ZAŠTO JE PREĆUTKIVANA OVA TRAGEDIJA? Znate li koliko je ljudi stradalo u najvećoj rečnoj nesreći u Beogradu? (FOTO) (VIDEO)

  • 4

Najveća tragedija srpskog rečnog brodarstva, potonuće putničkog broda "Niš" tek danas, nakon 62 godine, tačno u dan kada se pretrpani brod na liniji Beograd-Zemun prevrnuo na ušću Save u Dunav i odneo živote više od 120 putnika, obeležena je promocijom romana"Brodolom" Vlade Arsića u izdanju "Lagune"

Novinar Arsić (1963) koji je već napisao dva romana bazirana na strpljivim istraživanjima društvenih zala ("Lopatanje đavola" i "Izgubljene u magli"), ovoga puta se ozbiljno pozabavio tragedijom koje su ondašnje vlasti odlučile da zataškaju i to im je očigledno uspelo jer svako anketiran, čak i među onima koji su već bili tada rođeni priznali su da nikada nisu čuli o ovoj kastastrofi koja se može ubrojiti među najveće rečne tragedije svih vremena u svetu.

Večeras su na promociji, dok je prelepa lađa-restoran beogradskog Jahting kluba plovila po istoj putanji kao i nesrećni "Niš", o knjizi i o detaljima koji nisu našli mesto u Arsićevoj fikciji govorile njegove kolege sa RTV Studija B Petar Jončić i Veljko Pajević, a najzanimljivije je bilo slušati sećanja jednog od 28 preživelih, Mihaila Grbinića koji je u času nesreće imao samo 20 godina.

Autor i dugogodišnji saradnik brojnih listova i časopisa, koji je do sada zabeležio na stotine reportaža o ljudima i sudbinama, mudro je pretočio svoje novinarsko iskustvo u romanesknu formu, stvarajući dramatične i uzbudljive priče.

Tragični brodolom koji se desio deceniju pre Arsićevog rođenja zaintrigirao ga je kada se na groblju sreo sa nadgrobnim spomenicima na kojima je pisalo da su pokojnici stradali u brodolomu "NIša".

Usledili su susreti sa nekim od preživelih ili barem sa porodicama onih čiji su najbliži nestali u vodama Dunava, a to, kao i pretraživanje arhiva bili su tako intrigantni da je iskusni novinar-istraživač krenuo u potragu za zvaničnim infromacijama o udesu da bi otkrio kako je vešto ceo slučaj bio zataškan.

Pošto je to bilo doba kada se stvarao privid o zemlji srećnih ljudi nije mogla da se objavi na prvim stranama listova ili u radio vestima priča o tragediji za koju je bio kriv ljudski faktor.

Zato vlasti nisu pokrenule istragu, nikada nije utvrđeno kako je došlo do tog udesa, nije bilo vesti na naslovnim stranama novina, pa je tako celu tragediju koja je mnoge porodice zavila u crno prekrio mrak i tišina.

Jončić je odao priznanje autoru da je izuzetno uspešno isprepleo dve paralelne priče koje dele decenije - o žrtvama brodoloma i njihovim potomcima koji pokušavaju da saznaju istinu o tom događaju. On smatra da je Arsić postigao da vešto sklopi kocke mozaika sačinjenog od elementa stvarnosti i fikcije i da u okviru tragedije uklopi i njgenu ljubavnu priču sa elementima trilera.

Grkinić je veoma živopisno dočarao kako je neočekivano nad Beogradom zavladalo nevreme i snažan nalet vetra je pevrnuo brod na bok i kako je samo nekoliko najprisebnijih, koji su bili inace na palubi, a nisu se sklonili u potpalublje uspelo da skoči u reku i dokopa se obale.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Drina bez filtera

    10. septembar 2014 | 11:19

    Ko je semo da pisne u vreme copavog odmah goli otok pa kad se otvore dosijeji ozne mnogi ce u Srbiji biti uhapseni strašan zločin je copavi napravio nad srpskim narodom

  • FM

    10. septembar 2014 | 11:59

    Imam 30 god i cuo sam za ovu nesrecu vise puta, sto na tv sto u novinama. Ako je i zataskavano, nisu to dobro uradili :) U svakom slucaju poenta je da na brodu promenjen pogonski motor, malo pre nesrece, stavljen jaci, a samim tim i tezi, sto je poremetilo meta centar ili tako reci ravnotezu broda. Sa takvim nestabilnim i putnicima prepunjenim brodom, ovako nesto je bilo neminovno. Kapetan je osudjen, iako su tu mnogi bili krivi..

  • Sladja

    11. septembar 2014 | 22:55

    Znala sam, jer sam poznavala coveka koji je bio na brodu i uspeo da se spase, tako sto je skocio sa palube. Plivao je i plivao, iscrpljen, jedva se spasao, doplivavsi nekako u soku, do Ratnog ostrva. Satima je lezo tu, iscrpljen, u soku. Bio je sjajan plivac, clan veslackog kluba. Ali da nije bio na palubi, a malo ih je bilo na njoj, i da nije smesta reagovao brzo plivajuci sto dalje od broda, povukao bi i njega za sobom. To se ne zaboravlja, a ni cutanje u medijima, uopste u javnosti. Poginule su njegove komsije, dva drugara. Njihovi su bili ocajni zbog sturih informacija koje su dobili. Nije se znao broj zrtava, iako se znalo da je brod bio krcat, sticao se utisak da je broj poginulih mnogo manji, cak neznatan, kad nema vesti o dogadjaju. Ali narod je znao istinu, barem Beogradjani i Zemunci koji su bili na brodu. Cak ni oni nisu pricali glasno, osecajuci revolt i pritisak zbog cutanja, kao da po drugi put gube svoje komsije, prijatelje, rodjake, drugare.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA