BORBA ZA ŽIVOT: Sa minimalnom platom tročlana porodica jedva preživi 10 dana u Srbiji!

Sa najnižom platom od 20.00 dinara, tročlana porodica može da preživi deset dana i to da kupuje samo ono što je neophodno za opstanak, najčešće samo hleb i mleko, a ponekad nekoliko stotina grama mesa, najjeftinijeg.

Preporučujemo

Tako pazari zaposleni u Srbiji koji kući donose "minimalac". Sa 20.010 dinara, koliko je minimalna mesečna plata, tročlana porodica može da preživi deset dana.

Kada ovu sumu "razvuku" na ceo mesec, domaćinstvima je dnevno na raspolaganju svega oko 650 dinara, a samo kupovina najosnovnijih namirnica daleko prevazilazi dnevni budžet onih sa najmanjim primanjima. Zato ne čudi podatak da građani Srbije za struju, telefon, grejanje i ostale komunalije duguju milione. Grube računice pokazuju da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.200 evra mesečno. Ove troškove ne bi moglo da pokrije čak ni šest minimalnih zarada od 20.010 dinara, pišu "Večernje Novosti".

Prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), prosečnoj srpskoj tročlanoj porodici dnevno je neophodno između 2.000 i 2.500 dinara kako bi podmirila potrebe ishrane i platila račune. O takvom minimumu, skoro 400.000 radnika koji žive na "minimalcu" može samo da sanja, sve i da Socio-ekonomski savet usvoji predlog sindikata i podigne minimalnu cenu rada u Srbiji za nekoliko hiljada dinara.

- Zvanična statistika kaže da je za samo dve godine prosečan račun u prodavnici prepolovljen. Sa nepunih 600, pao je na oko 300 dinara. Umesto jednom nedeljno, građani u velike kupovine kreću jednom mesečno. U lokalnim prodavnicama, na komšijsko poverenje, otvara se kupovina "na crtu". O obnovi odeće i obuće, radnici sa minimalnom platom ni ne razmišljaju. Potrošnju struje, grejanja, telefoniranja svode na minimum, ali uprkos štednji, oni nisu u situaciji da na vreme izmiruju komunalne obaveze, pa im se dugovi za režije gomilaju- kaže predsednika NOPS Goran Papović.

Ekonomista dr Vladana Hamović kaže da se, kako bi preživeli, ljudi odriču bukvalno svega.

- Ne samo da biraju povoljnije namirnice, već i smanjuju obroke. Jedu najjeftiniju hranu, često nauštrb sopstvenog zdravlja. Ako išta pretekne, kako ne bi išli pocepani, odeću i obuću kupuju kod Kineza, a račune plaćaju tek toliko da ne bi ostali bez struje, telefona, interneta... Letnje i zimske destinacije vide jedino na razglednicama. O izdvajanjima za obrazovanje, zdravstvene potrebe i kulturu da ne govorimo - priča on.

Čak ni statistika, koja često crta mnogo lepšu sliku o standardu građana od realnog života, nema mnogo ružičastije brojke. Privredna komora Srbije izračunala je da su Srbi sve siromašniji. Ove godine je potrošeno 2,4 odsto hleba i peciva, 4,7 odsto mleka i 4,5 odsto šećera manje nego lane. Smanjena je i potrošnja voća i povrća. Za razliku od nas, građani EU na hranu troše samo između 15 i 20 odsto raspoloživih sredstava.

Prosečna tročlana porodica u Srbiji, prema zvaničnoj statistici - gledano kroz "potrošačku korpu", mesečno potroši tri kilograma sira, ili 100 grama dnevno. Svaki član porodice iz te korpe ne može da računa ni na čašu jogurta dnevno, jer "sme" da popije samo 0,7 decilitara.

U potrošačku korpu stane mesečno kilogram čajne kobasice, što znači 11 grama po članu dnevno. Porodici mesečno pripada najviše 200 grama čokolade, ili 66 grama po članu domaćinstva. Dnevno svaki član "statističke porodice" iz prosečne potrošačke korpe može da pojede 0,7 jaja.

(Telegraf.rs)