IZRAELSKA GVOZDENA KUPOLA: Radi kao švajcarski sat, košta kao svetog Petra kajgana (FOTO)

Tokom poslednjeg rata u Pojasu Gaze koji je Izrael vodio protiv palestinske organizacije Hamas, jevrejska država je od raketa koje su na nju ispaljivane sa ove teritorije bila branjena sistemom koji se zove Gvozdena kupola.

U pitanju je mobilna odbrambena tehnologija koja se hvali kao ona koja pravi razliku na terenu i čuva živote umesto što oduzima neprijateljske. Nazivaju ga i "džemperom za rakete", a mogao bi da bude i lukrativan izvozni proizvod. Ipak, postavljaju se neka pitanja koja zavređuju odgovor. Zapravo, postavlja se čitava serija pitanja. Idemo redom.

Šta je Gvozdena kupola?

Sistem za protiv-vazdušnu odbranu koji Izrael koristi kako bi presreo i uništio rakete kratkog dometa, artiljerijske granate i mine iz minobacače sa udaljenosti do 70 kilometara, ne bi li zaštitio civilne oblasti koje se nalaze na putu tih projektila.

Kako funkcioniše?

Radi se o trodelnom sistemu presretačkih baterija. Radar traga za ispaljenim projektilima sa druge strane granice ka Izraelu, nakon čega napredni softver računa njihovu moguću trajektoriju i predviđa im putanju. Informacija koju pruža se koristi da se presretački projektili klase Tamir ispale sa zemlje kako bi uništile neprijateljske rakete dok su u vazduhu.

Da li je bila hakovana?

Postoje dokazi koji su isplivali na videlo u poslednjih mesec dana a koji upućuju na to da je došlo do hakerskog upada u "Rafael", kompaniju koja izrađuje rakete za Gvozdenu kupolu. Stručnjaci su sigurni da je došlo do krađe nekih podataka. Izgleda da je napad došao iz Kine. Nije međutim jasno koje su informacije ukradene, i da li je sam sistem kompromitovan.

Koliko dugo Izrael koristi Gvozdenu kupolu?

Vatreno krštenje je imala marta 2011. godine, a svoju prvu uspešnu intervenciju imala je narednog meseca, kada je presrela rakete klase Grad koje su ispaljene iz Gaze. Odlučeno je da se sistem uspostavi nakon rata sa Hezbolahom u Libanu 2006. godine, kada se 4.000 raketa ove islamističke organizacije sručilo na jevrejsku državu i ubilo 44 ljudi.

Koliko košta?

Cena svake ispaljene rakete je 95.000 američkih dolara. Zbog cene, Izrael je prvobitno koristio ovaj sistem samo za rakete koje su išle ka stambenim područjima. Amerika je dala dobar deo novca za njegovo funkcionisanje: 429 miliona.

Koliko je efikasan?

Nakon sukoba u Gazi iz novembra 2012. godine, Izrael je tvrdio da je presreo 85 odsto Hamasovih raketa, ali je taj procenat osporen. Međutim, većina stručnjaka ne spori da sistem funkcioniše, a ništa bolje ne pokazuje da je to istina koliko činjenica da je broj izraelskih žrtava danas daleko manji nego što je bio u periodu pre aktivacije ovog sistema.

Koliko je raketa zaustavio u vazduhu u ovom ratu?

Izraelski zvaničnici su pre mesec dana rekli da je na njegovu teritoriju ispaljeno skoro hiljadu raketa od strane palestinskih vlasti, te da je presretnuto i uništeno 87 odsto. Ako je ovo tačno, to bi značilo da je jevrejska država na odbranu od Hamasovih projektila potrošila 100 miliona dolara. Mnogo, ali malo kada se uzme u obzir koliko bi šteta bila da Gvozdena kupola nije korišćena.

Ima li nekih mana?

Izuzev rizika od padanja šrapnela sa neba, neki su sugerisali da štit stvara politički rizik tako što daje izraelskim političarima osećaj nedodirljivosti i omogućava im da slede politiku konflikta umesto da traže rešenja za trajni mir.

- Gvozdena kupola je promenila način kalkulisanja izraelskog političkog ešalona u meri koja će se tek videti. Ona omogućava zvaničnom Izraelu da se odupre pritisku, kako unutrašnjem tako i spoljašnjem, i da nastavi da bombarduje Gazu - rekao je jedan bivši visoki izraelski zvaničnik londonskom Ekonomistu.

Može li biti korišćen i u drugim zemljama?

"Rafael", firma koja ga je izradila, sarađivala je sa američkom firmom "Raytheonom" kako bi napravila srodan odbrambeni sistem poznat kao Davidova praćka, koja ima za cilj da zaustavi rakete i druge projektile koje se ispaljuju sa daljine i do 320 kilometara.

(V. V.)