Amerikanci bi voleli da ovih 28 stranica nikad ne ugledaju svetlost dana! (FOTO)

Na poslednjem nivou novog podzemnog bunkera ispod Kapitol hila nalazi se tajna i dobro obezbeđena soba u kojoj kongresni komitet za obaveštajne poslove drži strogo čuvane dokumente. Jedan od njih nosi naziv "Istraga, diskusija i svedočenja o izvesnom osetljivom pitanju nacionalne bezbednosti". Ima dvadeset i osam stranica.

Preporučujemo

2002. godine administracija ih je Džordža Buša izbacila iz kongresnog izveštaja o napadima 11. septembra, a predsednik je tada rekao da bi njihova publikacija naštetila obaveštajnim naporima Amerike pošto se u njima nalaze "izvori i metodi koje američke službe koriste što bi borbu protiv terorista učinilo težom". Lagao je, bezočno.

- U njima nema ničega što se tiče nacionalne bezbednosti. Stranice se bave odnosom Bušove administracije sa Saudijcima - kaže Valter Džouns, republikanski kongresmen iz Severne Karoline.

Stiven Linč, demokrata iz Masačusetsa, kaže da ovi dokumenti pružaju direktne dokaze u prilog tezi da su izvesne osobe i institucije Saudijske Arabije bile saučesnici u napadima al-Kaide na Njujork i Vašington pre 13 godina. Jedan drugi kongresmen napominje da je "izuzetno uznemirujuće" postojanje dokaza da su neki ljudi iz saudijske vlade bili umešani i da je "pravo pitanje da li su umešani ljudi iz kraljevske porodice ili oni ispod, kao i da li je to istraženo ili ne".

Džouns i Linč su, premda iz različitih partija (retkost i za Ameriku), zajedno tražili da se ovi dokumenti objave, ali su to isto tražili i Saudijci, koji smatraju da se neobjavljivanjem tim informacija blati njihova zemlja.

- Saudijska Arabija nema šta da krije. Možemo da odgovaramo na pitanja u javnosti, ali ne možemo da odgovaramo na prazne stranice - kaže princ Bandar bin Sultan koji je bio ambasador svoje zemlje u Vašingtonu tokom napada 11. septembra.

Napor da do objavljivanja stranica dođe stiže u istom trenutku u kome privatna tužba protiv saudijskih dobrotvornih organizacija, banaka i individua konačno posle deset godina napokon počinje da se kreće kroz američki pravni stistem. Ljudi koji su tužbu podigli, a koji su izgubili voljene u napadima, veruju da ovih dvadeset i osam stranica potvrđuju njihova uverenja.

Druga strana, ona koja se protivi njihovom objavljivanju (uzgred budi rečeno, Obama je dva puta obećao da će ih objaviti, ali to još nije uradio, tako da se može reći da dva predsednika učestvuju u zataškavanju), kaže da se radi o preliminarnim podacima koji naposletku nisu dokazani, i da bi njihovo objavljivanje narušilo odnose Bele kuće i Rijada, kako tada tako i sada.

Kako izgleda hipoteza iza tužbe američkih građana protiv Saudijaca?

Sve je počelo tokom Zalivskog rata 1991. godine koji je vodio Džordž Buš Stariji; prisustvo američke vojske na saudijskom tlu razbesnelo je vehabijski kler čiji blagoslov drži na vlasti kuću Sauda.

Godinu dana nakon ovog sukoba, grupa najistaknutijih verskih lidera ove zemlje izdala je Memorandum saveta koji je implicitno zapretio klerikalnim državnim udarom; kraljevska porodica, uzdrmana ovim, uslišila je veći deo njihovih zahteva i dala im još veću kontrolu nad saudijskim društvom. Jedan od uslišenih zahteva bilo je i stvaranje ministarstva islamskih poslova kome su dodeljene kancelarije u ambasadama i konzulatima širom zemaljske kugle.

- Dobro je poznato u obaveštajnim krugovima da je ovo ministarstvo funkcionisalo kao peta kolona za podršku muslimanskim ekstremistima - piše novinar Filip Šenon, citirajući Džona Lemana, bivšeg američkog sekretara za mornaricu i člana komisije koja se bavila 11. septembrom.

Priča koju pričaju tajnih 28 stranica počinje sa dolaskom dva mlada Saudijca, Navafa al-Hazmija i Kalida al-Midara u Los Anđeles, januara 2000. godine. Oni su bili prvi talas otmičara aviona. Nijedan nije pričao engleski pa je njihova misija - da nauče da pilotiraju Boingom - izgledala sumanuto, barem bez neke pomoći sa strane.

Dve nedelje kasnije, iznenada se pojavio dobrotvor, Saudijac Omar al-Bajumi (42) koji je radio za saudijski avio-servis "Dalah Avko". Iako je primao platu izgleda da nikada nije zapravo radio u ovoj firmi, za tih sedam godina koliko je u Americi živeo. Bio je u stalnom kontaktu sa saudijskom ambasadom u Vašingtonu i konzulatom u Los Anđelesu. Njegovi sunarodnici u Americi su verovali da je bio saudijski špijun, ali je vlada u Rijadu ovo negirala.

Do susreta Bajumija i dvojice budućih terorista došlo je na sledeći način. Bajumi se sa prijateljem odvezao iz San Dijega, gde je živeo, do Los Anđelesa, gde se u saudijskom konzulatu susreo sa zvaničnikom ministarstva islamskih poslova po imenu Fahad al-Tumairi, koga je video kao svog duhovnika (Tumairi je inače proteran 2002. godine zbog povezanosti sa teroristima).

Nakon toga, Bajumi se sa prijateljem odvezao do halal restorana u Kalver sitiju gde je slučajno čuo Hazmija i Midara kako govore arapski sa zalivskim akcentom te im je prišao i pozvao ih da dođu kod njega u San Dijego. Sredio im je stan u kompleksu u kome je i sam živeo, platio im je jednomesečnu kiriju i osiguranje i upoznao ih sa drugim pripadnicima arapske zajednice, te verovatno i sa imamom lokalne džamije Anvarom al-Avlakijem, koji će kasnije postati znameniti glasnogovornik al-Kaide na Arabljanskom poluostrvu.

Dvojica mladića su tada upoznala i Osamu Basnana, čija je žena primala dobrotvorne poklone od žene princa Bandara, princeze Haife (zvanično, 70.000 dolara koje je primila u periodu od tri godine trebalo je da plate njeno lečenje). Privatna tužba koju smo gore spomenuli tvrdi da je jedan deo tog novca završio u džepovima otmičara aviona. FBI nije ovo mogao da dokaže, a kongresna komisija nije pronašla veze sa kraljevskom porodicom.

- Mi tvrdimo da su dobrotvorne organizacije koje je uspostavila vlada kraljevine (S. Arabije) za propagiranje vehabijske ideologije širom sveta bile primarni izvor finansiranja i logističke podrške al-Kaidi više od decenije pre 11. septembra. Ne slučajno, ovim dobrotvornim organizacijama upravlja ministarstvo islamskih poslova koje je od svog formiranja preuzelo glavnu odgovornost u kraljevini za širenje vehabijskog islama - kaže Šon Karter, jedan od vodećih advokata građana koji su tužbu podneli.

Međutim, nisu ovih dvadeset i osam stranica jedine stvari koje se tiču 11. septembra koje se još uvek drže pod lokotom. Razgovori sa Džordžom Bušom, Dikom Čejnijem i Bilom Klintonom takođe nisu objavljeni. A verovatno nema osobe na svetu koja ne bi volela da čuje u kakvoj su to vezi bivši američki predsednik i porodica Osame bin Ladena.

(V. V. / Izvor: NewYorker.com)