnogo značaja jednom "zrncu pirinča" koje se pojavilo ispod same kože na mojoj dojci, pa se ni ja oko toga nisam mnogo brinula. On me je uveravao i ja sam mu verovala da je sasvim sigurno benigno i da će sve doći na svoje kad konačno ostanem u drugom stanju - ispričala je Baraćeva pre nekoliko meseci za nedeljnik Viva.

Želeći da mladim ženama objasni koliko je važno da vode računa o svom zdravlju i uvek traže drugo mišljenje, ispričala je svoju priču do kraja.

-  I ja sam, mada sa zakašnjenjem, potražila još jedno mišljenje, i to od mog prijatelja hirurga, s kojim sam se slučajno našla na kafi. Ispostavilo se da je to "nešto" zapravo maligno i da je bolest već uznapredovala, pa čak zahvatila limfne čvorove. Imala sam tog leta dve operacije, 40 zračenja i još šest meseci naporne i mučne terapije citostaticima. Neznanje tog ginekologa, koji je tvrdio da je najvažnije, što za mene i jeste bilo važno - da dobijem dete, zamalo me je ubilo - rekla je ona.

Ipak, uporna u borbi za istinu i pravdu, Verica Barać se nakon godinu dana mučne borbe vratila na posao javnog pravobranioca opštine Čačak. U svoj rodni grad vratila se nakon završenog Pravnog fakulteta. S diplomom pravnika i radnim mestom istaknutog borca za pravdu, u Čačku je živela s majkom Nerom. Nažalost, vrlo brzo je ponovo dobila neželjeno "društvo".

- Bolest se vratila, ovoga puta u još težem obliku: metastaza na kostima lobanje i tumor druge dojke. Opet operacija, opet šest meseci citostatika. Prvi put sam tada izgubila kosu, a to je moja majka, inače retko hrabra i jaka žena, izuzetno teško podnela, mislim da ju je to slomilo - ispričala je ona.

Ipak, Baraćeva je i tu bitku, sada već davne 2001, uspela da dobije. Međutim, dok se ona borila za zdravlje, mesto javnog pravobranioca zauzeo je neko drugi. Verica se penzionisala i tada je stigla ponuda da se uključi u tek formiran Savet za borbu protiv korupcije:

- Kada sam se penzionisala odlučila sam da više uopšte ne radim. I ne bih, da u Savetu nisu bili ljudi poput Vojina Dimitrijevića i Zage Golubović, koji su, kao i ja, uvereni da je društveno dobro iznad privatnog i ličnog. Mislila sam da to neće dugo da potraje, jer nas je Vlada svaki čas rasturala. Ali, kad krenete u tu priču ne možete neke stvari da ostavite na pola,  a stalno se javljaju novi slučajevi.

Želja Verice Barać da se bori za pravdu bila je jača od potrebe organizma da odmara. Nažalost, neprestani i iscrpljujući rad u Savetu dodatno je narušio njeno već krhko zdravlje, koje se pre godinu i po dana ponovo dramatično pogoršalo.

- Prošlo je bilo već skoro deset godina od moje poslednje operacije, išla sam redovno na kontrole i bila uverena da sam definitivno ozdravila. I lekari su mi govorili: "Verice, izvukla si se". Uljuljkana u to uverenje, napravila sam glupost koju ni samoj sebi ne mogu da objasnim. Potpuno sam ignorisala jedno drugo "zrnce pirinča" koje se ovoga puta pojavilo na stomaku, opet ispod kože. Ono je raslo, ali sam ja i to zanemarivala. Kada je jedna lekarka to slučajno primetila, kada su svi lekari digli uzbunu oko toga, bolest je otišla predaleko - pričala je ona.

Od maja prošle godine Verica Barać ponovo je bila na raznim terapijama, koje su davale promenljive efekte. Ovoga puta, međutim, nije u tome bila sama. Pre skoro tri godine udala se za ekonomistu Danila Šukovića, koji joj je na ovom teškom putu bio neprocenjiva podrška.

- Život vas ponekad i nagradi, tako da sam sada s muškarcem koji je baš onakav kakav mi odgovara. Delimo slična interesovanja i vrednosti, on mi je velika podrška u lečenju. Mnogo je važno dok prolazite kroz sve to da imate uz sebe nekoga kome je stalo da ozdravite isto koliko i vama. Sada živim moje najbolje godine, jer tek kad sam se razbolela shvatila sam vrednost života. Uživam u svakom trenutku koji mi je dat. Mislila sam da mi ne smeta samoća, ali ako postoji neko kao stvoren za vas - onda ne treba biti sam. Sreća je moguća - završila je Verica Barać svoju ispovest.

(Telegraf.rs / Viva magazin)