KAD BI SVI BILI KAO ON: Nezaposleni lekar pomaže starima i nemoćnima! (FOTO)

Mladi, nezaposleni lekar iz Babušnice Miloš Pejčić već godinu dana je na birou, ali on ne čeka posao skrštenih ruku već volonterski obilazi i pomaže starim i iznemoglim osobama po zabačenim babušničkim selima.

Preporučujemo

U tim selima mladih više nema. Ostali su samo stariji ljudi od kojih mnogi i po deset godina nisu bili kod lekara, zbog čega im je pored zdravstvene potrebna i svaka druga pomoć.

Miloš Pejčić je završio prošle godine Medicinski fakultet u Nišu i položio državni ispit, a dok na birou čeka posao odlučio se da se priključi Udruženju "Lužničke rukotvorine" iz tog mesta na jugoistoku Srbije kako bi pomogao starim i iznemoglim ljudima u svom zavičaju.

- Oduvek sam hteo da pomažem ljudima tako da čim sam čuo za udruženje koje pomaže starima, odlučio sam da im se pridružim i volonterski obilazim stare po selima. To mi je odlična prilika i da steknem dragoceno iskustvo. Ovde ima ljudi koji godinama nisu išli kod lekara jer su ili iznemogli i teško bolesni, ili nemaju način da odu u Babušnicu ili selo Zvonce kod lekara, a žive u selima do kojih može da se stigne samo terenskim vozilom - kaže Pejčić i dodaje da starima uglavnom daje savete u vezi terapije i meri pritisak.

- Savetujem ih da redovno primenjuju terapiju, kontrolišem pritisak, ali i razgovaram sa njima. Reč je uglavnom o ljudima koji žive samačkim životom pa im i razgovor mnogo znači. Među njima ima i onih koji po više od deset godina nisu bili kod lekara tako da im dolazak lekara u kuću u neko zabito selo poput Jasenovog Dela, gde smo danas, puno znači - kaže ovaj mladi lekar za Tanjug.

Karolina Stamenković, predsednica Udruženja "Lužničke rukotovorine" kaže za RSE da je malobrojnim preostalim ljudima u udaljenim planinskim selima neophodna zdravstvena pomoć do koje teško dolaze, prenosi Slobodna Evropa.

- Mi smo uvideli da je velika potreba za lekarima u tim selima, jer stvarno ljudi nisu u mogućnosti da dođu do Babušnice jer nemaju ni novca niti ima puteva i autobuskih linija. Miloš nam se sam javio da nam pomogne u našim akcijama ua planinskim selima i taj njegov postupak je veoma značajan. Brzo smo se uverili koliko je važno što je on u našem timu jer ljudi jedva čekaju da razgovaraju sa njim da mu se požale ne svoje bolesti, zatraže savet i informišu se o bolesti koja ih muči - kaže Stamenković.

Jedna od stanovnica ovog kraja, koja sa nestrpljenjem očekuje svaki dolazak doktora Miloša Pejčića, je Milana Todorović iz sela Radošin.

- Mi smo svi ljudi i žene u Radošinu svi preko 70 godina starosti. Do lekara ne možemo da stignemo lako jer smo od Babušnice udaljeni 25 kilometara. Uglavnom smo svi bolesni i nemoćni da pomognemo jedni drugima jer u selima ima samo po dvoje troje ljudi. Da nije ovog mladića doktora da nas obilazi mi ne bi smo mogli nigde jer smo stari, bolesni i nemoćni. Ja sam bolesna od dijabetesa, operisala sam se, bole me noge - priča Todorović za Slobodnu Evropu.

Starica navodi da je život u planinskim selima težak i surov, pogotovu za stare ljude koji su praktično prepušteni sami sebi, jer su se mladi odavno iselili iz ovih krajeva.

- Kako živimo? Ne znamo gde ćemo. Tu smo se rodili tu ćemo i da umremo. Uslovi su veoma loši. nema mladih, deca su otišla i taj mladić nam mnogo znači jer je stvarno vredan i hoće da nam pomogne. Kontroliše nas i savetuje, još kada bi mogao i recepte da nam piše pa da ponekog pošaljemo u Babušnicu da nam uzme lekove, bilo bi još bolje - tvrdi Todorović za Slobodnu Evropu.

Jasno je da je ovim ljudima svaka pomoć dobrodošla, pa pored zdravstvene zaštite, volonteri iz Udruženja "Lužničke rukotvorine" najugroženijima pružaju i druge vidove pomoći, poput nabavke hrane i pripreme drva za zimu.

- Imamo oko 50 korisnika kojima dostavljamo lekove i namirnice. Sada, pred zimu smo pokrenuli akciju cepanja i pakovanja ogrevnog drveta jer ovde već u oktobru počinje hladno vreme i zima je na pragu. Naš kraj je brdsko-planinski sa nadmorskom visinom iznad 1.200 metara. Tu kada padne sneg sve zaveje i napravi nanose, tako da do tih ljudi ne može da se dođe ni terenskim vozilima. Ponekad se i po dva meseca niko ne probija do tih sela - zaključuje sagovornica Slobodne Evrope.

(Telegraf.rs)