NIKO IM NIJE REKAO: Večiti studenti iz generacije 2006. imaju još ŠEST DANA da diplomiraju!
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
LENA
OVIMA STO IMA JE SMESNO SAMO ZELIM DA SE NJIHOVA DECA NADJU U TAKVOJ SITUACIJI JER NISU SVI OSTALI DA NE ZAVRSE ZATO STO NISU UCILI DA LI ZNATE STA ZNACI BOLONJA I TO BOLONJA ZA TU GENERACIJU.RASPITAJTE SE MALO
Љиљана
Многи 'вечити' су имали хендикеп који их је помало скренуо са правог пута, међутим има и оних који једноставно нису учили, живели на неким додацима (раније се примао додатак до 26те год), а онда би после те границе покушавали да заврше, међутим има и оних који никад нису завршили факултет или су се прекфалификовали. Не видим разлог да сви морају да су факултетски образовани, добар занатлија и поштен радник је исто тако добродошао нашем друштву. Ваљда се и од заната, и пољопривреде може живети?
Ovako
Fax sam upisao 2005te( Sreca pa ne spadam u ovu grupu 2006). Do 2008me, davao godinu za godinom. Na pocetku te godine saznajem da mi otac boluje od raka. ( pluca, metastaza na mozgu) sredinom iste godine je i preminuo. Studirao sam u NSu a inace sam iz okoline PA. Cim sam saznao za bolest vratio sam se kuci. Posto je otac jedini radio, majka i brat bili ne zaposleni a u kreditima. Brat i ja smo poceli da radimo, u kaficu, diskoteci, kao nocni cuvari pa na kraju i u nekoj firmi gde jos uvek radim ali bez ugovora. Na fax sam isao kad sam stigao, vrlo retko. U medjuvremenu sam se malo konsolidovao i poceo da dajem ispite ali kad se ispafne iz toka, mnogo je teze. Sad sam stigao da toga da mi je ostao jos jedan ispit i diplomski. To sigurno ne bih stigao za ovih par dana. Osim ovih ruznih stvari koje su me odvajale od faxa i ucenja bilo je i lepih, ozenio sam se i sad cekam da na svet dodje jedna mala princeza. Ovo sam podelio sa vama samo zato sto uzimate sve zdravo za gotovo pa i nas " vecite." Opet, verovatno bi neko i u mojim uslovima sve odradio u mnogo kracem roku ali neki bi i odustali. Pa zar na kraju ne zasluzujem nagradu sto nisam odustao? Srdacan pozdrav svim dobrim ljudima ;-)