Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Milos
Kazu fenomen da je profesor fizicke kulture direktor... pa nije fenomen prosto logicna i normalna stvar. Izmedju ostalog navedenog vec u komentarima drugih reci cu vam debeli razlog za ovaj "fenomen". Profesor fizickom izmedju ostalog jedini medju svim ostalim profesorima u skoli ima organizacione sposobnosti. Odnosno kroz svoje studije uci i organizaciju kampova, logorovanja, kurseve skijanja i plivanja itd. Deca u skolama imaju ekskurzije i jedini profesor koji u tome ima iskustva je upravo profesor fizicke kulture. Drugo na "dif-u" kako se u narodu zove inace na fsfv-u se uci i pedagogija pa upravo profesori fizicke kulture znaju kako sa decom. Nije nikakav fenomen u pitanju vec znanje steceno na svojim studijama.
Mil
Kod nas je skola jedna legalizovana pljackaska organizacija. Za dete sedmi rszredknjige kostaju 15.000,00 din. A gde je oribor i silne uplatnice kafa krenu. Uzina garderoba i dr. Strsdno.
Професор ФВ
А све је почело, давне, 1978. године у Гимназији "Света Ђорђевић" у Смедеревској Паланци, када је за директора школе постављен професор физичког васпитања Милорад Бајoвић. Не због политичке припадности, ни због менаџерских способности ( у тадашњој, уређеној, држави тај профил није био потребан у школама), већ због врхунског поштовања и ауторитета међу колегама, ученицима, њиховим родитељима, грађанима и општинском руководству. Зашто је бити директор, а професор физичког васпитања чудно? Па први су професори тзв озбиљних предмета издали струку снижавањем критеријума и паралелним радом у приватном бизнису, што су повезали давањем приватних часова, који су им постали основ егзистенције и животног стандарда. Школе су им постале последње на листи интересовања и залагања.