SRPSKI DOSIJE X 2: Stopirali mrtve devojke, ukazivali im se duhovi... (FOTO)

Komentari

  • Bojan

    31. jul 2016 | 04:25

    Našao sam ovu stranicu istrazivajuci ono što se meni desilo pre neku noć. I naišao sam na slične priče koje se meni desilo pa ću da podelim sa vama... Ja sam inače iz okoline Novog Sada i rešimo kolega i ja da idemo na more u Herceg Novi sa autom. Kada smo došli do okoline Užica (ne znam tačno koliko je sati bilo ali izmedju 23h i 01h) na planinama u šumi pored puta gde nema u blizini niti jednog naseljenog mesta stajao je starac, a mi smo se samo pitali sta radi taj starac u to doba sam na putu da li je normalan i koja budala bi mu jos stala da ga poveze... Brzo smo prestali da razmisljamo o njemu. Putovali smo lepo do HN i ostali smo oko 9 ili 10 dana na letovanju. 26.Jula 2016.god resimo da idemo kuci sa letovanja i krenemo predvece da ne putujemo po suncu. Tako da smo krenuli oko 19h... Pravili smo pauzu oko 20h do 22h i popili kafu u nekom kaficu da odgledamo Crvenu Zvezdu protiv Ludogoreca. Tako da smo krenuli oko 22h... Secam se da smo prosli Zabljak i presli smo dosta kilometara i znam da smo dugo vozili i da u okolini nema naseljenog mesta kilometrima, samo planine i šume... Moj kolega je pridremao na suvozacevom mestu dok sam ja vozio... Mene je odjednom iz cista mira uhvatila neka jeza i u tom trenutku iznad puta vidim da leti neka crna tacka udaljena od mene 30-40m izgledala je kao senka ili neka crna sila a tad me jos vise uhvatila jeza i vidim kako pada ta senka pored puta. Kada sam dosao do tog mesta vidim crnu zenu (oko 45-55 god) u crnoj suknji ili haljini do zemlje kako stoji pored puta a kraj nje se nalazila neka ploca (spomenik) i okrenula glavu prema meni i pogledala me pravo u oci i u tom trenutku vrisnem da je vrisak probudi kolegu koji je pridremao i on pogledao i takodje vidi tu zenu i uzeo odmah mobilni i pogledao na sat i tacno je bilo 00:00h ni minut manje a ni vise... Tek kada sam to video jos vise sam se najezio. E sad dal je to bila prava zena ili nesto drugo ne bi vam znao reci ali ja i kolega smo sve od Crne Gore do Novog Sada o njoj pricali. Posle sam cuo da se na tom mestu svasta desavalo zato sad pretrazujem po netu o tim stvarima i pricama.

  • Anonimna osoba

    11. novembar 2015 | 14:19

    Iz Zajecara sam i sa roditeljima smo prolali automobilom i kraj puta je bila zena u vencanici...

  • Zilijan

    28. septembar 2014 | 09:56

    Jel znate najistripovaniju i najstrasniju pricu o baka Kati iz Kajtesova,gde mestani i dan danas ne mogu da dodju k'sebi?

  • Kakve su ti misli, takav ti je zivot

    28. septembar 2014 | 01:29

    Treba verovati, ali u prave stvari.

  • Razno

    28. septembar 2014 | 00:17

    Takve se situacije desavaju onima koji veruju u to jer oni koji ne veruju sve objasne drugacije.

  • Mihaela

    27. septembar 2014 | 22:57

    Moja priča nema veze sa duhovima, ali ipak za mene je to bilo strašno. Jedna žena iz mog mjesta dugo godina je bolovala od raka. Čak su ljudi pričali da je uz pomoć alternativne medicine počela da se osjeća bolje. Uglavnom pošto sam tad imala 20 godina, nisam puno ni slušala druge kako pričaju o njoj, niti sam razmišljala o tome, jer iako je iz istog mjesta, nisam je ni viđala često ali kad izađem na balkon, njenu kuću sam mogla vidjeti u daljini. I tako jednu noć sanjam ja da stojim na balkonu i gledam helikopter kako leti. U jednom momentu se srušio na njenu kuću i eksplodirao. Ujutru kad sam ustala, pričam mami šta sam sanjala, i mama kaže Bože pomozi. To jutro odem ja da obavim neke poslove u gradu, i vraćam se kući oko podne zajedno sa drugaricom. Izašla drugaricina mama pred nas i kaže, znate šta je bilo. Mi onako ne. Kaže ona da je noćas umrla ta žena. Ja sam se samo skamenila, došla sam kući i zaplakala. Nije mi bilo baš ugodno, jer je taj san nešto značio. Mislim da trebamo dobro analizirati naše snove.

    • 28. septembar 2014 | 00:41

      marcel

      @Mihaela

      Ja sam slučajno kliknuo "ne podržavam". Smatram da snove stvarno treba tumačiti jer se i meni u brojnim prilikama pokazalo da su se obestinili.

  • TELEGRAF JE ZAKON !!!

    27. septembar 2014 | 19:09

    Sve pohvale za redakciju...!!! Dajte jos, jos, jos, jos... :))

  • Jelena

    27. septembar 2014 | 17:04

    Ja nemam nikakvu pricu. :)

  • Pssssst

    27. septembar 2014 | 16:49

    Jednom prilikom, vracao se moj kolega, sa sluzbenog puta, iz Cacka. Posto je neki zastoj na putu, vozac je predlozio da idu nekim od sporednih puteva. Kolega je to naravno prihvatio. Krenuli su polako, da se iskljucuju sa glavnog puta, ulazeci, sve dublje u sumu, sporednim putem. Suma je bila gusta, a put sve vijugaviji... Morali su da uspore, jer je odjednom pala magla, pa vidljivost bila, poprilicno smanjena. Vec su duboko zasli u sumu, a ni jedan znak za iskljucenje nisu ugledali. U tom trenutku, vozac je primetio, cicicu, u staroj narodnoj nosnji, sa sajkacom na glavi, kako ide sam, po magli, u sred sume... Vozac je odmah pitao kolegu, da li da stanu, i povezu cicu do prvog sela. Moj kolega, se naravno, odmah slozizio, i reako, da uspori, kako bi ga priupitali... Onda se dogodilo nesto sasvim cudno, cicica koji je isao pokraj puta, odjednom se stvorio, ispred kola, nestavljajuci da hoda. Vozac je nagazio kocnicu, gotovo trenutno, i strasva skripa guma se cula. Ipak, isli su, isuvise brzo, da bi zastavili auto, istog trena. Odmah su istrcali iz kola, ali cicice nije bilo ni ispred ni iza kola... Sa nevericom su gledali po magli, kako bi nasli nesto. Kada su videli da nama nicega, pitali su jedan drugog, "da li je ovo moguce"?! Shvativsi, da nisu ciste stvari u pitanju, brzo su se vratili do kola, i nastavili put. Kako su odmicali, pocela je da se dize magla, a ubrzo se i pojavilo skretanje za kojim su tragali. Dogadjaj su prepricavali sve do Beograda, vidno ushiceni, pa i uplaseni "govori kolega". Videvsi svetala velegrada, srecni, sto su zavrsili sa traumaticnim putovanjem, vozac je odbacio kolegu do kuce. U trenutku, kada je kolega, pruzio ruku, da uzme tasnu sa zadnjeg sedista, kako ne bi otvarao zadna vrata, ugledao je cicinu sajkacu... Pssst

  • ...

    27. septembar 2014 | 13:46

    Ima ona strasna prica za neko jezero pored ivanjice i svatove koji su tu izgubili zivot

  • Ziva istina

    27. septembar 2014 | 13:27

    Pre par godina zabavljala sam se sa jednim momkom, ni sama ne znam zasto posto je bio nasilan. Jedne veceri njegov mladji brat, on i ja otisli smo na pecanje, medjutim momak i ja se posvadjamo i on mene krene da davi. Uplakana krenula sam kuci ali posto je bio mrkli mrak i bili smo u neloj sumi, nisam znala kako da izadjem na put i vratim se kod njih. Od te veceri pocele su mi se dogadjato cudne stvari. Sanjala sam da sinocni dogadjaj i dok sam uplakana sama stajala u sumi prisle su mi dve zene u belom, bez ociju i rekle mi da su dosle da mi pomognu i da su ga ubile. Potrcala sam na mesto gde smo pecali i videla momka obesenog o strunu. Molila sam ih da ga postede i pustile su ga, ali su mi rekle da cu znati svaki njegov pokret i da ce mi svake veceri dostavljati Princo-v CD kako bih mogla da vidim.Svake naredne noci sanjala sam sta on radi i sve do poslednje sitnice bila je istina. Jednog dana resila sam da odem na to mesto na koje su mi one ostavljale CD i stvarno sam pronasla Princo-v CD koji nisam smela da uzmem. Od tada vise nista nisam sanjala, a taj momak je stvarno za malo ostao obesen o gajtan da ga ja nisam spasila.

    • 27. septembar 2014 | 15:59

      Džek Konor

      @Ziva istina

      Imaš maštu za medalju.

    • 27. septembar 2014 | 16:19

      Toti

      @Ziva istina

      Ajde sve ali sto princo a ne verbatim?

    • 27. septembar 2014 | 23:50

      JA BRE

      @Ziva istina

      PA prvo bese struna,pa gajtan stvarno sanjas a i odakle one bas znaju za CD idi u bioskop pa gledaj filmove...

  • Ehehe

    27. septembar 2014 | 13:21

    Super su price. Posebno ova zadnja, zastrasujuca. I da apelujem da nastavite sa ovom praksom da pisite. Molim Vas!

  • Miki

    27. septembar 2014 | 12:45

    Redakciji hvala za objavljenu pricu!!!

  • dufko

    27. septembar 2014 | 12:45

    Studirao sam u Somboru i u zimu 2008./09. stanovao sam sa još tri cimera u velikoj kući. Na spratu su stanovale gazde a tu gde smo mi stanovali je živeo njihov gazdin otac koji je umro neke 2-3 godine ranije a stan se izdaje odmah posle njegove smrti. Ništa nije bilo neobično, čak ni to što nam je svake nedelje bukvalno eksplodirala sijalica u predsoblju, jer sam ja pre ovog stana stanovao u sobi dve kuće dalje u istoj ulici i tamo se isto dešavalo, reko, isti električar napravio glupost. Uglavnom, kad je došla zima počele su čudne stvari - jedno veče smo ostali u stanu samo ja i jedan cimer, on u jednoj, ja u drugoj sobi. Dolazi on do mene i kaže - ja ću izludeti koliko mi lupkaju roletne! Reko, ispod prozora je lufter za gas, verovatno zbog toga se čuje, pošto radi kotlarnica. Odem kod njega u sobu i zaista se čuje lupkanje roletna. Posle par dana isto uveče, oko 2 sata čuje se lupkanje. Ali ovaj put nema gasa, to je bilo ono vreme kad su Rusi zavrnuli gas. Izađem napolje, ciča zima, mrak, nema žive duše, roletne stoje spolja, sve u redu. Uđeš unutra - nešto lupka. Sutra dan uveče opet taj cimer i ja svaki u svojoj sobi, on sedi za svojim kompom, ja gledam TV u drugoj sobi - 2 sata ujutru, čuje se muzika, onako, kao da je stao auto na ulici i samo se basovi čuju - ja ugasim TV, dolazi cimer iz druge sobe i pita je l' ja puštam muziku. A muzika se čuje najjače kao da dolazi iz zida između naših soba. Samo smo se pogledali, svako otišao u svoju sobu i pokrio se preko glave. Kulminacija svih događanja je bila posle jedno nedelju dana - opet ja i taj cimer, u njegovoj sobi, ja stojim naspram njega, sa moje leve strane su vrata od hodnika, njemu sa desne. U hodniku gori svetlo, odjednom, u toku razgovora čuje se u hodniku zvuk šuštanja kao kad padne perjana jakna i kao da je nešto crno proletelo. Ja se skamenio, ne okrećem glavu, gledam cimera, on mene, brate, jesi ti video ovo? Kaže on meni, u, jbt, ne znam da li je dobro što smo oboje videli pa znam da nisam lud ali me plaši šta je to. Celu kuću smo pretražili, sva svetla popalili - sve je bilo na svom mestu, sve jakne u hodniku na svom mestu a ni jedna perjana... U to vreme se otvarao novi studentski dom i svi smo bili primljeni, jedva smo dočekali da se odselimo. Zanimljivo je da su u toj ulici, tj, u tom kraju uglavnom gastarbajterske kuće i dobar deo njih su umrli u isto vreme, oko 2006. i to dobar deo njih od astme a radili su različite poslove u različitim gradovima u Nemačkoj.

  • Ja

    27. septembar 2014 | 12:32

    Nemam pojma sta se desilo ali se desilo.U Drvaru kao u celoj Bosni tokom rata vise nije bilo struje nego sto je bilo.Od 1994 god. verovatno zbog toga sto su stalno najavljivali bombardovanje Drvara nije bilo bas nikako, stalno smo bili uz svece.Jedne noci oko 23h bilo je nas 10-k kod druga u sobi, dosadjivali smo se.Bio je juli mesec, toplo vreme, tiho, nije bilo vetra, bas lepo vece.Bio mu je otvoren prozor, a ispod prozora u dvoristu bio mu je Pit bul vezan na lancu.U jednom trenutku on je dao ideju da dozivamo duhove sto smo svi prihvatili, svatili smo ko deciju igru.Od nekud je nabavio neke karte, i tekst koji izgovaras da bi pricao sa duhovima.Uzeo je mali stolic, stavo na sredinu svecu, i poredao karte po stolu.Mi smo smo posedali u krug oko svece, i uhvatili se za ruke.Kad je poceo da cita tekst prvo sam cuo da se pas unervozio, i poceo cviliti.Bio je srar 5, 6 god, niko u gradu mu nije smeo prici koliko je bio ostar, i agresivan.Sto je vise citao pas je sve vise bio nervozniji, da bi se u jednom trenutku kad je drug zavrsio otkino i uletio u sobu kroz prozor, sakrio pod krevet i poceo cviliti, i da se trese.Posle toga nekih pet min. bila je tisina, i odjednom duno je jak vetar ugasio svecu i iz sve snage su lupili prozori...Koliko smo se prepali, i vrisnuli da je njegova majka uletela u sobu.Od siline udarca popucali su prozori.Drug je nekako uspeo da sakrije karte, i papir sa tekstom.Od straha nisam smeo kuci nego me njegov deda dopratio.Kad su saznali i ostali roditelji za prozor, dobili smo batine, i kaznu jer su mislili da smo mi polomili, kao i moj drug kod koga smo bili.Dogovorili smo se da ostane izmedju nas, i ja ni dan danas nisam rekao nikom.Opet kazem ne znam sta se desilo, mozda je sve plod maste klinca od 11 god...

    • 27. septembar 2014 | 13:44

      ???

      @Ja

      To sa prozoro je bio neki znak...A zivotinje znaju dosta toga da predosete....

    • 27. septembar 2014 | 13:58

      Čika Žika

      @Ja

      Obećao si da nećeš reć nikom, a napisao si to na najvećim internet novinama u Srbiji :D

  • Afrodita

    27. septembar 2014 | 12:27

    Bilo je to pre nekoliko godina kada sam prvi put otisla u kucu kod te devojke. Oduvek je bila cudna, jos od osnovne skole. Bila je jako vezana za majku, oca i nije nesto volela, ali je pokojnu baku mnogo volela, spavala je u njenoj sobi, na njenom krevetu na kom je umrla i cuvala njene stvari. Bio je to 5. jun, slucajno sam je srela i slucajno sam se nasla kod nje, niko se nije druzio sa njom jer je oduvek bila nekako mracna. Bila je sama kod kuce, skuvala mi je kafu. Pocela je da prica o sebi, zatim ja o sebi i kada sam rekla da sam rodjena 3. Juna, nekako stravicno me je ugledala i rekla kako je njena baka umrla 3. Juna godine kada sam rodjena i da sam joj ja oduzela zivot kako bih dosla na ovaj svet i da je toliko dugo trazila tu osobu. Sva sam se najezila i uplasila, od straha sam zanemela. Onda se nasmejala i rekla mi da se opustim jer njena baka nije ljuta na mene zbog toga. Pitala me je da li zelim da mi gleda u karte, pomislih zanimljivo, nikad ih nisam videla, interesovalo me je kako izgledaju i kako se to radi. Donela je iz sobe cudnu kutijicu iz koje je izvadila karte. Upalila je 6 sveca i upozorila me da ono sto ce videti u kartama da ce se to stvarno desiti i pitala me vise puta da li sam sigurna da zelim da cujem svoju buducnost. Prva karta koju je okrenula bila je smrt. Pogledala me je i rekla da ce mi se neko blizak jako razboleti ali da u sledecoj karti vidi da ce se izleciti od te bolesti. Opet je izvukla smrt. Pomislila sam da se sali sa mnom. Rekla mi je da mi jos neko blizak boluje od neizlecive bolesti i da ce umreti godine 13. Rekla sam joj da su to gluposti i da to nije tacno da su to samo najobicnije karte. Ona mi je na to rekla da su i njoj karte pokazale da ce joj se neko jako blizak razboleti i umreti. U tom trenutku njena majka je dosla s posla, na vratima se onesvestila. Boze jako sam se uplasila pozvale smo njenog oca i hitnu pomoc. Kada se osvestila na zahtev njene majke doktori su uradili analize posto im je rekla da nije prvi put i da vec duze vreme ima glavobolje. Otkrili su tumor, umrla je na operaciji. Te godine se i moja majka operisala od karcinoma. A prosle 2013. umrla mi je tetka od neizlecive bolesti.

    • 27. septembar 2014 | 17:02

      Jelena

      @Afrodita

      Ova prica je malo kontradiktorna. Kazes jako je bila vezana za baku a baka joj je umrla kad si ti rodjena. A kazes isle ste zajedno u skolu. Onda ona nije nikako mogla upoznati svoju baku i zapamtiti. Zar ne?

  • Koliko

    27. septembar 2014 | 12:12

    Mentola na jednom mestu,pišu romane umesto komentara!?

    • 27. septembar 2014 | 13:30

      dado

      @Koliko

      Mislim da se to najčešće dešava ljudima koji su malo slabije psihe.Ima jedna bolest živaca koja baš tako se dešavaju razna priviđenja ,zaboravio sam kako se to zove.Što se tiče snova to nauka nije dokazala ali mi sami smo svjedoci da se to uistinu i ostvaruje.Nešto ima i postoji i dosta ovih priča ima 50% ima istine a druga polovina 50%nevjerujem.Ljudima sa jačom psihom to se teže dešava.

  • NMG

    27. septembar 2014 | 12:12

    Lezim u krevetu i citam ove komentare , soba u kojoj se nalazin je pored ulaznih vrata kuce. U hodniku su se culi koraci i neko mi je pozvonio i otvorio vrata , dosao sam do njih i nije bilo nikoga. Moja zgrada ima samo dva sprata proverio sam oba, a ispred zgrade nije bilo nikoga . Ziva istina

  • Just

    27. septembar 2014 | 12:10

    Ja sam bio mnogo vezan za svoju mamu koja je preminula 2009 godine od tumora,kada sam ja imao samo 13 godina.Sestra i ja smo prvih nekoliko meseci stalno culi korake po kuci,a i televizor se palio,gasio i menjao kanale cesto,posle par meseci se to vise nije desavalo,a'l jedno vece ove godine sam sanjao mamu i odlucio sam da ispricam sestri sta sam sanjao i rekao sam joj da je poslednje sto sam joj rekao u snu "mama volim te najvise na svetu " u trenutku kada sam to izgovorio neko je zazvonio na vratima,a posto smo sestra i ja bili u hodniku u tom trenutku,bilo je dovoljno samo da okrenemo glavu i pogledamo kroz prozor,napolju nikog nije bilo..

  • sisio

    27. septembar 2014 | 12:04

    Imam i ja dva cudna iskustva. Uglavnom imam te prorocke snove ali trudim se da ih ignorisem jer smatram da je malo bolesno toliko pridavati vaznost tome. Imala sam bivseg momka koga sam ono bas volela, medjutim on me ostavio i nikako nisam mogla da saznam sto se desava kod njega. Jedno jutro se budim i u polusnu cujem neki glas kako mi kaze da se on ozenio i da mu je zena trudna cetiri mjeseca. Ja se probudim i raspitam kao luda i niko mi nije potvrdio da je ozenjen, i ja sva srecna ali na kraju saznam polse par mjeseci da je taj glas rekao dve tacno. Druga imteresantna stvar, a imala sam ih par, desava se u mom stanu, kupila sam stan i zivim sama ali jedno dvije godine sam uzasnomspavala od straha, bila sam nervozna i neispavana i stalno sam cula nakasljavanje u kuhinji, tapkanje po tijelu i spavala sa upaljenim svijetlomMedjutim, umre mamin stric jedini djed kojeg sam znala i ja u nekom polusnu cujem njegov glas kako kaze nemojte vise da je dirate i od tada spavam kao beba, bez svijetla. Samo sam jednom cula to nakasljavanje u kunjinjimod tada ali sam spokojna i mirna i manje trosim sijalice.

  • EU

    27. septembar 2014 | 11:54

    Nznm da li se vazi ovde u komentaru, ali imam jednu pricu iz sela pored Krupnja. Prica ide ovako: Jedan seljak je trebao da ide do Loznice u sud, kako bi prepisao neku zemlju i rekao je svojoj zeni da ga probudi cim cuje prve petlove, posto u to vreme nije bilo kola, i svako ko bi krenuo u Loznicu iz tog mesta bi morao rano ujutru da krene oko 5, 6h. Njegova zena je cula prve petlove skoro usred noci i odluci da ga probudi. Seljak krene po mrkom mraku u Loznicu i stigne tamo oko 5h, ali sam se zacudi zasto ga je zena probudila tako rano i odluci da se vrati kuci, ali na tom putu do kuce prolazio je pored groblja i tu video zenu kako peva, i ja sam zaboravio reci pesme ali je uglovnom nesto neobicno, kad je dosao kuci, zeni je ispricao sta mu se desilo i reci pesme. Nedelju dana kasnije seljak je iznenada preminuo. Petlovi sa pocetka price su bili takozvani ponocni petlovi i vise se nisu culi u selu, a neki kazu da mu se ne bi nista desilo da samo nije zapamtio reci pesme.

  • S.C.

    27. septembar 2014 | 11:37

    Glupe price

  • Sjole

    27. septembar 2014 | 11:23

    Poslednja prica je paraliza sna.

  • Viktor

    27. septembar 2014 | 11:08

    Da sam bio na mestu ovog momka iz poslednje price, mislim da bi doziveo infarkt.

    • 27. septembar 2014 | 12:40

      Vlada

      @Viktor

      Kada sam bio u vojsci jedno vece na strazi cuvao sam magacine koji su se nalazili pored magistralnog puta.zicana ograda od kapije do kapije zasadjeni borici gusto duz ograde nevidi se napolju dok nedodjes do ulaznih kapija.preko puta se nalazio poligon bio je jedan puteljak vodio je na brdo bio je posut tucanikom,bio je negde pocetak novembra hladno sumorno onako izmaglica ni malo prijatno,negde pred kraj smene bio sam desetak metara od poslednje kapije se zica nastavljala ali je bio samo jedan mali boric i dalje je bila visoka trava do pojasa,siprag i korov....u jednom trenetku kao da cujem korake da se spustaju sa tog puteljka ukopan nemicem se pretvorio sam se u uvo gluvo doba niko nije tuda prosao skoro dva sata bio sam prisutan svo vreme cak ni auto bas nista....i stvarno cujem sve jasnije korake kamencice kako zveckaju i odjednom potpetice se cuju jasno po asvaltu kao da ide ka meni ja sam skoro dosao do kapije kao da ce da udje...idem korak po korak jedva se pomeram da me necuje korake necujem vise stoji u mestu dolazim do poslednjeg borica i polako kraickom oka provirujem uhhhhhh zaledim se i sad stoji zena u crnom nekom kao kozni mantil stari otrcan,kosa rascupana neka sminka jaka kao da su se deca igrala stoji ne pomera se na dva metra od mene ja sam se skamenio to se recima nmz opisati koliko je ona strasno izgledala nema tih reci da bi se opisalo.mogao sam jasno da je vidim jel je unutra bilo lepo osvetljeno nije bio mrak da kazem pricinilo mi se samo svetlo ju je ekstra obasjalo.stajala je jedno dva minuta i samo se okrenula i krenula duz puta uz ogradu nije se okrecala ali se kretala jako sporo nzm ni sam...kad se udaljila od mene vise necujem nista ali je sad frka nzm da li je ona mene primetila.jeza me obuhvati samo kad se setim lika nije mi dobro.povukao sam se u mrak kod jednog skladista manjeg odakle sam mogao videti ceo taj zadnji deo a nije mogao niko da mi dodje sa ledja :) ali se sve tad zavrsilo nisam vise video nista slicno ali kad se seti uhhh

  • Bulbuder

    27. septembar 2014 | 11:01

    Hvala cenjenoj redakci sto je objavila moj komentar,price sa one strane,a postovanim citaocima se izvinjavam na slovnim i ostalim greskama,poruka je pisana u toku voznje.Nije bezbedno,ali je oprostivo,nadam se!

  • Jedina

    27. septembar 2014 | 10:31

    2009. god. vracam se ja iz grada, parkiram auto na cupriju kad niotkud sleti mi velika crna vrana na haubu, gleda me u oci i nece da se skloni iako sam je terala i vikala na nju. Odmah sam pomislila da ce mi se nesto ruzno desiti-za par dana umrla mi je majka!!! 2010.god. ja spavam u svojoj sobi, kad iznenada opet ta crna velika vrana udara u prozor ko da hoce da udje u sobu, kao u Hickokovom filmu. Ja opet prestravljena pomislim nesto ce se desiti-za par dana mi je otac umro!!! Ziva istina...

    • 27. septembar 2014 | 12:17

      FEBO

      @Jedina

      STO POSTO ISTINA MENI SE SLICNO DESILO SA VRANOM I OTAC MI JE UMRO

    • 27. septembar 2014 | 14:07

      Soko

      @Jedina

      A meni deda pre 2 godine istinito.

  • maki

    27. septembar 2014 | 10:29

    Na Zlatiboru kod tkz.tunela po raznim pricama desavaju se cudni susreti.U toku II svetskog rata tu je bila "Partizanska bolnica".Ljudi su umirali i sahranjivani,verovatno bez verskih obicaja. Postoje price vozaca da bi povezli stopere i kada bi u toku razgovora pogledali u retrovizor njega ne bi bilo na zadnjem sedistu.Mnogo misterioznih nesreca i pogibija se desava upravo na tom mestu i na potezu prema Uzicu.Ljudi su sletali u ogromnu provaliju kada bi se okrenuli u neverici ili ugledali neobicnu pojavu.Mestani veruju da su to duse boraca. Kada mi je otac preminuo u stanu nam je bio leptir 40 dana.Nakon 40-tog dana nestao je.I sami znate da je zivotni vek leptira kratak.

  • Pssst

    27. septembar 2014 | 10:11

    Do sredine maja, 2014. godine, svake večeri sam sanjala kišu, poplave i mrtve ljude kako plivaju. Nikome nisam rekla za to sve do trenutka kada kiša nije počela da pada i napravila neverovatne poplave. Jedne večeri, usred tih poplava, sanjala sam slepu baku kako me traži i govori da sam "ja ta", probudila sam se mokra do kože. Odmah tog jutra, na nekom portalu pojavila se priča o baba Vangi, prvi put sam čula za nju, a veče pre toga sam je sanjala. Krv mi se zaledila i nisam znala kako se zovem od straha. Ispričala sam sve majci i ona začudjena mi kaže da će sve biti ok. Mesec dana nakon toga, išla sam kod astrologa i ništa joj nisam rekla vezano za to, medjutim, ona mi je rekla kako ću često imati predviđačke snove u vidu košmara. Evo sada, šta god da sanjam ružno, nakon dva dana se to ispuni. Još uvek sam pod ogromnim utiskom i ne znam šta mi se dešava. Imam samo 16.godina:-)

    • 27. septembar 2014 | 11:13

      PREDRAG

      @Pssst

      Kako se prezivas? Mozda potices od Nemanjica ili kakve druge dinastije pa zato sanjas takve snove.

    • 27. septembar 2014 | 12:32

      Stef

      @Pssst

      Ja sam sanjao zmajeve pre neki dan, kad ono dodje drug sa paketom trave, ziva istina..!

    • 27. septembar 2014 | 21:32

      Motmanovo proročanstvo

      @Pssst

      Probudi se, broju 37.

  • srbijanac

    27. septembar 2014 | 10:11

    Ljudi u timockoj krajni takozvanom vlaska krajna sve je moguce zasto? Pa zato sto se vlasi 90%bave magiom

    • 27. septembar 2014 | 22:04

      ma ne ,nikako

      @srbijanac

      prosek u negotinskoj krajini ljudi koji se bavi tzv magijom je....u svakom selu najviše po dve babe...Negotinska opšina ima valjda 39 ili 49 sela,pa Vi vidite koliki procenat se bavi magijom....

  • Struja

    27. septembar 2014 | 09:25

    HVALA VAM na objavljenoj prici...A tema je samo takva...

  • KBRS

    27. septembar 2014 | 08:38

    Pre 15-tak god.sam bio sa ekipom na pripremama u mestu Divljina 5-7 km iznad Bele Palanke.Jedne noci smo otisli do lokalnog mesta na bilijar i pice.U povratku smo prolazili uskim putem koji je zarastao sa obe strane u neku manju sumu,totalni mrak,bez ulicne rasvete.Sa leve strane puta suva planina,sablasno,jezivo.Odjednom na 4-5m ispred nas sa desne strane iz siprazija izlazi covek sa stapom koji je samo presao taj put i nestao u mraku.Nijednog trenutka nije pogledao ka nama,jednostavno laganim korakom je usao na drugu stranu siprazija.Trcali smo do hotela i toliko smo se drali da smo probudili sve u hotelu.Sutradan smo od lokalnog svestenika culi da se razna cudna desavanja dogadjaju oko stare planine.I dan danas kada pomislim na to prodje me jeza.

  • Carapan

    27. septembar 2014 | 08:21

    Price su ok ali komentari su kul narocito ovaj strino!

  • Džek Konor

    27. septembar 2014 | 08:20

    Slučajevi u kojima ljudi leže potpuno paralizovani na krevetu, bez glasa i pričinjavaju im se svakakve utvare su ustvari paraliza sna. Tokom paralize sna telo vam spava ali je mozak budan i potpuno ste svesni. Često je njen uzrok neka strašna stvar koja vam se dogodila i koju ne možete da izbacite iz glave. Konkretno kod ovog čoveka je to razgovor sa njegovom devojkom koja ga je pošteno uplašila. Sama paraliza sna je izuzetno strašna, imate osećaj da vas je neko vezao za krevet nekima su se pričinjavali vanzemaljci, nekima utvare koje im sede na grudima i ne daju im da dišu. Uglavnom paraliza sna je redak fenomen. Mnogi ljudi je nikada ne dožive, neki je dožive samo jednom u životu a malom broju ljudi se desi da se paraliza sna ponavlja više puta. Najbolje je da posle prvog puta raspitate na internetu i potražite stručnu pomoć.

    • 27. septembar 2014 | 11:30

      johhny

      @Džek Konor

      Meni se to desilo,pre nesto vise od mesec dana.Gadan osecaj.Mislio sam da ludim.

    • 27. septembar 2014 | 11:34

      Vlada

      @Džek Konor

      Ja sam imao problema sa snom ili paraliza sna...mada nzm cudno je sve pokusacu da objasnim...kada sam se vratio iz vojske 2004 god. Posle kratkog vremena sam poceo da sanjam cudne snove primer sanjam da idem preko terena za basket (teren kod nas u kraju) ispred mene ide par mojih drugara svi u koloni ja poslednji kada sam dosao tacno na centar nesto crno skoci na mene pocne da me davi ja se cimam otimam derem se kao magarac oni odlaze kao da me necuju.probudim se reko kosmar jbg...od tad pocinjem da sanjam skoro svake nedelje nesto slicno tome u tim fazonima da me neko davi...posle par meseci pocinje da mi se desava na svaka dva tri dana samo vise ne san nego spavam i u nekom trenutku se budim svestan sam da vise ne spavam pocinju dlake na telu da mi se jeze i samo odjednom kao da neko seda na mene tezina nmg opisati koliko tesko pocnem da se kao cimam derem i samo odjednom prestane sednem na krevet nzm sta mi se desava.....posle svakog treceg dana pocinje da mi se to desava svakodnevno bukvalno sebe pocinjem hvatati da nsm da zaspem jedno vece odlucim da necu spavati da vidim sta ce se desiti polu lezecki gledam tv dobro se secam kao sad pink neki film je isao mozda negde oko dva nocu vidim da mi se prispavalo al se borim samo sto sam cinimi se trepnuo pocinje krevet da mi se trese jeze mi se dlake svestan sam i opet teret na meni traje mozda pola minute kraj sve na svom mestu tv radi isti film sve ok.....nedugo zatim sve to pocinje da mi se desava vise puta za noc postajem imun na svo to desavanje prestajem da se plasim pocinje da me smara i vise dok mi se to desava ne panicim ne vristim pocinjem da psujem u fazonu ajd od... Pustime vise da spavam od kada sam poceo tako da se ponasam otog trenutka to pocinje da prestaje polako sa dvaput nocu na svaki treci dan,pa sedmicno pa mesec jednom pa par meseci nista...sad to osetim jednom do dvaput godisnje kao da se nesto vrati da vidi da li se nesto promenilo...zajebano skroz...smorio sam garant :) da kada nisam spavao kod kuce nista se nije desavalo, odem na more dve nedelje bas nista sve naj normalnije dodjem kuci sve po starom.....

    • 27. septembar 2014 | 13:08

      M5

      @Džek Konor

      Da, ja imam taj poremećaj. Paraliza sna nastaje kad se ne završi ciklus dubokog sna. Dešavalo mi se da "gledam" sebe kako spavam (kao astralna projekcija), da mi crna silueta sedi na grudima i davi me, a ne mogu ni da se pomerim, niti da kažem nešto itd. Dešava mi se isključivo kad spavam na leđima (davljenje) ili na stomaku (astralna projekcija) u danima kad patim od nesanice, usled premora i povezano je sa prestankom disanja na minut-dva. Inače, zbog paralize sna je i nastao termin "noćna mora" jer je doživljaj toliko stvaran, uz neverovatan osećaj užasa i straha.

  • David

    27. septembar 2014 | 08:17

    Devojka sto muze iz prve price ona bakica sto joj dolazio pokojni muz i ova poslednja sa babom po meni su zesce covek se zadubi dok cita svetstan da nijedan mrtav se nikada i nigde nije vratio pa opet zanimljivo. Sa ovim pricama sam plasen kao klinac zato su i dalje zanimljie ostaju urezane za ceo zivot ali tada sam moga da poludim po nekad sam kuci ili do podruma u mraku. Mislim da se ovakve price nepricaju maloj deci vec lepe pune ljubavi ovo tek sada kapiram koliko sam ja bio u strahu kao klinac od ovih prica. Hvala sto ste me podsetili kakvu ludu familiju imam

  • Marija

    27. septembar 2014 | 07:31

    Moja mama je umrla pre 13 godina, ja sam imala nepunih 12 godina krenula sam u 5 razred osnovne skole i jedno vece sam legla da spavam sanjala sam moju mamu kako me opominje i kako mi nesto govori znam samo ujutru kad sam ustala da sam imala veliku sljivu na vratu sa zubima... Od tog dana verujem u sve.. Imala sam i jednu priliku kad sam isla put Voganj - Sremska Mitrovica to se desilo za bozic oko ponoci kad sam videla da mi je neko preleteo preko puta sav u belom sad neznam jel musko ili zensko samo je preletelo preko puta a sa druge strane su isla kola nama u susret i ja sam vikala bas muzu gledaj onaj sto vozi udari ovogsto je u belom.. ja i muz smo zastali i nema nigde nikoga.....

  • M.Z

    27. septembar 2014 | 05:57

    U odnosu na Silent Hill - the locked room ovo su bre price za malu decu

    • 27. septembar 2014 | 16:49

      Anonimna

      @M.Z

      Hahahaha kralju, ulepsao si mi dan. Hvala ti!

    • 27. septembar 2014 | 16:50

      Anonimna

      @M.Z

      Hahahah kralju! Ulepsao si mi dan, hvala ti! :)

  • Pssssst

    27. septembar 2014 | 02:43

    Evi jedne price, koja je mozda pogodna za ovu temu, a mozda i za crnu hroniku... procenite sami. Pre nekih dvadesetak godina, kao mladi komercijalista NIS-a (Naftna Industrija Srbije), put me je doveo, do Krusevca. Gradica, koji ima posebnu ulogu, u istoriji Srbije... U zgradi Naftagasa, sedim sa kolegom, koji mi pokazuje statisticke podatke, cele predhodne godine. Posle nekog vremena, videvsi da sam umoran, kolega vadi flasu rakije u kojoj se nalazi Krst. Posto nisam neki ljubitelj alkohola, tek tada sam saznao za krstovacu. Kroz osmeh sam rekao, "pa zar je dozvoljeno pice na radnom mestu", nasta se on samo nasmejao. Posle casice, dve, Covek pocinje sa, gotovo neverovatnom pricom, koju pamtim do danasnjeg dana. Posto smo sedeli pored prozora, podize ruku i uperi prstom, na cesmu koja je, maltene ukopana, sa druge strane ulice, a stepenicama se silazi do izvora. Zbunjen njegovom reakcijom, pitam ga, "sta mi to pokazujes"? On pogleda, polu otvorenim ocima, i rece, "to je mesto odakle pocinje moje prokletstvo". "Kakvo prokletstvo"upitao sam zbunjeno" Zatim pocinje, polako da mi otkriva, tajnu njegove podice, koja je tu, vekovima unazad. Drhtavim glasom, mi izgovara, "Ovde je moj, Cukun-Cukun deda, ubio zenu, na pravdi Boga, jos dok je Krusevac bio pod Turcima". Videvsi njegovu ogorcenost, shvatio sam da mi prica istinu. Upitah ga, "zasto bas zenu... mogao je da ubije nekog Turcina, ako mu je do toga stalo"? Zatim mi je on opisao dogadjaj. "Moj Predak je bio nekakav hajduk iz Crne Gore, koji je dosao u Krusevac, cuvsi da se Srbija sprema za oslobodjenje Juznih krajeva. Prvo sto je uradio, dosao je na tu cesmu, da se napije vode. Medjutim, isperd njega, se nalazila zena, sa krcazima za vodu, koje je punila, da nosi kuci. U to vreme, nije bilo gradskog vodovoda." ocima punih suza, nastavlja sa pricom. " Tada pocinje, tragedija, cije posledice osecaju i moja deca, danas". Kolega, vec jecajuci nastavlja" Tada je moj predak, odgunu zenu, i verovarno, grubo joj rekao, da hoce da pije vodu, na sta mu je ona odgovorila, "Izburim ti se u usta". U istom trenutku on vadi noz, i sece je od genitalija do donjeg stomaka" jecajuci govori kolega. " Zamisli ovu bizarnost,zena je umrla u najvecim bolovima, ali nije tu kraj. Videvsi sta je uradio, krenuo je ka stepenicama, medjutim, cuo je posldnje reci umiruce zene:"neces imati mira, ni ti, ni sve zivo od tebe, za navek". Cuvsi ovo, ortcao je brzo do sume, gde se nasao, sa ustanicima. Od tog trenutka, do danas, svakom muskom clanu njegove porodice, se makar jedanput nedeljno, tokom noci, ukaze zenski lik, sa dugom crnom haljinom, koji stoji tacno iznad kreveta, i posmatra onoga sto lezi... To se desava njegovim sinovima,a desavalo se i njegovom ocu, dedi, pradedi, cukundedi... Kaze, da jako traumaticno, da je vristao, kao mali, a sinovi su isto dozivljavali, i isto reagovali... "Najstrasnije je, kada joj vidis oci, koje nisu nalik ljudskim, vec su ispunjene nekom crninom"... Da bi izbegao krvnu osvetu, ustanik je prihvatio prezime, zene koju je ubio, i danas se tako prezivaju svi njegovi potomci, pa i moj kolega. Jos mi je rekao, da nikada nije sisao do cesme, i da niko nikada, iz njegove porodice, nije pio vodu sa te cesme, koja se inace nalazi u velikoj blizini samog centra grada. Zgrozen pricom, koju sam cuo, pitao sam, da li je sve to moguce? Moj kolega se samo nasmejao i rekao "Sve je zabelezeno u Arhivi grada Krusevca, to se ipak dogodilo", a da ih duh zene, proganja, vec par stoleca!!! Brzo sam zavrsio sa poslom i pozvao vozaca, da pripremi kola za put do Beograda. Ipak, posle ovoga, nikada se nisam video sa tim kolegom, niti sam odlazio u Krusevac. Ne znam za ostale, ali ja sam se tada prestravio od straha, a sa vozacem, nisam ni rec progovorio, sve dok nismo stigli. Pssst

    • 27. septembar 2014 | 16:11

      Miljojko

      @Pssssst

      El bas tako? A koje je to prezime privatio?

    • 27. septembar 2014 | 16:14

      Tomce

      @Pssssst

      Cuo sam ovu pricu. A ta cesma se nalazi pored prekoputa one zute zgrade, kod stanice. Ljudi i danas piju vodu sa te cesme.

  • Niko

    27. septembar 2014 | 02:22

    E,ovako, tokon studija ziveo sam u Bg-u u stanu u kojem je ziveo neki deda sam, koji je umro i posle njegove smrti ja bio prvi stanar,3meseca sve vrh nikakvih problema,odem ja u prodavnicu vratim se vidim svetli mi telefon, pogledam ja nema nista, ni poziva ni poruke,ugasi se fon, odem ja do kupatila vratim se ,opet svetli, rekoh crkava polako.Sedam da ucim i posle 20min zvoni meni nenavijen alarm na telefonu,tad mi nista nije bilo sumnjivo.Odem za vikend kuci, zove u pola3 ujutru komsija da mi kaze da je poplava u stanu, prvim busom odem ja, ceo stan poplavljen, pukla cev u mojoj sobi,mada bila zima pa opet je moguce od hladnoce. Prodje i to, negde mart mesec, opet ja ucim izbaci sklopka u mojoj sobi, podignem ja, vracam se da sednem u trenutku kako sednem meni se ugasi svetlo kao da me neko zeza,i tako jedno 5,6puta ali bas u trenutku kad sednem izbaci sklopka vec pocela neka jeza da me hvata i konacno na kraju ispit u Junu,tacnije 28.juna spremam ispit,2sata ujutru smorio se i vidim jedan deo ormana koji nikada nisam otvarao posto je nabijen krevet u taj deo.Pomerim ja krevet i otvorim,kad ono dedine stvari,neki koferi,posteljina njegova,i 2 crvene kutije. Otvaram prvu kutiju, dedine slike crno bele sve od detinjstva pa do svoje dece,zatvaram tu,otvaram drugu,na vrhu 3 papira, pogledam njegove umrlice,i u tom trenutku ogromna jeza osetih necije prisustvo,ali nikog nema,sam i dalhe u sobi,rekoh sebi batali ovo vracaj stvari na mesto,vracam one kutije, vracam krevet, i rekoh da se vratim na knjigu,sedam na stolicu, stavljam ruke na stolu, i posto sam bio u majici,slucajno pogledam levu ruku, i ima sta da vidim,5ogrebotina od vrha ramena do lakta kao da me je neko ogrebao,samarao sam se posle toga, umivao, ono i dalje stoji,zaledio sam se. To vece sam spavao sa upaljenim svetlom, otisao na ispit,polozio i otkazao stan posle toga,i dalje se trudim da neverujem u te stvari.

  • Wiktorija

    27. septembar 2014 | 02:14

    Evo i mog dozivljaja ...Januar zima 2002 godina, sneg i vetar ne jak ali hladan puse , vracam se poslednjim vozom koji iz Zdrenjanina krece u 23h 35 min...za Pancevo tada sam radila u jednoj kafani u Lukicevu posto sam iz susednog sela putovala sam svaki dan tako te noci nista drugacije nego predhodnih veceri ulazim u voz krecem putem panceva silazim kroz par stanica u svoje selo da ne opisujem detalje nebih vam mogla docarati sta sam dozivela ja sa svojih tada 26godina!!! Silazim iz voza na stanici zive duse osim skretnicara koji podize ranpu krecem stazom puta kuci velika tada zadruga sa leve strane zeleznicka je na kraju sela a ja zivim skoro pa na pocetku ili ti na drugom kraju staza je mracna osvetljenje je slabo topole su u redu s' obe strane citavom stazom do centra posto je sneg nanosio mi vetar u lice i oci odlucih da podjem asvaltom ili ti putem gde prolaze auta cudno je vetar nosio zvuk neki iz daljine poput maceceg mjauka kako sam se tada uplasila pruzila sam korak sve brze i brze zadruga je jednom duzinom s leve strane i onda nastaje u nizu staro i novo groblje sve je to do ulaska u selo meni sa leve strane mozda od puta 5metara ubrzala sam korak i zvuk je bio sve jaci i jasniji odprilike prosla sam tog pola puta cujem jasan plac bebee koja dopire iz groblja pretrnula sam tad kad sam ostala ziva nesumljam da cu od srcke riknuti ...znaci plac jasan moj pogled u levo prema groblju jasno vidim u belom zamotana beba nevidi joj se od snega lice ali u mom zapazanju jasno sam imala prestavu sta vidim plac je postao jako glasan kao da je tu do mene uz mene nemogu vam objasniti recima raj trenutak i to dalje sta se sve odvilo znaci srce pocelo da lupa strah me paralizovo noge su mi same zakopale se u snegu svom snagom adrenalina pocinjem da trcim prema selu cini mi se da kako vetar nosi taj plac to me prati kao da mi je na ledjima iza sneg mi u lice pada u oci nisam neki zagrizeni vernik koji ide svake nedelje u crkvu ali sam pocela se molit i dozivati u pomoc sve svetce za koje sam cula u pomoc trcim trcim ulazimu selo kuce su sa obadve strane nigde nikoga znaci trcim glavom bez obzira samo da mi je kuci svojoj da stignem...cinilo mi se pratio me taj zvuk decijeg placa iposle sve tise i nejasnije pretvarao se u mjauk promukli ulazim u svoju ulicu jos par kuca i moja je na red vristim znam Mama mamama znam majka me je cekala svako vece nebi zaspala dok me nedoceka pali se svetlo ulicno na kuci majka moja cula me kako vristim istrcava iz kuce a ja njoj u zagrljaj ja sam se tresla kao prut pricala sam nepovezano od straha bila sam sva mokra sto od snega i od trcanja samo me je uvela u kucu i govorilacsmiri se smiri se pa ispricaj tako kad sam se smirila i pocela da joj pricam skuvala mi caj rekla da pricu prekinem pa sutra kad se odmorim ispricam i ako sam bila u soku htela sam joj ispricati rekla je haj sad si kuci sve je uredu legla je tu noc samnom i zaspala sam ujutru kad je svanulo probudila me skuvala nam kafu i rekla aj sad ispricaj sta si videla sta je bilo sta se desilo ja sam joj ispricala polako sve i da u selu je kaze mama zivela zena od 42g u telu bebe starila je ali nije rasla njeni su je roditelji krili od komsija i sela prica se sramota ih je bilo podsmeha i ruganja od seljaka tako da za tu bebu malo ko je znao ali je eto ona umrla prirodnom smrcu i morali su popa i sahranu napravit juce je bila sahranjena i to je u selu kao svaka vest se prosirilo i svako je saznao a mali broj ljudi je znao za tu tajnu porodice cije je bilo to dete znaci ziva istina krv da se sledi kad sam to sve saznala prestala sam nocu da putujem i da radim i posle toliko godina i sad kad se zamislim i razmisljam o tome i dok ovo pisem jos mogu da cujem taj specifican fijuk vetra taj promukli mjauk macke koji se priblizavanjem tom mestu prelazi petvara ustvari u plac bebe samo se najezim i stresem i svatim ustvari sta sam ja prozivela i dozivela kazem vam verovali ili ne to je tako bilo i ko nedozivi ni nemoze zamislit sta je neka visa sila strasno ali postoji svasta sigurno tvrdim dozivela ja !!!.

    • 27. septembar 2014 | 12:07

      Da li

      @Wiktorija

      Misliš da je neko čitao ovo tvoje?!?

    • 27. septembar 2014 | 12:17

      Eagle

      @Wiktorija

      Uhh.... Bar da si jednom zavrsila rečenicu,nego sve u istom dahu .

    • 27. septembar 2014 | 12:30

      Lelemood

      @Wiktorija

      Lutko, daj stavi neku tacku na kraj recenice, ovo je mucno za citanje.

  • rt

    27. septembar 2014 | 01:21

    Dok sam bio student,iznajmio sam sam stan od decka kome je majka umrla i koja je zivela u tom stanu do smrti.Stan je bio pun njenih stvari,izmedju ostalog i video kaseta sa njenog vencanja.Jedan dan sam zajedno sa cimerom gledao taj snimak i kada je se ona pojavila na snimku,mi smo poceli da se smejemo i sprdamo kako je ruzna i kakvu odvratnu frizuru ima.U tom momentu je trosed na kome smo sedeli odskocio,metar u visinu i metar u napred,prema televizoru...Dan danas mi nije,lako kad se setim toga..

  • istina

    27. septembar 2014 | 01:17

    Prijatelj mi je pričao kako su on i njegova supruga vozili iz Padeja kući prema Sanadu i na stopu u Ostojićevu za Čoku je stopirao neki mladić... Oni ga pokupili(bila je jaka zima) on je seo u kola i počeli su priču ali moj prijatelj nikako nije mogao da mu vidi lik na retrovizoru a ni njegova žena ga nije videla... Pošto su oni išli do Sanada a on do Novog Kneževca oni bi ga morali ostaviti u Sanadu, ali nisu, produžili su za Kneževac sledeće mesto posle Sanada on ih je naveo do njegove kuće i tamo je izašao... Sutradan je taj moj kolega pošto je radio u Kneževcu pitao kolegu sa posla da li zna ko živi na tom mestu on je rekao da tamo niko ne živi već 10-ak godina. Otišli su tamo i videli neurednu kuću ali tragova u snegu nije bilo... ŽIVA ISTINA ! ! !

  • Vesna

    27. septembar 2014 | 01:10

    Bilo je to davne 83.Ja klinka od 15 godina. Okupio se narod da se pozdravi sa mojim pokojnim dedom.Dedu baš i nisam volela.Nasred sobe na dve hoklice sanduk otkriven, preko puta mene sedi strina i smeje se nekom starcu što je došao da se pozdravi i nabraja silne pokojnike.Meni je to toliko bilo smešno da puknem, i u jednom trenutku izlećem iz sobe i na sav glas u smeh. Prošla sahrana, ja u sred noći u drugom mestu čujem zavijanje vukova kao da su ispod prozora a 8. sprat.To se ponavljalo svaku noć,još sam išla i palila svetla po stanu,ne sećajući se.Odemo na godišnji kod rođaka u drugo mesto.Daju meni da spavam sama, isto, ispod prozora zavijaju. Uplašena spavam sa tetkom, isto, ja čujem, ona ne.Dođemo mi kući, isto. Sanjam, dedina sahrana, taman da spuste sanduk u raku, kad on, onako krupan u crnom plaštu, kao iz filmova o Drakuli, prebacio ruku, taman da me poklopi onim plaštom,strgnem njegovu ruku i bež! Kažem ocu i majci, naravno za njih su to bile gluposti i moja uobrazilja. Nisam više mogla to da podnesem, ustanem usred noći, odem do špajza, uzmem beli luk, iglu i konac.Nanižem ogrlicu od belog luka,stavim oko vrata i zaspim. Konačno me je ostavio na miru!Nemam naučno objašnjenje, ali upalilo je i nikada više me nije uznemiravao, da kucnem!

  • Antiglobalistkinja

    27. septembar 2014 | 01:06

    Ohh hvala redakcijo za objavu mog iskustva na Valdanosu ..

  • Cas verujem cas ne verujem

    27. septembar 2014 | 00:54

    Prica o coveku stoperu je totalna glupost i verujem da svako ima bar nekog "tecu" koji ju je doziveo... ja sam je licno cula bar 5 puta iz vise razlicitih krajeva...to je samo pokusaj zastrasivanja dece :-)...a ostale su simpaticne. Dajte jos,dajte jos.

  • Banat

    27. septembar 2014 | 00:37

    Meni se isto dogodilo godinu dana posle smrti moje majke...Ležao sam na krevetu sa devojkom koja je spavala pored mene,i posto nisam mogao da zaspim,odjednom se prozor od sobe totalno zamračio od mesečine i neka velika ptica je uletela u stan kroz zatvoren prozor..Znao sam da je to moja pokojna majka,a ne znam ni ja kako..Odjednom me je uhvatila ta ptica za ruku i ja sam se paralizao,hteo sam da viknem devojku da me probudi,pokusavao ali glasa nisam mogao ispustiti..Samo sam gledao u plafon unezveren od straha..Svim silama sam pokusavao da izgovorim devojkino ime i taman kad me je ta ogromna ptica pustila,tiho sam doviknuo devojku kojoj sam govorio da me šamara i postepeno mi se vracao glas i popustala paraliza..Takav strah u životu nisam osetio..Nikad mi se to više nike desilo niti sam pre i posle toga ikad imao nocne more..Ali ipak sam znao da mi je to majka i kao da je bila ljuta na mene jer sam se često svadjao sa tom devojkom..Godinu i po dana posle toga sam imao često neobjašnjiv strah,oblivanke hladnog znoja i lupanje srca praćeno čestom malaksalošću..Svi lekarski nalazi su mi bili dobri..Raskinuo sam sa tom devojkom i posle 6 meseci me je sve postepeno prošlo..Inače sam veliki vernik..

    • 27. septembar 2014 | 12:55

      Maxima

      @Banat

      Verovatno si imao paralizu sna. Kakve veze ima ta jeziva prica sa tvojom majkom i za sta je kriva ta devojka?

  • Milan

    27. septembar 2014 | 00:30

    Hahaha koliko obozavam ovakve price...moracu da pocnem da citam neke horor price :)

  • SLAYER

    27. septembar 2014 | 00:27

    Ja pomislio da je onaj lik bio u vezi sa mrtvom devojkom kad sam poceo da citam...

  • Vv

    27. septembar 2014 | 00:24

    Stvarno bih voleo da imam bliski susret sa "duhom" i da popričam sa njim kao i vi LUDACI! Sve to treba u Lazu...

    • 27. septembar 2014 | 01:10

      Kaurin

      @Vv

      Nemas pojma sta zelis..prekrsti se i pomoli da ti se to nikad ne desi.

    • 27. septembar 2014 | 01:17

      Vesna

      @Vv

      Veruj, bolje da nemaš bliski susret sa duhom ili kako god da ga nazovem!!!

    • 27. septembar 2014 | 08:20

      Vlasta

      @Vv

      Vecina ljudi je imala slicna iskustva ali vecina cuti o tome zbog takvih kao ti.Ja sam licno 1999 videla leteci tanjir iznad Sarajeva i nisam mogla ni da se pomerim niti glasa da pustim dok nije nestao.Da li ga je jos neko video ne znam.Nisam tada mogla da pitam nikoga .I ko bi mi verovao?

    • 27. septembar 2014 | 09:04

      Dragan

      @Vv

      Sine,sigurno to ne bi voleo..Veruj mi na reč.

  • Mile

    27. septembar 2014 | 00:21

    BRAVO ZA REDAKCIJU... DAJTE JOS OVOGA !!!

  • Vv

    27. septembar 2014 | 00:13

    Sve jedna do iste priče samo u novom ruhu. Ljudi ko veruje u ove gluposti?! Mada ko veruje verovatno ih i vidi i plaši ih se, ja kad bih imao takvo iskustvo (u šta sumnjam) bio bih potpuno pribran, jer be može mrtav čovek da ti naudi, nego živ!

    • 27. septembar 2014 | 04:08

      Zoe

      @Vv

      Da li verujes u ono sto si napisao ili tesis samog sebe da se to tebi nece dogoditi ...

    • 27. septembar 2014 | 08:36

      tromblon

      @Vv

      verovao ili ne, takodje sam [rozivao sve price te glupim i podsmevao se likovima kada pricaju,takve price, dok niam doziveo ovog leta sa nekog devojkom slicnu pricu,lezali smo kod nje u sobi dremali,doziveo sam takav strah da nisam mogao vise da lezim na tom mestu rekao sam da idem da prosetam,napolje jel mi niije nesto dobro..ne bih mnogo otvarao pricu, jel zle sile,ili neka losa energija postoji, ili nesto sto necu znati da objasnim..jednostavno neke stvari ne mogu se objasniti dok ne dozivis..tek tada shvatis da postoji nesto ,sto se ne moze opisati.. jezivo..nisam zeleo da ispricam pricu do kraja,jelje bolje da ljudi zive neki mir,bez ztraha,ali nije sala sa nekim ljudima imati posla..imaju nesto u sebi ili oko sebe..i bolje kada se tako nesto ne dozivljava.. a bio sam ubedjen da su to gluposti,cak i sada nekada posumnjam u to vece ko zna sta ,sam ja tu isparanoisao,ali nesto s e desavalo..bez obzira sto sam bio sujeveran i ubedjen da ljudi prsotine pricaju takve gluparije.. tako red da radi,jel su besposlicari, i zele paznju kroz strah.. nije sala.. cuvaj te se.,sa kim petljate..

  • Mile

    27. septembar 2014 | 00:08

    BRAVO za redakciju !!! Dajte jos ovoga... :)

  • Taki

    27. septembar 2014 | 00:04

    Sav se tresem

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA