Naser Keljmendi - prljavi poslovi s čistim heroinom!

Naser Keljmendi voli da se predstavlja kao običan biznismen koji je sa svojih deset prstiju stekao nekoliko vila i fabriku sladoleda, kao i uticajne prijatelje u institucijama Bosne i Hercegovine (BiH). Međutim, prema optužnici Kancelarije Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, Keljmendi je jedan od velikih narko-dilera koji je između 2000. i 2012. godine zaradio milione, prebacujući heroin, ekstazi, spid i druge droge rutom koja povezuje Avganistan, Tursku i Evropsku uniju.

Preporučujemo

Jedan deo optužnice odnosi se na Keljmendijeve narko-operacije, a manji deo optužnice na ubistvo vođe suparničkog klana Ramiza Delalića Ćele 2007. godine. Tužioci navode u optužnici da je Keljmendi bio uspešan i da istraga pokazuje "da on i njegovi sinovi poseduju imovinu vrednu milione evra u BiH, Crnoj Gori, Kosovu i na drugim mestima".

Zbog tih sumnji već više od godinu dana Keljmendi se nalazi u pritvoru na Kosovu, čeka suđenje za koje se pretpostavlja da bi moglo da počne u oktobru. Tužioci su tražili da Keljmendi ostane u pritvoru kako bi ga sprečili da pobegne iz zemlje, utiče na svedoke ili uništi dokaze, piše Centar za istraživačko novinarstvo Sarajevo.

Jedna od tačaka optužnice se bavi događajima iz 2000. godine, kada su svedoci rekli da su već tada znali da je Keljmendi "bio osoba sa ogromnom količinom novca", kao i neko ko je mogao da obezbedi čisti heroin. Tužioci opisuju Keljmendija kao "izuzetno opreznu osobu na vrhu piramide za trgovinu drogom i drugim kriminalnim aktivnostima u balkanskom regionu, pa čak i šire".

Keljmendijev tridesetjednogodišnji sin Besnik odbacuje sve navode optužnice i kaže da njegov otac nema nikakve veze sa trgovinom droge. Međutim, u optužnici su navedene detaljne izjave više svedoka, od kojih su neki navedeni imenom i prezimenom, a drugi pod kodnim imenima od K1 do K5. Svi oni kažu da su godinama direktno sa Keljmendijem sarađivali na desetinama važnih poslova u vezi sa narkoticima.

Svedok naveden u optužnici kao K3, odnosno veliki diler drogom iz Beograda, izjavio je da je Keljmendijev uspon počeo "nakon što je Zemunski klan razbijen nakon atentata na premijera Zorana Đinđića u 2003. godini". K3 je dalje naveo da je Keljmendijeva karijera dobila vetar u leđa kada se Crna Gora odvojila od Srbije 2006. godine, čime je Keljmendi iznenada dobio monopol nad drogom i tamošnjim biznisom cigaretama. Do 2009. godine K3 je kupovao do četiri kilograma heroina i ekstazija mesečno, kao i nepoznatu količinu kokaina, spida i marihuane kroz poslovnu saradnju sa Keljmendijevom organizacijom. Saradnja je prekinuta oktobra 2012. godine.

Drugi svedok K1 rekao je da je 1996. godine počeo da kupuje drogu od Keljmendija koji je u to vreme preko Turske doturao heroin iz Avaganistana u Kosovo, BiH, Crnu Goru, Austriju, Švajcarsku i druge evropske zemlje. K1 kaže da su "ogromne količine" uglavnom belog čistog heroina i ekstazija prebacivane iz Turske u severnu Evropu. Prema optužnici, Keljmendijeva grupa je bila vrlo sposobna kada je u pitanju bio prekogranični šverc. Drogu su trpali u stolove i vrata od iverice, sakrivali je u kamione, u tovare limuna i tekstila.

Povrh svega, radilo se o dobroj robi, heroinu vrhunskog kvaliteta "koji je bio daleko jači nego obično".

- Klijenti su govorili K3-u da ih obični heroin prodrma, a da ih beli heroin obara s nogu - navedeno je u optužnici, a kako se dodaje, šverceri su znali da prebace po 100 kilograma po turi preko slabo kontrolisanih granica u planinskim krajevima.

Ekstazi u obliku pilula prenosio se na drugačiji način. U optužnici je navedeno da je grupa dobijala pošiljke do 200.000 tableta iz Holandije koje su bile pakovane u plastične boce od kojih je svaka mogla da primi do 4.000 pilula. Boce su omotavane belom teflonskom trakom, a potom pakovane u specijalne štekove u cisternama za naftu. Čak do pet vozača dnevno je kretalo iz Holandije za destinacije širom Evrope.

Manje pošiljke su pakovane u rezervoare vozila, ispod krova ili u specijalno izgrađene štekove, dok su veće sakrivane u rezervoare velikih kamiona ili u tajne džepove koji su bili zašiveni u ceradu kamiona. U optužnici je navedeno da je ova grupa koristila malu količinu novca poslatog preko Western Uniona iz Kosova u Tursku, kao signal da je pošiljka droge uspešno primljena.

U optužnici je, takođe, naveden spisak dugačkih šifrovanih SMS poruka između članova grupe, čime je dojavljivano da je dotična pošiljka prešla određenu granicu. Spominje se i da je prilikom hapšenja Keljmendija u porodičnoj kući u Peći u decembru 2013. godine pronađena dokumentacija o transakcijama novca od "nekoliko stotina hiljada američkih dolara i evra".

Svedoci su pred istražiteljima izjavljivali da je Keljmendi "zarađivao milijarde i milione" preko svoje organizacije za šverc droge, a drugi je naveo da je Keljmendi dao svom sinu Elvisu pet miliona evra da pokrene vlastiti biznis. Međutim, istražitelji su pregledali bankovne transakcije i dokumente o vlasništvu i utvrdili da je familija Keljmendi u periodu od 2001. do 2013. godine raspolagala sa oko 4,4 miliona evra.

Optužnica se potom bavi pojedinačnim poslovima od kojih neki datiraju iz ranog Kelmendijevog perioda u BiH.

Besnik Kelmendi kaže da je njegov otac došao u BiH 1988. godine i otvorio butik kožne robe u Skenderiji, sportsko-tržnom centru u Sarajevu. Početkom rata odlazi, da bi se sa Kosova vratio nakon rata i "radio kao trgovac kožom, odećom i slično".

Optužnica otkriva da se Keljmendi bavio i drugim poslovima. Svedok K2 tvrdi da mu se Keljmendi prvi put obratio u Crnoj Gori u vreme dok je K2 švercovao oružje za Oslobodilačku armiju Kosova. Ponudio mu je da za njega vozi heroin u Englesku. Iako je Keljmendi bio uporan u poslovnoj ponudi, K2 je, navodno, odbacio ponudu.

Keljmendijev bivši advokat Osman Cucović rekao je u razgovoru sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) i Organized Crime and Corruption Reporting Projekt (OCCRP) da je njegov klijent bio jedan obični trgovac robom iz Italije i Nemačke.

(Telegraf.rs / Izvor: CIN i OCCRP)