PRIJATELJI BESKUĆNIKA BEZ LICA: Klečao je na kamenju kako bi ga nos manje boleo! (FOTO)

Nakon što se u javnosti pojavila priča o beskućniku Aleksandru Krneti kome je tumor pojeo pola lica, Telegraf su kontaktirali njegovi šokirani prijatelji i kolege kako bi nam objasnili kako došlo do toga da on dve godine bude bez bilo kakve lekarske pomoći uprkos strašnoj bolesti zbog koje trpi jake bolove.

Preporučujemo

- Krnetu sam upoznao 2007. godine u građevinskoj firmi na Vilinim vodama gde smo radili zajedno. Postali smo jako dobri prijatelji jer je on bio tako pozitivna i otvorena osoba. Svi sa kojima je radio su ga poštovali i voleli. Kada je 2008. godine došao kod mene i objasnio mi da nema gde da živi ja sam mu ustupio moju kuću koja je u tom trenutku bila u izgradnji - kaže za Telegraf njegov prijatelj Zoran Kesić u čijoj kući je Krneta živeo skoro pet godina.

Kada je Zoranova žena ostala trudna, njih dvoje su se uselili u završenu kuću. Živeli su sa Krnetom su neko vreme, dok mu nisu našli smestaj u praznom objektu pored auto-otpada na Petlovom brdu.

- Nas nekoliko se družilo sa njim, zvali smo ga Čiča. Dolazio je kod nas na slave i mi smo išli kod njega. Pomagali smo mu kada je trebalo. Voleli smo ga jer je bio čovek sa kojim si mogao o svemu da popričaš, bio je upućen u sve i veoma pošten. I kada nije imao novca za hleb, kupovao je kartu u prevozu. Dražao je do sebe i nije se prepustio ulici. Uvek je vodio računa o sebi, i kada nije imao gde da živi uvek je bio čist - opisuje Kesić svog prijatelja Čiču sa kim je izgubio kontakt kada je otišao da radi u inostranstvo.

Nije znao šta se sa Krenetom dešava jer se skoro vratio iz inostranstva gde je radio.

- Pre nešto više od godinu dana smo ga videli, imao je malu ranicu ne nosu koja ga je bolela pa smo ga odveli kod lekara. Međutim, posle pregleda koji smo platili 5.000 dinara, on nije dobio nikakav ozbiljniji tretman za ranu, samo su mu dali neku kremicu da maže. Zato što nije imao zdravstvenu knjižicu, uputili su ga na Centar za socijalni rad čijim radom je Krneta bio revoltiran od ranije - objašnjava Kesić.

S obzirom da je imao posao, ali na crno, u Centru za socijalni rad nisu mu izdali zdravstvenu knjižicu.

- Trpeo je velike bolove i tada. Jednom prilikom smo ga zatekli kako kleči na kamenju. Kada smo ga upitali zašto to radi rekao nam je: "Da me ne bi boleo nos". Bol u kolenima mu je odvlačio pažnju od onog na licu - objašnjava Branislav Pejčić.

Krnetini prijatelji u neverici se pitaju kako je moguće da neko ko nema zdravstvenu knjižicu ne može da dobije odgovarajuću terapiju?

- Ne mogu da verujem da naš zdravstveni sistem funkcioniše tako da ako nemaš zdravstvenu knjižicu nema ti pomoći. Iako je beskućnik i on je državljanin Srbije, ima ličnu kartu ove države. I on je čovek i treba mu pomoći. Ako pomoć može da se pruži psu, zato ne bi mogla i  njemu? - ogorčeno pita Pejčić.

Prijatelji su ubeđeni da do cele ove situacije ne bi došlo da su lekari Krneti pružili adekvatnu pomoć pre godinu dana.

- Ako treba da odemo do predsednika Aleksandra Vučića, ići ćemo i do njega - rešeno kažu Krnetini prijatelji koji žele da skrenu pažnju na ovu situaciju i pomognu Čiči da dobije odgovarajuće lečenje.

(A. Batoćanin)