MISTERIJA SRPSKOG BLAGA: Gde se nalaze neprocenjive crkvene relikvije i ko ih kupuje? (FOTO)

Nakon vesti o tome da je iz crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Sirogojnu ukradena ikona "Sveta tri jerarha" iz 18. veka zografa Aleksija Lazovića, čija je vrednost, prema prvim napisima, "praktično neprocenjiva", istraživali smo koliko u Srbiji ima neprocenjivih crkvenih relikvija, gde ih i za koliko novca kradljivci prodaju i kolike ih kazne nakon krađe čekaju.

Preporučujemo

Svi sagovornici Telegrafa na ovu temu, bilo da su u pitanju istoričari umetnosti, kustosi ili advokati, slažu se u jednom - da nema te robe koja se na tržištu ne može proceniti.

- Ikona "Sveta tri jerarha" s kraja 18. veka zografa Aleksija Lazovića daleko od toga da je neprocenjiva - počinje priču za Telegraf istoričar umetnosti Nikola Kusovac dodajući da bi ova relikvija na tržištu koštala najviše 1.000 evra.

- Na svetskom i evropskom tržištu veoma slabo prolaze ikone. Čak se i ruske slabo naplaćuju. Kradaljivci koji su, prema rečima sveštenika, uoči male Gospojine ušli u crkvu i skinuli ikonu sa zida u trenutku kad ih niko nije gledao, od nje neće imati nikakve koristi, te me ne bi čudilo ako je uskoro pronađu u nekom kontejneru - kaže Kusovac ističući da su lopovi svakako navukli na sebe veliku odgovornost, jer je ovde reč o krađi kulturnog dobra.

Kusovac napominje i da bi među takozvane neprocenjive srpske crkvene relikvije mogle da se ubroje pre svega one od kulturnog značaja, kojima, ma kako to kome zvučalo, naposletku ipak može da se odredi i materijalna cena.

- Među takvim relikvijama bi svakako trebalo da se nađu ikona male mozaičke "Bogorodice" iz 11. veka koja je prema legendi stajala na grudima Svetog Simeona u trenutku kad je ispustio dušu, a čuva se u Hilandaru, kao i čitav red ikona u Hilandaru iz perioda kralja Milutina - kaže Kusovac.

On dodaje da je pre 20-30 godina u katalogu čuvene aukcijske kuće "Sotbi" zapazio dela ikonopisca Longina za koja sa sigurnošću može da kaže da su bila ukradena i to iz neke od crkava s Kosova.

- Naravno da ni drugi stručnjaci ni ja nismo mogli da dokažemo, ali koliko se sećam, dela su koštala između 10.000 i 15.000 funti - otkriva Kusovac napominjući da sve što je kradeno naposletku bude vraćeno, kao i da su sulude one priče prema kojima pljačke vrednih relikvija naručuju strani bogati kolekcionari.

- Dajte, takve teorije zavere su ravne filmskom scenariju! Baš kao i priče prema kojima takvi kolekcionari nakon naručene krađe kriju relikvije u svojim sefovima "samo za svoje oči". Ko je god bogat, on će kupiti relikviju koju god poželi - kategoričan je naš sagovornik.

S njim se slaže i istoričar religije Živica Tucić koji napominje da je kategorija procenjivosti relativna, ali da u nju svakako ne spadaju ikone izrađene u 18. veku, kakva je "Tri jerarha". 

- Možda bi u tu grupu mogle eventualno da uđu neke čudotvorne ikone ili one koje su prošle specifičnu istorijsku odiseju - kaže Tutić poentirajući da se ovde radi pre svega o neprocenjivom kulturnom dobru, od posebnog značaja isključivo za srpski narod.

Među ono što bi se moglo nazvati neprocenjivim relikvijama te vrste svakako bi mogle da uđu i mošti kneza Lazara, koje se nalaze u Ravanici, freske u Studenici i Dečanima, kao i Miroslavljevo jevanđelje i freske "Plavi anđeo" (Ariljska crkva Svetog Ahilija)  i "Beli anđeo" (manastir Mileševa).

O njihovim cenama je, međutim, nezahvalno pričati. Pre svega zato što su zidne freske nepokretna dobra koja se baš iz tog razloga i ne procenjuju. 

- Sve ove relikvije imaju neprocenjivu vrednost za Srbe. Za Evropljane nemaju. Poređenja radi, ko bi od nas bio spreman da izdvoji neku astronomsku cifru kako bi kupio Romanovo jevanđelje iz 14. veka? Možda bi Miroslavljevo jevanđelje moglo na aukciji da dostigne vrednost od milion evra, ali nijedan Srbin ne bi dozvolio da takva relikvija izađe iz zemlje. S druge strane, ove relikvije ne možemo porediti s onima poput egipatskog papirusa ili artefaktima iz 1. veka nove ere. Kad govorimo o našim crkvenim relikvijama, onda datumi porekla dosežu do srednjeg veka. Ne ranije - objašnjava Tucić dodajući da ima mnogo "lažnjaka" među relikvijama.

- Najbolja potvrda ove priče vam je postojanje pet glava svetog Pantelejmona. Pa, ajte molim vas, šta to znači? Da je sveti Pantelejmon imao pet glava? Ne mogu tačno da se setim koliko ono ima ruku svetog Jovana... Ali, verujte mi da zvuči prilično apsurdno! Iskreno govoreći, nismo sigurni ni u autentičnost mnogih predmeta koji su navodno pripadali Nemanjićima - priznaje Tucić.

Da među relikvijama, i to naročito crkvenim, ima mnogo kopija potvrđuje nam i advokat Sava Anđelković.

- Posle Drugog svetskog rata pojavilo se pregršt kopija koje su prosto rečeno štancovane - priča Anđelković odbijajući da okvirno priča o tome kolike kazne čekaju one koji su ukrali ikonu "Sveta tri jerarha" iz 18. veka zografa Aleksija Lazovića, jer ne raspolaže svim neophodnim činjenicama.

Na isti odgovor smo naišli i kod advokata Đorđa Mamule koji je dodao da se kazne razlikuju u zavisnosti od toga da li je crkva obijena tokom krađe ili je iskorišćena nepažnja sveštenika, kao i toga kolika je vrednost ukradene relikvije. U svakom slučaju, krađu ikone u crkvi dok traje obred, Mamula smatra ispoljavanjem velike drskosti.

(Katarina Vuković)