PROSTO KAO PASULJ: Američko nuklearno oružje i dete može da ukrade, a kamoli džihadisti (VIDEO)

Niko više ne razmišlja o nuklearnom naoružanju, i to je činjenica. Znamo da ga ima više nego što je potrebno, ako je uopšte i potrebno, ali je vreme u kome smo se plašili atomskog rata davna prošlost (iako možda ne baš toliko davna; 25 godina je relativno skoro). Kao da se javnost i umorila od sve te priče, i vodi se logikom da ako se nismo poubijali međusobno tokom Hladnog rata, nećemo ni sada.

Preporučujemo

Nedavna dešavanja u Ukrajini u koje je direktno umešana jedna nuklearna sila dok je druga indirektno umešana podržavajući treću, centralnu stranu u sukobu, kao da su nas pomalo prenula iz polusna, ali ne dovoljno. Niko ozbiljno ne misli da će se Putin i Obama u šahovskoj partiji oko kralja u Kijevu dohvatiti ovog uništiteljskog arsenala koji imaju na raspolaganju.

Zato o tome nećemo ni mi pričati. Ono o čemu ćemo pričati tiče se samog arsenala i njegove bezbednosti, posebno ako se ima u vidu realna ili izmišljena opasnost od džihadista koji bi mogli da pokušaju da zauzmu postrojenja u kojima se čuva, ili da ih dignu u vazduh. Realna je jer ako su mogli jednom ili više puta da naprave čudo (11. septembar u Njujorku i Vašingtonu, 7. jul u Londonu, itd) mogu to ponovo da urade; izmišljena jer ipak nismo toliko glupi da poverujemo u sve što nam serviraju geopolitički kuvari Bele kuće.

Koncentrišimo se sada na realnu opasnost. Da li ste svesni koliko su Amerikanci zapostavili skladišta u kojima čuvaju nekoliko hiljada interkontinentalnih nuklearnih projektila koji imaju potencijalnu moć da unište ovu divnu planetu na kojoj živimo?

Neraspoređeni projektili se čuvaju na tri mesta, u Montani, Vajomingu i Severnoj Dakoti. Krenimo od Vajominga. Ogromna vrata koja čuvaju koridor koji vodi direktno do kapsula u kojima se nalaze projektili ne mogu da se zatvore zbog polomljenog dela, pa za to služi poluga. Na vratima piše "Opasnost". Znamo, ovo što smo rekli zvuči kao scenario jeftine holivudske komedije, i voleli bismo da je tako. Ali, nije. Nažalost, tu priča tek počinje. Tek ćete se smejati.

Računarska oprema je takođe neverovatno zaostala. Nećete verovati, ali još uvek se koriste osmoinčne flopi diskete koje nose šifre za lansiranje, dok kompjuter koji treba da primi naređenje od predsednika izgleda kao smešna tehnologija kakvu smo viđali u naučno-fantastičnim filmovima pre pojave PC koji je iz korena promenio našu percepciju.

U Severnoj Dakoti 17 oficira je dobilo otkaze jer su se pokazali kao nesposobni tokom testiranja. U Montani je poslove izgubilo njih 34. Zašto? Zato što je jedan od njih svima ostalima poslao SMS sa odgovorima, što dovoljno govori o tome koliko su ovi testovi zapravo besmisleni, laki i jednostavni. Ne pričamo o testu opšte kulture na prijemnom za fakultet, pričamo o sudbini sveta!

Da shvatite koliko je situacija u Montani loša, evo jedne apokaliptične anegdote da vas nasmeje. Četiri oficira koji čuvaju ključeve za lansiranje nuklearnih projektila ostavili su otvorena sigurnosna vrata koja bi trebalo da spreče uljeze (na primer, hmmm, teroriste?) da uđu u kapsulu i dovedu do katastrofe. Ovo se desilo više puta. Ko je otkrio da nešto nije u redu? U jednom slučaju je to bio tim za održavanje, u drugom DOSTAVLJAČ PICE! DOSTAVLJAČ PROKLETE PICE!

E sada, ako mislite da je ovo samo nekompetentnost nižih službenika u ovom sistemu, tu smo da vas razuverimo. General-major Majkl Keri je razrešen dužnosti nakon što je bio u poseti Moskvi, bahat prema domaćinima, neprestano pijan, tražio da poseti meksički bar i hteo da svira gitaru sa kaver bendom Bitlsa. Viceadmiral Tim Đordino, koji je iznad svih njih, razrešen je dužnosti zato što je u kazinu pokušao da plati krivotvorenim žetonima.

Hipotetički, šali se britansko-američki komičar Džon Oliver, u situaciji totalnog rata, linija komandovanja bi išla otprilike ovako: Barak Obama bi pozvao čoveka koji se kocka lažnim žetonima, koji bi potom zvao pijanog generala koji se rve sa meksičkim bendom, koji bi potom poslao nekoga sa kutijom pice da probudi oficira da bi ovaj otišao po ogromni flopi disk i počeo proces uništenja sveta.

Najgore od svega, ako mislite da je svet do sada imao sreće što se pored takvog ophođenja prema njegovoj sudbini ništa nije desilo, grešite. Postoji nekoliko krupnih incidenata. 1961. posada jednog aviona je slučajno bacila dve atomske bombe na Goldsboro u Severnoj Karolini, ali pukom srećom nisu eksplodirale, iako je jedna od njih bila na ivici. U Arkanzasu je neko slučajno ispustio utičnicu u silos koja je pala na pogrešno mesto, izazvala curenje nuklearnog materijala i dovela do eksplozije, ali srećom nije bila kataklizmična.

Konačno, dolazimo do 2007. godine, kada je šest nuklearnih projektila greškom ukrcano na B-52 koji je potom leteo iznad Amerike 36 sati pre nego što je posada shvatila da pored sebe ima PROKLETE NUKLEARNE PROJEKTILE KOJI MOGU DA ODUVAJU SVET! Kako je uopšte moguće da smo i dalje živi, ostaće misterija.

God bless America!

(V. V.)