ZAŠTO JE PREĆUTKIVANA OVA TRAGEDIJA? Znate li koliko je ljudi stradalo u najvećoj rečnoj nesreći u Beogradu? (FOTO) (VIDEO)

Najveća tragedija srpskog rečnog brodarstva, potonuće putničkog broda "Niš" tek danas, nakon 62 godine, tačno u dan kada se pretrpani brod na liniji Beograd-Zemun prevrnuo na ušću Save u Dunav i odneo živote više od 120 putnika, obeležena je promocijom romana"Brodolom" Vlade Arsića u izdanju "Lagune"

Preporučujemo

Novinar Arsić (1963) koji je već napisao dva romana bazirana na strpljivim istraživanjima društvenih zala ("Lopatanje đavola" i "Izgubljene u magli"), ovoga puta se ozbiljno pozabavio tragedijom koje su ondašnje vlasti odlučile da zataškaju i to im je očigledno uspelo jer svako anketiran, čak i među onima koji su već bili tada rođeni priznali su da nikada nisu čuli o ovoj kastastrofi koja se može ubrojiti među najveće rečne tragedije svih vremena u svetu.

Večeras su na promociji, dok je prelepa lađa-restoran beogradskog Jahting kluba plovila po istoj putanji kao i nesrećni "Niš", o knjizi i o detaljima koji nisu našli mesto u Arsićevoj fikciji govorile njegove kolege sa RTV Studija B Petar Jončić i Veljko Pajević, a najzanimljivije je bilo slušati sećanja jednog od 28 preživelih, Mihaila Grbinića koji je u času nesreće imao samo 20 godina.

Autor i dugogodišnji saradnik brojnih listova i časopisa, koji je do sada zabeležio na stotine reportaža o ljudima i sudbinama, mudro je pretočio svoje novinarsko iskustvo u romanesknu formu, stvarajući dramatične i uzbudljive priče.

Tragični brodolom koji se desio deceniju pre Arsićevog rođenja zaintrigirao ga je kada se na groblju sreo sa nadgrobnim spomenicima na kojima je pisalo da su pokojnici stradali u brodolomu "NIša".

Usledili su susreti sa nekim od preživelih ili barem sa porodicama onih čiji su najbliži nestali u vodama Dunava, a to, kao i pretraživanje arhiva bili su tako intrigantni da je iskusni novinar-istraživač krenuo u potragu za zvaničnim infromacijama o udesu da bi otkrio kako je vešto ceo slučaj bio zataškan.

Pošto je to bilo doba kada se stvarao privid o zemlji srećnih ljudi nije mogla da se objavi na prvim stranama listova ili u radio vestima priča o tragediji za koju je bio kriv ljudski faktor.

Zato vlasti nisu pokrenule istragu, nikada nije utvrđeno kako je došlo do tog udesa, nije bilo vesti na naslovnim stranama novina, pa je tako celu tragediju koja je mnoge porodice zavila u crno prekrio mrak i tišina.

Jončić je odao priznanje autoru da je izuzetno uspešno isprepleo dve paralelne priče koje dele decenije - o žrtvama brodoloma i njihovim potomcima koji pokušavaju da saznaju istinu o tom događaju. On smatra da je Arsić postigao da vešto sklopi kocke mozaika sačinjenog od elementa stvarnosti i fikcije i da u okviru tragedije uklopi i njgenu ljubavnu priču sa elementima trilera.

Grkinić je veoma živopisno dočarao kako je neočekivano nad Beogradom zavladalo nevreme i snažan nalet vetra je pevrnuo brod na bok i kako je samo nekoliko najprisebnijih, koji su bili inace na palubi, a nisu se sklonili u potpalublje uspelo da skoči u reku i dokopa se obale.

(Telegraf.rs / Tanjug)