ZAVRŠEN REFERENDUM U ŠKOTSKOJ: Najnovija anketa: 54% protiv, 46% za nezavisnost! (VIDEO)

Ovo je istorijski dan za Ujedinjeno Kraljevstvo, kada ćemo konačno saznati da li su se građani Škotske opredelili za otcepljenje od Velike Britanije i krenuli da grade samostalnu budućnost.

Preporučujemo

Kako prenosi BBC, izlaznost je bila prilično velika širom zemlje, a na nekim biralištima su se tokom dana napravili redovi građana koji su čekali da glasaju.

Prvi nezvanični rezultati trebalo bi da budu poznati između 2.30 i 3 sata ujutru. Konačni rezultati biće objavljeni posle 7.30 sati po našem vremenu, a očekuje se i da će britanski premijer Dejvid Kameron dati izjavu nakon njihovog objavljivanja, bez obzira na rezultat.

Nakon glasanja agencija YouGov koja se bavi i ispitivanjem javnog mnjenja, sprovela je telefonsku anketu u kojoj je učestvovalo 1.828 ljudi, piše Gardijan. Nakon što su upitani kako su glasali na referendumu, 54 odsto njih odgovorilo je sa ne, dok je za nezavisnost glasalo 46 odsto anketiranih.

U toku večeri pojavili su se i rezultati ankete na CNN-u. Međutim, izgleda da su se anketari malo zabrojali obračunavajući ukupan broj glasova na 110 odsto. Prema toj anketi, za nezavisnost glasalo je 58, a protiv 52 odsto ljudi.

U Glazgovu su se okupile pristalice za nezavisnost Škotske. Kako prenosi britanski Telegraf, u centru grada okupilo se više hiljada Škota koji mašu zastavama i uzvikuju: Škotska, Škotska! Sve izgleda kao da proslavljaju nezavisnost.

Dugoočekivani referendum odlučivaće o izlasku iz 307-godišnje unije. Svi pomno i sa pažnjom prate glasanje, kao i kladionice koje bi u slučaju pobede nacionalista, morale da isplate milionsku svotu kladioničarima.

Da počnemo redom. Škotska se nalazi se na samom severu najvećeg evropskog ostrva, i sa tri strane je okružena Atlantskim okeanom. U svom sastavu ima i 790 manjih ostrva. Zauzima teritoriju od 78.000 kvadratnih kilometara, na kojoj živi 5,3 miliona ljudi.

Prestonica je Edinburg, dok je najveći grad Glazgov. Prvi je jedan od najvećih finansijskih centara Starog kontinenta, dok je potonji nekada bio vodeći svetski industrijski centar, a i danas je svakako moćan.

Kraljevina Škotska osnovana je u devetom veku kao Kraljevina Pikta, ali je vremenom postala poznata kao Alba ili Škotska. Kasni srednji vek obeležila je neprestana borba protiv Engleza koji su želeli da je pokore, ali je ova uspela da održi samostalnost.

Dinastija Stjuarda koja je došla potom ušla je brak sa novom engleskom dinastijom Tjudora, čime je utrt put za personalnu uniju. Kada je engleska kraljica Elizabeta I umrla bez potomstva, Džejms VI, kralj Škota, nasledio je 1603. godine engleski i irski tron.

Ipak, do ujedinjenja još uvek nije došlo. Sve dok parlamenti Engleske i Škotske nisu, svako za sebe, doneli Zakone o Uniji kojim su se ove dve države ujedinile i tako formirale Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije. Zakoni su stupili na snagu 1. maja 1707. godine, a značili su ujedinjenje dva odvojena parlamenta u jedan, i formiranje jedinstvene vlade.

Ujedinjene sa Engleskom je značilo da Škotska, osim na papiru, prestaje da postoji. Ipak, zadržali su neke svoje tradicionalne institucije koje su uspele da do dana današnjeg održe plamen škotskog identiteta.

Postavlja se pitanje zbog čega Škotska želi da se otcepi?

Pre svega, zbog različitog načina na koji se gleda na to kako država treba da izgleda. Regionalna vlada u Edinburgu veruje da u njihovom delu Severnog mora postoji dovoljno zaliha nafte da od svoje zemlje, ako se izbori za samostalnost, naprave novu Norvešku. Škoti žele državu blagostanja nordijskog tipa, a neće je moći stvoriti ako ostanu u sastavu Velike Britanije.

Škoti žele da sami odlučuju o pitanjima koja se tiču Škotske, i da sami odlučuju o tome kako Škotska treba da izgleda. Ipak, ako se otcepi, povešće se nekoliko spornih pitanja. Prvo se tiče članstva u Evropskoj Uniji, da li će automatski naslediti članstvo ili će morati da čeka na prijem u članstvo.

Još jedna važna tačka spora jeste valuta koju će koristiti Škoti. Aleks Salmond, škotski prvi ministar i lider Škotske nacionalne partije (ŠNP), izjavio je da će to nastaviti da bude britanska funta te da će postojati monetarna unija sa dojučerašnjim sunarodnicima. Ovo je osporeno od strane vlade u Londonu i institucija Velike Britanije.

Nafta u Severnom moru je ipak daleko najvažnije pitanje. Koliko je ima, da li je ima dovoljno, kome pripada, može li Škotska od toga da živi onako kako se nada, i tako dalje, pitanja su na koja ćete dobiti oprečne odgovore u zavisnosti od onoga koga pitate i ko odgovara. Ko je u pravu, videćemo za nekoliko godina. Prema zvaničnim procenama, škotske zalihe “crnog zlata” najviše su u EU.

Ukoliko dođe do nezavisnosti Škotske, proći će još godinu i po dok ne budu i zvanično proglasili nezavisnost, što je zakazano za 24. mart 2016. godine. Ako se odvoje, 5. maja 2016. godine biće održani prvi parlamentarni izbori u nezavisnoj Škotskoj. Svi Škoti koji su građani Velike Britanije automatski će postati građani nezavisne Škotske, bez obzira gde žive. Drugi Britanci koji žive u Škotskoj takođe će biti državljani nove zemlje.

ŠNP želi da nezavisna Škotska ostane u personalnoj uniji sa ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva: drugim rečima, da Škotska bude kraljevina a da monarh bude Elizabeta II (odnosno njeni naslednici na tronu).

Jedan od najzaslužnijih za održavanje referenduma je svakako Aleks Salmond, premijer Škotske. Zbog njega drhti Vestminster, njegovo ime je na svačijim usnama na Ostrvu i preti da uništi ono što je engleska vladajuća klasa tako predano gradila u poslednja tri veka.

Bio je jedan od retkih lidera u Velikoj Britaniji koji se protivio bombardovanju Srbije 1999. godine, jer nije bila odobrena od strane Ujedinjenih nacija, i nazvao je ovu Blerovu vojnu intervenciju “neoprostivom glupošću”.

- Ovo je naša životna šansa i moramo je zgrabiti sa obe ruke. Budućnost Škotske mora da bude u rukama Škotske - poručio je Salmond pristalicama uoči referenduma o otcepljenju od Velike Britanije.

(Telegraf.rs)