NEMAČKI MEDIJI: Kako su Titove plaćene ubice mogle bez kazne da likvidiraju po Nemačkoj?

Uoči početka suđenja Josipu Perkoviću i Zdravku Mustaču zbog umešanosti u ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, nemački list "Suddeutsche Zeitung" (SZ) u članku se pita: "Zašto im se sudi tek sad?", prenosi Dojče vele.

Preporučujemo

- Zašto tek sad? Kako su jugoslovenske plaćene ubice decenijama nesmetano ubijale po Nemačkoj? Šta je znala politika, šta BND (Nemačka tajna služba), a šta Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka?"

To su samo neka od pitanja koja su postavili Frederik Obermajer i Filip Grul. Na jednom minhenskom sudu bi 17. oktobra trebalo da počne suđenje osobama koje su osumnjičene da su pomagale u organizaciji ubistva. Nemačko pravosuđe najavilo je da bi proces mogao da traje do proleća naredne godine. Zakazano je 50 ročišta.

- Dva stara muškarca, Hrvati, bivše veličine u obaveštajnim krugovima, ljudi koji i danas imaju uticajne prijatelje -, opisuje ih ovaj njemački dnevnik.

U članku se navodi kako su nemačke vlasti jako dobro znale šta se događalo na tlu tadašnje Savezne Republike. Nemačka vlada je znala da se vodi "rat podzemlja" između jugoslovenskog režima i dela hrvatske emigracije, koji u svojim antikomunističkim akcijama nije prezao ni od upotrebe sile, piše SZ, pa nastavlja:

- Na jednoj strani je bila jugoslovenska država sa svojim plaćenim ubicama, a na drugoj hrvatski disidenti, demokrate i fašisti, anarhisti i monarhisti. Oni su sanjali o nezavisnoj Hrvatskoj. Neki su skupljali eksploziv i oružje za pobunu, vežbali su partizansku borbu u tajnim kampovima - navodi "SZ".

List piše i da su Hrvati "ubili jugoslovenskog konzula u Frankfurtu", da su u Nemačkoj "trenirali i ubijali", da su se u Nemačkoj "osećali sigurno".

Po aktuelnim procenama na tlu Nemačke likvidirano je oko 30 protivnika Titovog režima. Istrage o njima su bile prekidane vrlo brzo.

Ipak, verovatno je da je razlog zbog kojeg nemačke vlasti nisu intenzivnije istraživale zločine Udbe bio Josip Broz Tito. Tadašnji nemački kancelar Vili Brandt često se družio s jugoslovenskim predsednikom. Brandt je htio "otrgnuti" Jugoslaviju iz sovjetskog zagrljaja i približiti je Zapadu. To je bio ključni deo Brandtove nove "istočne politike".

Dok je državni vrh u Bonu Titu uručivao državna odlikovanja SR Nemačke, on je "potpisivao naredbe o vođenju specijalnog rata" protiv svojih protivnika, piše SZ. Takođe dodaje kako je Tito naredio svojim tajnim službama da sastave popise ljudi u egzilu:

- Ko se suprotstavio režimu trebalo je da umre, bez obzira da li se protiv Jugoslavije borio oružjem ili samo rečima - navodi list.

"SZ" piše da je "Đureković žrtva nemačke politike prema istoku". Danas bi se ciničnim rečnikom verovatno reklo: kolateralna šteta, sa ciljem da se ne naljuti Tito.

Do danas nije rasvetljeno zbog čega je Đureković ubijen. Zato što je znao previše o manipulacijama u svom bivšem preduzeću (INA)? Zbog knjiga u kojima je kritikovao Tita? Zbog toga što je u jednom periodu radio i za nemački BND?", pitaju se autori teksta.

(Telegraf.rs)