NEŽNA DUŠICA: Ovaj kasapin veze fenomenalne goblene! (FOTO)

Na poslu kasapin koji sekirom od 10 kilograma sprema junad koja stiže u mesaru, kod kuće nežna duša sa iglom nad goblenima koje veze - to je Nikola Vuksanović (67) iz Lapova. On je danas penzioner, pa su i sekira i igla sve ređe u njegovim šakama.

Preporučujemo

Skoro čitavu deceniju niko u Lapovu, sem Nikolinih ukućana, nije znao da iste ruke kasape zaklanu stoku i vezu goblene. On je to krio.

- Vezao sam uglavnom zimi. Ručni rad mi je uvek bio kraj kreveta u dnevnoj sobi, a ja sam sedeo tako da na vreme primetim kad komšije i rodbina dolaze kod nas u kuću. Čim naiđu gosti bacim vez kraj kreveta. Svi su mislili da to radi moja supruga Branislava, seća se Nikola uz osmeh.

Do sada je ovaj kasapin uradio dvadesetak goblena, jedan poklonio, a ostali uramljeni ukrašavaju zidove domaćinove kuće u Lapovu. To su: "Jagnje", "Devojčica", "Ivica i Marica", "Proleće", "Devojka sa guskama", "Kosovka devojka", "Dama sa knjigom", "Tajna večera"...

- Jedan od najvećih goblena koje sam radio je "Konji u galopu". Radio sam ga dve zime. Prve sam vezao sve sem bele boje, a belu sam ostavio za narednu zimu, da se goblen ne bi isprljao od dlanova tokom rada. Svaki sam konac za taj goblen najpre delio na tri dela, pa time radio - objašnjava Nikola Vuksanović.

Ljubav prema goblenima u kasapinu je planula na dan kada mu je sestra došla na useljenje u kuću i poklonila mu svoj goblen. Nikolu je to ganulo jer njegova sestra Deska ne može da koristi desnu šaku, pa radi goblene levom rukom.

- "Devojka sa knjigom" ima 500 uboda iglom na površini veličine pakovanja šibice. "Tajna večera" ima 300 uboda i rađena je jedne čitave zime - objašnjava ovaj kasapin.

On je radio u PIK "Lapovo" sve do 2005. godine kada je firma propala. Prepodne je ogromnim satarama i sekirama cepao junad na pola u par poteza.

- To je bio najteži posao u preduzeću. Tačno se zna gde se zaklana stoka udara, da se ne bi 100 kilograma mesa koje visi na kuki strovalilo na pod - objašnjava muškarac koji veze.

Tokom svoje veziljske karijere, Nikola je imao mnogo problema da kupi goblene i konce jer je krio da veze.

- Odemo na vašar, sednemo pod šator i naručimo pivo. Ja samo kažem: "Odoh čas da vidim nešto", pa trk do tezge sa koncima. Posle pola sata jure moji prijatelji po vašaru da me nađu, pivo se ugrejalo, a ja nad tezgom biram konce. Kada sam kupovao goblene, ista priča. Prodavačica me nemo gleda. Odma' me proziva: "Kome birate, supruzi"? Pa kako ćete vi da znate da li se njoj sviđa to da veze - rezimira Nikola slatko se smejući svojim mukama.

Dve decenije od Nikolinog prvog goblena saznadoše novinari za tajnu ljubav kasapina, te dođoše u njegov dom. Kamere su prenele šta Nikola radi, televizija objavila. Nikoli počeše da stižu pisma i telefonski pozivi.

- Na moju adresu stiglo je bar 15 pisama raznih žena koje su me pitale za ovaj moj bod, pa za onaj bod... Onda zazvoni telefon. Gospođa iz Beograda zove da me moli da dođem kod nje na par dana i pokažem joj sve svoje bodove! Videla me na TV-u, čula gde radim, i dobila moj broj telefona u tamošnjoj mesari PIK-a! Reče mi telefonom koji autobus do Zemuna da uhvatim i da je ona "mala žena sa naočarima". Molila me da ostanem tri dana. Ostao sam samo dan i noć, kako ću kad ujutru radim. Pokazivao sam joj šta znam, pa se ujutru vratio u Lapovo. Žena me silno ispitivala zbog te posete - zagrcnu se od smeha Nikola sećajući se najboljih dana vezilje.

Kasapin u penziji svoje goblene smatra neprocenjivim, jer su mu doneli duševni mir dok ih je radio i radost dok ih gleda.

(M. Raca)