NAJGORE SERIJSKE UBICE: Ovo nisu ljudi već monstrumi! (VIDEO)

Čen Jongfen je bio običan skupljač sekundarnih sirovina u gradu Venžouu u provinciji Žeiđijang. Zapravo, naš drugar Čen je bio sve samo ne običan skupljač sekundarnih sirovina pošto je u periodu između februara i marta 2003. godine ubio deset svojih konkurenata u ovom krajnje lukrativnom poslu, tako što ih je navlačio da dođu kod njega kući gde ih je ubijao i komadao, pa delove njihovih leševa razbacavao na sve strane po okolini. Prisvojio je i oko 1.600 dolara.

Otkriven je slučajno, nakon što mu je policajac pokucao na vrata ne bi li ga zamolio da skloni bicikl koji je bio parkiran ispred njegove kuće. Kada je Čen otvorio vrata, policajac je video da je sve prekriveno krvlju njegove poslednje žrtve, koja je između ostalog bila i vlasnik bicikla. Snage reda su otkrile 229 delova tela Čenovih žrtvi po kontejnerima širom provincije, i bilo im je potrebno 29 kesa da ih spakuju.

Preporučujemo

Ovaj primer nažalost nije usamljen u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Duan Guočeng je u provinciji Hubei 1999. godine ubio trinaest žena, napadajući ih mahom po mračnim alejama. Jednoj je naneo 30 uboda nožem; neke je seksualno napadao ali nijednu nije silovao. Kada se pročulo da su mu meta dugokose žene u crvenim haljinama, obične građanke su počele da se šišaju i prestale su da oblače crveno. Ovaj događaj je možda inspirisao Pona Đun-hoa, proslavljenog korejskog reditelja, da snimi svoje remek-delo "Sećanja na ubistvo".

Ni kineske žene nisu imune na poriv da ubiju gomilu ljudi, što najbolje pokazuje slučaj Vang Fang koja je usmrtila osmoro, od toga sedam svojih rođaka, koristeći se otrovom za pacove. Ubijanje je potrajalo jer je njena porodica bila uverena da je kuća u kojoj su živeli zaposednuta duhovima koji vrše ova zverstva. Motivacija joj je bila potpuno ludačka; recimo, svoju sestričinu je ubila tako što joj je sipala otrov u vodu i rekla joj da popije samo zato što je njena maćeha više volela to dete od njenog. Bratanicu je ubila jer ju je devojčicina majka ponižavala.

Između Vang i Fang i Huanga Jonga teško je razlučiti ko je poremećeniji. Ovaj potonji je priznao da je 2003. godine ubio 25 mladića i dečaka "zato što je želeo da sazna kako je to biti ubica". Meta su mu bili momci jer je računao da su stariji previše oprezni a "ubijanjem žena ne bi izgledao kao heroj". Žrtve je po internet kafeima i igraonicama mamio i navlačio u svoj dom obećanjem posla ili plaćanjem školovanja, gde bi ih vezivao za mašinu za nudle i gušio krpom. Njihove kaiševe je čuvao kao suvenire. Otkriven je tako što je poslednja žrtva uspela da pobegne. U njegovom stanu su pronađena tela 12 dečaka. Suđenje je trajalo tri sata. Osuđen je na smrt.

Vu Jangdong je bio posebna vrsta poludelog manijaka. Prvo je 1999. godine ubio svoju tadašnju devojku jer mu je tražila da se razvede, potom je ubio i njenu ćerku i njihove leševe bacio u seoski bunar. Ubio je i narednu devojku i njenu sestru. Ubio je i jednog kamiondžiju, motociklistu, muža svoje nove devojke i kolegu sa posla. Njegovo objašnjenje? Nije mogao da stane nakon prvog ubistva. Drugim rečima: navukao se, prešlo mu u naviku.

Isto se desilo i Songu Đinghuu koji je između 2005. i 2007. godine ubio devet žena u Pekingu samo zato što su ličile na bivšu devojku njegovog brata. Zbog čega mržnja prema njoj? Svedočila je protiv njih za slučaj ubistva; brat je osuđen na smrt, a on kao maloletnik na osam godina robije. Kada je pušten vratio se u rodni grad gde je počeo sa zverstvima mameći žene za koje je mislio da bi mogle biti ona koju traži. Kako se broj žrtava uvećavao iznajmio je stan zajedno sa Jan Đinguang koju je tek upoznao i koja je mislila da je pametna ideja da mu se priključi u ovoj "akciji"; u tom stanu su komadali tela, a uhapšeni su nakon što su ubili susetku koja ga je videla kako zakopava nečiju glavu.

Zanimljivo je da sve serijske ubice, nebitno da li su kineske ili nisu, imaju zajedničko jednu stvar: potpuno su ludi. Zbog toga više nećemo pominjati da su ludi, jer ste to do sada već i sami shvatili. Uzmimo na primer Lija Pingpinga koji je kao taksista ubijao prostitutke zato što je mislio da one zarađuju novac lakše nego njegova branša. Ali, zašto bi se ograničio samo na "prodavačice sifilisa", kako bi ih nazvao Džejms Džojs? Ubio je i bivšeg šefa, njegovu ženu i ćerku jer ga je ovaj otpustio osam godina ranije. Usput je podmetnuo i u požar u nečiju kuću. Vredan kao pčelica.

Lista serijskih ubica iz Kine nije lista serijskih ubica iz Kine ako se na njoj ne nalaze barem dvojica taksista. Drugi je Žu Ven koji je počeo da ubija jer mu je supruga abortirala bez njegove dozvole. Ubio je šest žena, najčešće mušterija, i to davljenjem, a njihove je leševe bacao u bunare van grada. Jednu žrtvu je lišio života jer je htela da počne aferu sa njim da bi se osvetila mužu. Da stvar bude gora, vodio je detaljan dnevnik o svemu što je radio, jer je želeo da policija sve otkrije kada ga uhvati. Njegovo hapšenje žitelji grada Anšana slavili su vatrometom, a čak su i taksisti trubili.

Konačno, za kraj smo ostavili ono najstrašnije; ne zbog metode, već zbog meta. Gong Runbo je između marta 2005. godine i aprila 2006. mamio, napastvovao i ubio šestoro dece u provinciji Heilonđijang (na eRepubliku poznata kao Hello Kitty). Još petoro je silovao, ali ih nije ubio. Sva deca su bila starosti između devet i 16 godina.

Uhapšen je u obližnjem kafiću gde je tražio žrtve. Kod kuće su mu se i dalje nalazila četiri tela u raspadanju, kao i dečija odeća, razbacane kosti i preko deset pari njihove obuće. Iako ga je sud osudio za šest ubistava, forenzički dokazi pokazuju da je imao možda i dvadesetoro dece na svojoj duši. Ustanovljeno je da pre toga proveo osam godina u zatvoru zbog silovanja devojčice. Da li ste za hemijsku kastraciju?

Nisu međutim sve policijske akcije u hvatanju tamošnjih serijskih ubica uspešne, kao što možete da vidite na video klipu priloženom iznad.

(S. P.)