Ponovo kreće naplata ekstra poreza!

Rešenja o plaćanju poreza na ekstraprofit, a ima ih više od 500, napisana su na osnovu Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, donet davne 2001. godine.

Preporučujemo

- Poreska uprava trenutno proverava rešenja koja su po fiokama u upravi stajala 12-13 godina. Posao naplate po njima svakako neće biti ni lak ni brz. Odredbe o zastarelosti iz poreskih zakona ne primenjuju se u postupku utvrđivanja i naplate ovog jednokratnog poreza - objašnjavaju poreznici.

Na koga sve glase rešenja, u Poreskoj upravi odbijaju da govore. Na to ih, kažu, obavezuje zakon. Ali, otkrivaju da, osim rešenja koja su izdata na osnovu korišćenja privilegija koja su mnogi obveznici imali tokom devedesetih, ima i dosta onih kojim je porez razrezan na ekstraimovinu.

Spisak vila i kuća, od Dedinja i Višnjičke banje u Beogradu, do kuća po Kraljevu, Nišu, Novom Sadu je, kažu, prilično dug.

Zakon o ekstraprofitu donet je 2001. godine sa namerom da se firmama i pojedincima naplati jednokratni porez, jer su u vreme vladavine Slobodana Miloševića bili privilegovani u odnosu na ostale građane. Vlada Srbije, na čijem čelu je tada bio Zoran Đinđić, verovala je da je donošenje i sprovođenje ovog zakona jedini način da oni koji su se obogatili zahvaljujući privilegijama, a ne kršenjem zakona, deo tog novca vrate u budžet, piše "Blic".

Prvo je Vlada osnovala Komisiju za ispitivanje zloupotreba. Ta komisija imala je zadatak da ispita zloupotrebe u oblasti privrede i finansijskog poslovanja nastalih u periodu od 1989. do 2001. godine. Komisiju je vodio Vuk Obradović, zatim direktor Poreske uprave Aleksandar Radović, a onda i Slobodan Lalović.

Mada je u vreme donošenja zakona bilo govora da će se na ovaj način prikupiti preko osam milijardi maraka, prema rešenjima koja su napisana a nisu osporena, taj iznos sveo se na nešto manje od 300 miliona maraka.

Najveći porez, 70 miliona maraka, platio je Bogoljub Karić i firme pod okriljem BK grupe. Kompanija „Simpo” platila je 3,1 milion, iako je u početku bilo razrezano da plati 25 miliona. „Stankom” je uplatio porez od 4,6 miliona maraka, i to tako što je ustupio državi poslovne zgrade od 2.300 kvadrata i školu „Miloš Crnjanski“ koju su izgradili. „Delta M” uplatila je 3,4 miliona maraka i nikada se na rešenje poreznika nisu žalili.

Priča o ekstraprofiterima i njihovim obavezama prema državi trajala je oko godinu dana, i o naplati poreza prestalo je da se priča sredinom 2002. godine. Poreski konsultant Đerđ Pap, koji je tada radio u Poreskoj upravi, za „Blic“ kaže da su najave naplate jednokratnog poreza dobra vest.

- Mislio sam da se od toga odustalo. Bilo je tu dosta predmeta sa dokazima o ozbiljnom korišćenju privilegija. Najveća slabost bila je u sprovođenju postupka - objašnjava Pap.

- Mislim da bi, uz naplatu tih poreskih rešenja koja su izdata pre više od decenije, trebalo da se pokrene i odgovornost onih koji su postupak zaustavili, odnosno nisu naplatili, što su po zakonu bili dužni. Mislim da bi vlast trebalo da poradi i na mehanizmima koji bi sprečili privilegovano bogaćenje danas - kaže za ekonomista prof. Milojko Arsić.

Prvi poreznik Marko Marinković izričit je da će Poreska uprava krenuti u naplatu svih rešenja koja su u prethodnom periodu bila u fiokama poreskih službenika.

- Pojačali smo pozornost kada su u pitanju ličnosti koje se i u medijima ističu po imovini. Tu, svakako, spada i estrada. Ono što trenutno otežava posao jeste činjenica da su mnogi od njih prijavljeni i na raznim adresama u inostranstvu. Tamo uglavnom i rade, plaćaju porez, ali ovde žive. Ima i onih koji misle da mogu da zarađuju na crno i da se hvale javno imovinom koju su stekli nelegalnim putem. Takve ćemo sigurno naterati da plate porez - kaže za „Blic“ Marinković.

(Telegraf.rs)