NEĆE VIŠE ŽENA DA IM BRIŠE PRAŠINU: Prodaje 1.100 "unučića" za 5.000 evra! (FOTO)

Milorad Petrović iz Lapova, mašinovođa u penziji, u svojoj kući ima oko 1.100 "unučića" i sve planira da ih proda za oko 5.000 evra.

Preporučujemo

Najstariji od “unučića”, kako računa Milorad, ima 45 godina i zove se “Cezar”. Sve ih čuva u zastakljenoj vitrini, u podrumu porodične kuće. Miloradovi "unučići" potiču iz bar desetak različitih zemalja sveta. On ih je kupovao, plaćao i po par desetina tadašnjih maraka, ali i dobijao na poklon.

- Nego šta su nego pravi unučići! Tačno je da ih neki zovu i čokanjčići, ali sve mu opet dođe na isto - kroz smeh kaže Milorad.

Ovim hobijem Petrović je počeo da se bavi kad je prilikom jednog putovanja železnicom kupio prvu flašicu vinjaka "Cezar". Sledećih decenija Milorad nije posetio nijednu svetsku destinaciju, a da nije nabavio bar po jedno novo "unuče".

- Počeo sam 1970. godine i intenzivno sakupljao unučiće sledećih 20 godina. Imam čokanje iz Rusije, Meksika, Italije, Nemačke, Grčke… Tokom jednog putovanja, u kolima za ručavanje u vozu, našao sam čokanj u obliku lokomotive. Platio sam ga tadašnjih 20 maraka i nije mi žao. Nisam pitao kolika je cena "unučetu", već samo da utvrdim da li ga imam u svojoj kolekciji ili ne. Ni to, ponekad, nije bilo lako - seća se Milorad.

Među "unučićima" su i pravi rariteti, kao što je "Ubica dama", liker s ukusom narandže iz Nemačke, ili bočice viskija "Dalas" s likovima iz istoimene američke serije popularne osamdesetih godina. Tu su i napitak "Bebi bomba" upakovan u minijaturnu flašicu sa cuclom, čokanji sijalice, šahovske figurice.... Milorad u svojoj kolekciji ima i minijaturne boce najpoznatijih francuskih šampanjaca.

Unutra je upakovan ceo "cug" ovog penušavog napitka - 12 mililitara!

Iz čokanja u Miloradovoj kolekciji niko nikada nije smeo da nakrene, sem Miloradovog oca koji je nekada davno to radio tajno. Starina je bio ubeđen da njegov sin ne može da primeti da fali koja bočica. Milorad je svaki put primetio. On kaže da su ga mnogi pitali da popiju piće iz nekog čokanja. On im je radije nudio na poklon flašu pića od litar.

Ovaj penzioner i sada zna tačno u kojoj polici se koji čokanj nalazi i u kom redu, do zida ili napred. To zna i njegova supriga Milovanka zvana Mica. Ona više od četiri decenije briše prašinu sa minijaturnih bočica.

- Po tri dana brišem čokan po čokanj, a dva dana pre mi treba da se psihički pripremim - objašnjava Mica.

Ona je, za ljubav mužu, i sama u kuću donela po koji čokanj. Na neke od njih naletela je u prodavnici u Velikoj Plani.

- Kupim neke potrebštine i vidim čokanje. Rešim da obradujem muža, pa uzmem jedan, pa još jedan, i tako pazarim pet. Platim sve, spakujem u torbu, a čokanje u džep, da se ne polome. Krenem ka vratima radnje, kad čujem prodavca kako kaže "Uh, al' ova snajka ima dobar cug". Pobegnem i obećam Miloradu da neće više biti poklona - kaže uz osmeh Mića Petrović.

Milorad danas priznaje da "je prošlo vreme zanosa" i da više ne nabavlja nove bočice. Bez postojećih ipak ne može. Traži kupca da proda kolekciju, ali deluje kao da moli boga da ga ne nađe. Njegova supruga Mica kaže da je baš zanima kako bi izgledao dan u kome bi kupac došao i dao pare koje Milorad traži. Mica je sigurna da prodaje ipak ne bi bilo. Milorad se smeška.

- Davali su mi davno 8.000 nemačkih marakaza kolekciju. Tražio sam deset hiljada, samo da bi kupac odustao - kaže sakupljač “unučića”.

(M. Raca)