Sve istine i zablude o Džeku Trboseku (FOTO) (VIDEO)

Džek Trbosek je nadimak engleskog serijskog ubice s kraja 19. veka čiji identitet otkriven tek pre par dana, 126 godina nakon što je počinio stravične zločine.

Preporučujemo

Svetski poznati stručnjak za DNK tvrdi da je Džek Trbosek bio poljski imigrant Aron Kosminski. On je bio jedan od šest glavnih osumnjičenih u istorijski poznatoj misteriji ubistava. Pravi identitet Džeka Trboseka, koji je sejao smrt ulicama Londona krajem 19. veka, bio je misterija decenijama i izvor mnogih teorija.

Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma, potpisanog sa Džek Trbosek, koje je stiglo u redakciju londonske Centralne novinske agencije, a koje je poslala osoba koja je za sebe tvrdila da je ubica. Džek Trbosek je zverski ubio najmanje pet prostitutki u Vajtčepelu, siromašnom kvartu Londona, 1888. godine. Misterija koja okružuje identitet i motive ovog ubice zaintrigirala je mnogobrojne istraživače i inspirisala brojne autore da napišu knjige o njemu.

Žrtve Džeka Trboseka bile su žene koje su se povremeno bavile prostitucijom i koje su "ordinirale" u jednom od najsiromašnijih krajeva Londona. Sa izuzetkom poslednje, koja jedva da je imala 25 godina, sve ostale su bile žene u zrelim godinama. Broj i priroda žrtava predstavljaju još i danas enigmu za istraživače: zašto je ubica odabrao prostitutke? Zašto se zaustavio posle petog ubistva?

Većina ubistava se dogodila na javnim ili polujavnim mestima, na pločnicima ili u dvorištima stambenih zgrada. To je stoga što se čin prostitucije u tadašnje vreme nije odvijao ni u hotelu ni u privatnom stanu, nego noću u dvorištu stambenih zgrada ili u privatnom prolazu između dve zgrade, obično u kakvom ćorsokaku.

Žrtve bi bile zaklane, verovatno su sa leđa napadane. Trbosek bi potom otvarao abdomen žrtve izvlačeći odatle unutrašnje organe (creva, bubrege, matericu), nakon čega bi te iste organe ostavljao na leševima ili ih odnosio sa sobom. Preciznost kojom su žrtve bile rasporene, kao i činjenica da su se ubistva odigrala noću na neosvetljenim mestima, upućivalo je na zaključak da je ubica imao određeno hirurško znanje, ili da je, u najmanju ruku, bio dobrog opšteg obrazovanja koje mu je omogućavalo do dođe do knjiga o anatomiji.

Poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, nečim je očevidno zaslužila poseban tretman. To je, verovatno, stoga što je jedina ubijena na zatvorenom mestu (ubistvo se odigralo u njenom stanu). Njeni organi bili su razbacani svuda po stanu, a gotovo svi udovi bili su odvojeni od trupa. Džek Trbosek je nadimak koji je možda smislio jedan novinar ili, što je manje verovatno, koji dolazi od samog Džeka.

Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma naslovljenog sa "Dragi šefe", koje je stiglo 27. septembra 1888. u redakciju Centralne novinske agencije, i koje je potpisano sa Džek Trbosek. Ne zna se da li je pismo bilo autentično, neki smatraju da predstavlja pokušaj da se pojača odjek koji je cela afera imala u javnosti. Neki potvrđuju da nadimak uistinu dolazi od jednog novinara koji je, želeći da podgreje svoje članke, nadenuo ubici ovo ime.

U poređenju sa ostalim serijskim ubicama, Džek Trbosek je ostavio za sobom mali broj žrtava. Razloge njegove ozloglašenosti treba tražiti u drugim stvarima. U vreme kada se sve to dešava njegovi zločini nalaze put do javnosti putem medija. Svirepost koju je ispoljavao na žrtvama bila je zastrašujuća: žrtve su bile zaklane, rasporene ili im je bila odsečena glava. Spretnost Džeka Trboseka takođe je doprinela da bude toliko poznat.

Jedan od činilaca je i misterija koja je 126 godina obavijala ličnost Džeka je da policija nikad nije otkrila identitet ubice, sve do danas.

Za vreme Trbosekovih ubistava, policija i novine su primale mnogo pisama u vezi ovog slučaja. Neka od njih bila su i od dobronamernih osoba koje su davale savete kako da uhvati ubicu. No, velika je većina smatrana beskorisnom i ignorisana. Najzanimljivija pisma su ona u kojima piše da je autor Džek Trbosek.

U septembru 2014. godine desilo se možda najveće otkriće u ovom slučaju. Naime, biznismen Rusel Edvards amaterski se bavio slučajem godinama i na njemu je lično angažovao i dr. Jarija Louhelajinena, svetski poznatog stručnjaka specijalizovanog u analizi genetskih dokaza s istorijskih mesta zločina.

Ključan dokaz nađen je na šalu žrtve Ketrin Edouz. Genetski materijal sa njega upoređen je sa DNK njenih potomaka, pa sa potomcima više od stotinu osumnjičenih osoba.

Koristeći najsavremenije metode utvrđeno je da se DNK savršeno poklopio s jednim sumnjivcem - poljskim imigrantom pod imenom Aron Kosminski. Zbog ovog dokaza, mnogi kriminolozi ovaj slučaj smatraju rešenim jer nikad nije otkriven bolji dokaz koji bi otkrio ko je bio Džek Trbosek.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)