Ako ubijete zmiju u Srbiji, plaćate milionsku kaznu ili idete u zatvor na mesec dana!

Kako zmija ima u mnogim zemljama, tako one postoje i kod nas, pa je njihov susret sa ljudima gotovo neizbežan. Srbija ima tu sreću da je ne naseljava veliki broj otrovnca, pa je većina ujeda gotovo bezazlena i prolazi uz blaži otok i bol.

Preporučujemo

Međutim, postoje i slučajevi kada ljudski život može biti ozbiljno ugrožen od strane ovih gmizavaca, pa je tada najbolje odmah potražti stručnu medicinsku pomoć.

Ljudi se plaše zmija i ne vole ih. Većini nije prijatno u njihovom prisustvu, i postoji veliki broj onih koji su u stanju da u nastupu straha napadnu životinju i ubju je. Međutim, ljudi moraju biti svesni da je takav čin krivično delo, za koje mogu odgovarati pred zakonom, a kazne su daleko od malih.

Kontaktirali smo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje nam je pružilo odgvore na pitanja kakve si i kolike su kazne za ubijanje zmija, šta bi čovek trebalo da uradi kada doživi bliski susret sa njima, kome da se obrati u tom slučaju i šta da radi kada pretrpi ujed.

U Ministarstvu su nam rekli da je ubijanje životinja kažnjivo Krivičnim Zakonikom, Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o dobrobiti životinja, precizirajući da postoji veći broj strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta zmija u Srbiji. Pored vrsta koje su zaštićene nacionalnim propisima, postoji određen broj vrsta koje su zaštićene međunarodnim ugovorima (npr. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, CITES konvencija).

Takođe, po njihovim rečima u Krivičnom zakoniku, predviđena je kazna zatvora od jedne godine za ubijanje, mučenje ili povređivanje većeg broja životinja, ali ako je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, počinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

U slučaju ubijanja zaštićene vrste, na osnovu Zakona o zaštiti prirode kazna za prekršaj za pravno lice može biti od 500.000 do 2.000.000 dinara, za fizičko lice od 25.000 do 150.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Po Zakonu o dobrobiti životinja kazna za pravno lice je od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za fizičko lice od 5.000 do 50.000 dinara.

Što se tiče opasnosti od ujed i životne ugroženosti, u Srbiji  su prirodno rasprostranjene samo tri vrste otrovnica. To su poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i planinski šargan (Viprea ursinii), pa ukoliko dođe do ujeda od bilo koje druge zmije, ne postoji opasnost po zdravlje, i ranu samo treba dezinfikovati.

Što se tiče otrovnica, sve tri vrste su zaštićene zakonom, ali nisu prirodno rasprostranjene na teritoriji Beograda. Ukoliko dođe do ugriza otrovnice u prirodnom staništu ovih vrsta na teritoriji Srbije, pokazatelj da vas je ugrizla otrovnica jeste trag na mestu ujeda u vidu dve ubodne rane, odnosno dve tačke na koži.

Osoba koju je ujela otrovnica hitno treba da zatraži pomoć u najbližoj bolnici koja raspolaže protivotrovom za navedene vrste. Kao prvi vid reagovanja na ujed otrovnice može se pokušati sa istiskavanjem otrova.

Otrov nikako ne treba isisavati ustima jer može da dođe do dodatnog unošenja u organizam preko posekotina ili rana u ustima, navode u Ministarstvu. Takođe, ranu ne treba seći ili stavljati podvez radi imobilizacije ekstremiteta ukoliko lice koje to radi nije prošlo posebnu obuku.

Lice koje je ujedeno treba da smirenije reaguje kako bi se usporilo širenje otrova kroz krvotok, tako ne treba paničiti.

Ukoliko se čovek nađe u bliskom susretu sa zmijom, Zoohigijena radi na bezbednom uklanjanju gmizavaca, ali najbolje je uvek kontaktirati stručnjake (herpetologe) naučnih ili stručnih institucija poput Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Biološkog fakulteta, Prirodnjačkog muzeja i/ili republičku inspekciju za zaštitu životne sredine ukoliko se sumnja da se radi o egzotičnim vrstama ili otrovnim zmijama.

Ove životinje su osetljive, baš kao i ljudi, pa morate voditi računa prilikom susreta sa njima. Najvažnie je da ostanete smireni i kontaktrate stručno osoblje, koje će vam pomoći. Nikako nemojte da uzimate stvari u svoje ruke.

(D. Čavić)