Znala sam, jer sam poznavala coveka koji je bio na brodu i uspeo da se spase, tako sto je skocio sa palube. Plivao je i plivao, iscrpljen, jedva se spasao, doplivavsi nekako u soku, do Ratnog ostrva. Satima je lezo tu, iscrpljen, u soku. Bio je sjajan plivac, clan veslackog kluba. Ali da nije bio na palubi, a malo ih je bilo na njoj, i da nije smesta reagovao brzo plivajuci sto dalje od broda, povukao bi i njega za sobom. To se ne zaboravlja, a ni cutanje u medijima, uopste u javnosti. Poginule su njegove komsije, dva drugara. Njihovi su bili ocajni zbog sturih informacija koje su dobili. Nije se znao broj zrtava, iako se znalo da je brod bio krcat, sticao se utisak da je broj poginulih mnogo manji, cak neznatan, kad nema vesti o dogadjaju. Ali narod je znao istinu, barem Beogradjani i Zemunci koji su bili na brodu. Cak ni oni nisu pricali glasno, osecajuci revolt i pritisak zbog cutanja, kao da po drugi put gube svoje komsije, prijatelje, rodjake, drugare.
Imam 30 god i cuo sam za ovu nesrecu vise puta, sto na tv sto u novinama. Ako je i zataskavano, nisu to dobro uradili :) U svakom slucaju poenta je da na brodu promenjen pogonski motor, malo pre nesrece, stavljen jaci, a samim tim i tezi, sto je poremetilo meta centar ili tako reci ravnotezu broda. Sa takvim nestabilnim i putnicima prepunjenim brodom, ovako nesto je bilo neminovno. Kapetan je osudjen, iako su tu mnogi bili krivi..
Naravno da si čuo kada je Tito umro pre 34 godine. Kada sam počekom šezdesetih više puta putovao iz Pančeva za Beograd sa brodom Senta (kome su dodata dva plovka zbog stabilnosti da se ne prevrne) nisam znao da je to Niš koji se prevrnuo i potonuo i podavio tolike ljude. Kao što ne bih znao (da nisam išao u Vršac) da je 1968 godine očekivana invazija varšavskog ugovora pa su sve tenkovske i artiljerijske jedinice bile rasporedjene po Banatu i Bačkoj te da su pored puta Pančevo Vršac bila formirana tri fronta odbrane. Najimpresivnija slika koju sam ikada video je niz topova i tenkova koji nestaje na horizontu ukopani na svakih 100-200 metara. Istoriju koju pišu "pobednici" uvek se dopunjava tek posle njihove smrti.
Ko je semo da pisne u vreme copavog odmah goli otok pa kad se otvore dosijeji ozne mnogi ce u Srbiji biti uhapseni strašan zločin je copavi napravio nad srpskim narodom
Sladja
Znala sam, jer sam poznavala coveka koji je bio na brodu i uspeo da se spase, tako sto je skocio sa palube. Plivao je i plivao, iscrpljen, jedva se spasao, doplivavsi nekako u soku, do Ratnog ostrva. Satima je lezo tu, iscrpljen, u soku. Bio je sjajan plivac, clan veslackog kluba. Ali da nije bio na palubi, a malo ih je bilo na njoj, i da nije smesta reagovao brzo plivajuci sto dalje od broda, povukao bi i njega za sobom. To se ne zaboravlja, a ni cutanje u medijima, uopste u javnosti. Poginule su njegove komsije, dva drugara. Njihovi su bili ocajni zbog sturih informacija koje su dobili. Nije se znao broj zrtava, iako se znalo da je brod bio krcat, sticao se utisak da je broj poginulih mnogo manji, cak neznatan, kad nema vesti o dogadjaju. Ali narod je znao istinu, barem Beogradjani i Zemunci koji su bili na brodu. Cak ni oni nisu pricali glasno, osecajuci revolt i pritisak zbog cutanja, kao da po drugi put gube svoje komsije, prijatelje, rodjake, drugare.
Podelite komentar
FM
Imam 30 god i cuo sam za ovu nesrecu vise puta, sto na tv sto u novinama. Ako je i zataskavano, nisu to dobro uradili :) U svakom slucaju poenta je da na brodu promenjen pogonski motor, malo pre nesrece, stavljen jaci, a samim tim i tezi, sto je poremetilo meta centar ili tako reci ravnotezu broda. Sa takvim nestabilnim i putnicima prepunjenim brodom, ovako nesto je bilo neminovno. Kapetan je osudjen, iako su tu mnogi bili krivi..
Podelite komentar
Bosko
@FM
Naravno da si čuo kada je Tito umro pre 34 godine. Kada sam počekom šezdesetih više puta putovao iz Pančeva za Beograd sa brodom Senta (kome su dodata dva plovka zbog stabilnosti da se ne prevrne) nisam znao da je to Niš koji se prevrnuo i potonuo i podavio tolike ljude. Kao što ne bih znao (da nisam išao u Vršac) da je 1968 godine očekivana invazija varšavskog ugovora pa su sve tenkovske i artiljerijske jedinice bile rasporedjene po Banatu i Bačkoj te da su pored puta Pančevo Vršac bila formirana tri fronta odbrane. Najimpresivnija slika koju sam ikada video je niz topova i tenkova koji nestaje na horizontu ukopani na svakih 100-200 metara. Istoriju koju pišu "pobednici" uvek se dopunjava tek posle njihove smrti.
Podelite komentar
Drina bez filtera
Ko je semo da pisne u vreme copavog odmah goli otok pa kad se otvore dosijeji ozne mnogi ce u Srbiji biti uhapseni strašan zločin je copavi napravio nad srpskim narodom
Podelite komentar