ZATVORSKA LETOVANJA: I srpski robijaši mogu da idu na godišnje odmore!

Rad osuđenika na izdržavanju kazne zatvora, propisan je zakonom kao jedan od programa za njihovu bolju resocijalizaciju, ali i sticanje radnih sposobnosti, navika i stručnih znanja. Pored niza prava u vezi sa radom, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija koji je počeo da se primenjuje od 1. septembra, predviđa i pravo na godišnji odmor, naknadu, pa čak i nagradu za postignute uspehe.

Preporučujemo

Rad osuđenika se međutim ne uražunava u radni staž, odnosno staž osiguranja. Zakon propisuje da rad osuđenog mora biti svrsishodan i da ne sme biti ponižavajući, kao i da postizanje ekonomske koristi ne sme štetiti ostvarivanju svrhe tog rada. Vrsta posla kojom će se baviti osuđenik tokom izdržavanja zatvorske kazne određuje se prema njegovim psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama, izraženim željama i mogućnostima samog zatvora, a to procenjuje stručni tim zatvora.

Osuđeni može da se uposli u zatvoru ili van njega, s tim što zatvoru pripada tržišni iznos naknade za rad osuđenog. Zakon predviđa mogućnost da se licu koje je prvi put osuđeno na kaznu do šest meseci zatvora omogući da rad obavlja na svom radnom mestu na kojem je radio pre osude. Osuđeni to može da zatraži molbom od direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a on da mu odobri ako za to postoje opravdani razlozi, a delo za koje je osuđen nije u vezi sa poslovima koje obavlja na radnom mestu.

Protiv odluke direktora Uprave, osuđeni ima pravo da uloži žalbu sudiji za izvršenje. Zakon je propisao da radno vreme osuđenika može trajati do 40 časova nedeljno, a izuzetno i duže. Izvan tog radnog vremena osuđeni može da se uposli još najviše dva sata dnevno na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u zatvoru.

Osuđeni ima pravo na naknadu za rad koja se isplaćuje jednom mesečno. Ta naknada može, shodno Zakonu, da iznosti najmanje 20 odsto od najniže cene rada u Srbiji, s tim što se za duži rad od punog radnog vremena uvećava za 50 odsto, a utvrđuje je direktor Uprave. Na tu naknadu ne plaćaju se porezi i doprinosi.

Kada su u pitanju novčane nagrade za uspehe u radu o njima odlučuje upravnik zatvora, a najviši iznos nagrade utvrđuje direktor Uprave. Zakon predviđa da osuđenik može slobodno da raspolaže zarađenom sumom, kao i da određeni procenat naknade i nagrade stavi na štednju. Osim zaštite na radu koju predviđaju propisi, osuđeni ima pravo na odmore u skladu sa Zakonom o radu.

Pored dnevnog, nedeljnog odmora, osuđenik ima pravo na godišnji odmor koji se koristi u posebnim prostorijama zatvora i tokom njega prima naknadu za rad kao da radi.

Zakon je predvideo da osuđena žena ima pravo na odstustvo sa rada zbog trudnoće, porođaja i materinstva shodno Zakonu o radu.

Kada je u pitanju intelektualna svojina, stvorena za vreme izdržavanja kazne zatvora, osuđenom pripadaju sva prava, shodno zkaonu koji uređuje prava na intelektualnu svojinu.

(Telegraf.rs / Tanjug)